Igre 
Novi "okršaj" HDZ-a i SDP-a: Parlamentarni izbori u Hrvatskoj kao uvod u "superizbornu godinu" u toj zemlji
Komentari17/04/2024
-07:10
Parlamentarni izbori u Hrvatskoj, koji se održavaju danas, doživljavaju se kao prvi korak u "superizbornoj godini" u toj zemlji, koja uključuje evorpske izbore u junu i hrvatske predsedničke izbore u decembru.
Današnje glasanje se, ne po prvi put, održava u sredu koja je proglašena za neradni dan, a proteklu kampanju je obeležilo rivalstvo premijera Andreja Plenkovića i predsednika Zorana Milanovića i to u trenutku kada se zemlja bori sa korupcijom, nedostatkom radne snage, inflacijom i migrantskom krizom koja se takođe značajno već duže vreme oseća u brojnim zemljama EU.
Nije iznenađenje da će dva glavna rivala na izborima 17. aprila biti vladajuća Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) i Socijaldemokratska partija (SDP). Euronews piše i da bi izbori mogli da se odraze i na rezultate predstojećih izbora za Evropski parlament i predsedničke izbore.
Hrvatska je podeljena na 12 izbornih jedinica, s tim što se u 10 bira 140 poslanika, dok u 11. dijaspora bira tri poslanika, a u 12. izbornoj jedinici pripadnici manjinskih naroda biraju osam poslanika, od kojih Samostalnoj demokratskoj srpskoj stranci (SDSS) pripadaju tri mandata.
AP Photo/Darko Vojinovic
Na izborima učestvuju 165 kandidatske liste, od toga je samostalnih stranačkih lista 95. U birački spisak je upisano 3.733.283 birača. Biračka mesta se otvaraju u sedam, a zatvaraju u 19 sati, kada će prestati da važi izborna tišina koja je stupila na snagu u ponedeljak u ponoć.
Podsetimo da je hrvatski parlament raspušten u martu, čime je otvoren put za predstojeće parlamentarne izbore. Odluka je doneta nakon što su se premijer Andrej Plenković i stranka HDZ suočili s optužbama opozicije za korupciju. Najnoviji skandal odnosi se na imenovanje bliskog saveznika HDZ-a Ivana Turudića na mesto glavnog tužioca. Protivnici su izrazili zabrinutost da je to način da se vlada zaštiti.
Naime, Hrvatski predsednik Milanović nije bio štur u prozivkama i pozvao je da se "lopovi i nasilnici zbace sa vlasti i da se na duže vreme spreči njihov povratak".
Povezane vesti
Sa druge strene, premijer Plenković, koji je u vladi od 2016. godine, demantovao je tvrdnje o korupciji i rekao da je njegova stranka spremna da nastavi da bude na funkciji.
Tanjug/AP/Darko Bandić
"Hrvatska demokratska stranka spremna je za još jedan mandat i poverenje hrvatskih građana. Neka stranka uvek bude korak ispred ostalih političkih opcija u svim političkim izazovima i neka vodi hrvatski narod u bolju budućnost", rekao je tada Plenković u svom obraćanju.
Kako je Milanović uticao na kampanju?
Parlamentarne ankete u zemlji obično prate obrazac, piše BBC. Koalicija levog centra, koju predvode socijaldemokrate (SDP), bori se protiv Hrvatske demokratske zajednice (HDZ), čija podrška ide od desnog centra do desnih nacionalista. U većini slučajeva do sada u prednosti je bio HDZ.
Međutim, uprkos podacima anketa stiče se utisak da bi ovi izbori mogli biti drugačiji i to upravo zahvaljujući prisutnosti Zorana Milanovića u njoj. Naime, njegova odluka da svakako pomogne svojoj partiji je uticala na to da se podignu tenizije na hrvatskoj politčkoj sceni.
AP Photo/Darko Vojinovic
Milanović, koji je veoma osporavan zbog svog kritičkog stava prema EU, ne pojavljuje se kao vodeći kandidat za premijera SPD i za to ima opravdan razlog. Naime, Ustavni sud je u martu presudio da on ne može da bude kandidat na parlamentarnim izborima dok je predsednik, jer bi na taj način šao protiv zakona.
Predsednik Ustavnog suda Miroslav Šeparović izjavio je prošlog meseca da je s devet glasova za i dva protiv Ustavni sud zaključio da Milanović ne može da bude kandidat na izborima ili istican kao kandidat za budućeg premijera i da na taj način učestvuje u političkoj kampanji. Dodao je da, ukoliko predsednik želi da se kandiduje, mora odmah da podnese ostavku.
Povezane vesti
Zbog toga su koalicioni partneri Milanovića tokom kampanje oslovljavali sa "onaj čije ime ne sme da se pomene", dok su sa druge stane njegovo ime obilato koristili njegovi politčki protivnici, pre svega iz HDZ-a.
Tanjug/HINA/Siniša Kalajdžija
Premijer Plenković je prethodno Milanovića nazivao "skrivenim liderom opozicije". Takođe, u ponedeljak se pojavio i tajni snimak premijera koji je govorio na jednom zatvorenom političkom skupu gde je inače govorio o svojim političkim protivnicima.
Britanski javni servis ne osporava značenje nezvaničnog učešća Milanovića u kampanji. Naprotiv, on je kako navode, konstantno ocenjivan kao najpopuarniji političar u zemlji otkako je postao predsednik pre četiri godine.
Povezane vesti
Promovisanje predsednika kao potencijalnog premijera imalo je neposredan uticaj na istraživanja javnog mnjenja. Dosadašnji jaz između SDP-a i HDZ-a značajno se smanjio. Manje stranke su počele da se poručuju da bi upravo zbog toga mogle da budu vladari u formiranju nove vlade.
Poruka Ustavnog suda oko uplitanja Milanovića u kampanju takođe je uskomešala političku javnost. Nakon prouke da to nije u skladu sa Ustaviom, Milanović je optužio sudije da rade po nalogu HDZ-a. Pravnike u zemlji je opisao kao "seljake" i presudu označio kao "nepismenu".
Milanović zbog svega toga službeno više nije kandidat na izborima, ali ga to nije sprečilo da putuje po zemlji i radi u urušavanju rejtinga HDZ-a.
Fakotor Srba na hrvatskim izborima
Predsednik Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS) Milorad Pupovac izjavio je da svi od izbora imaju velika očekivanja, posebno što je njihov ishod neizvestan. On je u razgovoru za Euronews Srbija ranije rekao da je ova kampanja bila veoma intenzivna i da ni ovog puta nisu izostali izlivi mržnje prema Srbima od pojedinih političkih aktera u Hrvtskoj.
Upravo zbog togak, kako je objasnio, kampanju pod nazivom "Hrvatska treba Srbe" karakterisali su i kratki, satirični video spotovi koji su prikazali kakav je odnos prema Srbima u Hrvatskoj.
"Dežurni krivici smo već dugo. Optužuju nas za političke okolnosti u Hrvatskoj i političko stanje u Hrvatskoj, ali mi smo po Ustavu ravnopravni sa ostalim zastupnicima. Imamo odgovornost biranja Vlade kao i svi drugi zastupnici i naći ćemo se u situaciji koja ne mora biti ugodna, koja može biti ozbiljan izazov za nas", rekao je Pupovac.
Tanjug/HINA/Lana Slivar Dominić
Na pitanje da li već sada znaju sa kim bi Srbi mogli da budu u koaliciji, Pupovac kaže da ta odluka zavisi od više kriterijuma.
"Mi znamo. Naša su dva glavna principa politička stabilnst u zemlji, koja je prošla razdoblje nestabilnosti, u kojima je i za nas to bilo veoma nepovoljno i s druge strane rizici od oživljavanja i šireg uticaja ekstremno desnih politika u Hrvatskoj. To su glavni kriterijumi, kao i to da se razvija tolerancija i da srpska zajednica može nastaviti sa očekivanjima da će se politika voditi u njihovom interesu", rekao je Pupovac.
Zašto se izbori održavaju u sredu?
Iako je izborni dan u Hrvatskoj bio neradan, zbog održavanja parlamentarnih izbora, mnogi tržni centri, trgovine i pekare su, ipak, radili.
Predsednik države Zoran Milanović iznenadio je mnoge kada je parlamentarne izbore raspisao za danas budući da je radni dan, a ne za nedelju, što je protumačeno njegovom samovoljom.
U jednom intervjuu Milanović je rekao da je namerno izbore raspisao za sredu jer smatra da će građani biti više fokusirani, što se zapravo obistinilo s obzirom na to da podaci Državnog izbornog poverenstva govore da je do 16.30 na birališta izašlo pola miliona više građana nego što je to bio slučaj na izborima 2020. godine.
Ovo, međutim, nije prvi put da se izbori za sabor održavaju u radnom danu. Ista situacija se desila i 3. januara 2000. godine, kada su birači na birališta izlazili u ponedeljak i to dan posle praznika.
Preporuka za vas
Komentari (0)