Nemački Zeleni protiv odmrzavanja sredstava EU za Mađarsku: Tvrde da je Orban preterao sa pretnjama Tusk krenuo u kampanju podrške Ukrajini: Želi da ojača "evropsku odlučnost"

Top tagovi

Kosovo i Metohija Rat u Ukrajini Kriza na Bliskom istoku

Briselske vesti

Šta neki građani Baltičkih zemalja imaju protiv EU? Evroskeptici primorani na specijalnu taktiku za izbore

Komentari

Autor: Euronews

09/03/2024

13:59

Šta neki građani Baltičkih zemalja imaju protiv EU? Evroskeptici primorani na specijalnu taktiku za izbore - Copyright Tanjuag/AP

veličina teksta

Aa Aa

Građani Baltičkih zemalja velikom većinom podržavaju EU, koja je pomogla da se uvede era slobode i prosperiteta, ali neki od njih se ipak protive članstvu.

U Litvaniji 79 odsto stanovništva vidi članstvo u EU kao „dobru stvar“, 18 odsto kaže da nije ni „dobro ni loše“, a samo dva odsto veruje da je „loše“, prema najnovijoj anketi Eurobarometra.

Značajna većina u Estoniji (67 odsto) i Letoniji (62 odsto) takođe vidi članstvo u bloku od 27 država kao pozitivno, pokazalo je isto istraživanje.

Postoji mnogo razloga za to. Ove male istočnoevropske države, koje su do 1991. bile deo Sovjetskog Saveza imale su višestruku korist od EU. To uključuje putovanja bez viza, ekonomski razvoj i poboljšanje ljudskih prava, piše Euronews.

Međutim, širom Litvanije, Letonije i Estonije, evroskepticizam poprima različite oblike i oblikovan je faktorima koji su jedinstveni za svaku zemlju.

Aleksandra Palkova sa Letonskog instituta za međunarodne poslove kaže da anti-EU osećanja u Estoniji uglavnom potiču od ruske govorne manjine u zemlji, koja čini skoro četvrtinu stanovništva.

U onome što naziva „generalističkom perspektivom“, Palkova ovu grupu deli u dve labave kategorije, iako naglašava da u svakoj postoje „značajne varijacije“.

"Postoje oni radikalni koji podržavaju Rusiju. Oni su populistički i nasedaju na dezinformacije. Zatim postoje neutralni govornici ruskog jezika koji ne mogu da se druže ni sa jednom stranom, bilo zapadnom ili ruskom. Oni nemaju nikakav stav", kaže ona.

Kao i evroskeptici širom bloka, "anti-EU margina" u Estoniji tvrdi da Unija podriva suverenitet zemlje, kao i da „Brisel diktira sve odluke“, kaže Palkova.

Na izborima 2023. godine, estonska krajnje desničarska Konzervativna narodna partija (EKRE), čiji je sadašnji lider Martin Helme 2013. godine napravio slogan „Crnci se vraćaju“, osvojila je 17 mesta u parlamentu sa 101 mestom.

Iako želi da ostane u EU, EKRE želi da povrati vlast od nje, smanji birokratiju i značajno reformiše Brisel.

Palkova kaže da je veliki problem u celom regionu to što „određeni delovi društva“ ne razumeju kako funkcioniše EU. Kao primer navodi vođenje fokus grupa sa ovim „radikalnim krilom“ u Estoniji, koje bi rutinski govorilo da uživaju u beneficijama EU, posebno u slobodi kretanja, ali ih ne povezuju sa članstvom u EU.

"Moramo se pripremiti za mogući kolaps EU"

Evroskeptični stavovi se takođe mogu naći širom Baltika, različiti od onih koje imaju ruske ili ekstremističke anti-EU partije.

Partija nacionalnog saveza Litvanije, koja tvrdi da je njen cilj "opstanak litvanske nacije", je jedan takav primer. Iako smatra da Litvanija treba da ostane u EU, njen osnivač Vitautas Sinica rekao je za Euronjuz da planovi daljih integracija u EU „nisu samo štetni, već bi čak mogli da izazovu i raspad bloka“.

On sve veću centralizaciju naziva opasnom, ne samo zato što "obesmišljava" nezavisnost zemalja, već i zato što bi mogla da izazove dezintegraciju EU tako što bi „Italijani, Francuzi, Holanđani ili čak Nemci poželeli da odu“, što bi zauzvrat naškodilo Litvaniji.

"Moramo se pripremiti za mogući kolaps EU i učiniti sve da to sprečimo. Pre decenije u Litvaniji su se smejali kada bi neko naglas rekao da bi EU mogla da se uruši. Onda se desio Bregzit", rekao je on.

"Litvaniji nije potrebno da se EU uruši, ona treba da jača. Samo jačanje treba da znači više slobode za nacije, a ne više integracija", dodao je on.

"Sada stojimo na dve noge"

Partija nacionalnog saveza Litvanije nudi nijansirani pogled na evroskepticizam, dok ostaje čvrsto privržena EU. Ali postoje i neke druge suptilnosti.

Zbog minimalnog procenta ljudi na Baltiku koji se protive EU, Palkova je rekla da političke stranke koje su za napuštanje bloka često to pokušavaju sakriti, znajući da će ih takvi stavovi učiniti nepopularnim.

Tako se u Letoniji bivša „Evroskeptična akciona stranka“ u 2008. godini preimenovala u „Stranku akcije“, nakon što je na izborima 2006. obezbedila jako loših 0,37 odsto glasova.

„Euroskeptičnim strankama su potrebna pitanja koja mogu da iskoriste protiv EU, a koja se tiču društva. Međutim, pošto su ljudi na Baltiku zabrinuti zbog Rusije i ekonomskih benefita, koje obezbeđuje EU, evroskeptične ideje zapravo ne funkcionišu. Nemaju za šta da se uhvate“, smatra ekspert.

Ipak, pogledi na EU mogu da se razvijaju i promene tokom vremena. Palkova je ukazala na „prirodnu tranziciju“ koja se dešava unutar Baltika od njihovog pridruživanja EU 2004.

Kao prvo, ona kaže da je došlo do „integracije punom brzinom“, pošto su tri nove članice brzo usvojile zakone EU i „učinile sve da budu deo jezgra Evropske unije“.

Zatim, posle ruske aneksije Krima 2014. koja je skrenula pažnju na istočnu granicu EU, počela je druga faza u kojoj su države shvatile da imaju pravo glasa u Briselu.

Sada ekspert kaže da su stvari prešle u treću fazu u kojoj neki u regionu počinju da dovode u pitanje svoj odnos sa EU, pitajući se da li je potrebno više integracije.

„Pojavila se faza integracije u kojoj zemlje shvataju da moraju da razmišljaju o svom suverenitetu i pravima, često zbog manje pobune evroskeptika ili krajnje desnice. Ali to je prirodan proces. To je samo prirodna logika EU i način na koji ona funkcioniše kroz istoriju“, rekla je Palkova.