Novčane doznake u BiH gotovo dve milijardi evra – novac uglavnom vid pomoći iseljenika porodicama i prijateljima

U Bosnu i Hercegovinu je tokom prošle godine iz inostranstva, kroz doznake, zvanično, stiglo preko dve milijarde evra. Ekonomisti kažu kako je do sada ovaj novac uglavnom bio vid pomoći iseljenika porodici i prijateljima u zemlji, ali da postoji potencijal i mogućnost da bude preusmeren i u investicije. 

Naime, prema procenama Ministarstva za ljudska prava i izbeglice Bosne i Hercegovine, van zemlje živi oko dva miliona ljudi koji su poreklom iz Bosne i Hercegovine.  

Oni svake godine, rodbini i prijateljima u BiH, šalju milijarde maraka. Prošle godine, kroz ove novčane pošiljke, stiglo je 4,16 milijardi maraka. To je čak 8.6 odsto bruto domaćeg proizvoda Bosne i Hercegovine. Nezvanično, po principu iz ruke u ruku, u zemlju iz inostranstva stigne znatno više novca. 

Ekonomski analitičar Igor Gavran kaže da se njime nadoknađuje manjak novca u zemlji. 

 
"To je u stvari ključni priliv novca kojima nadoknađujemo naš deficit i u spoljnoj trgovini i generalno deficit tekućeg računa koji imamo kao država zavisna o uvozu i kao država čije ekonomija ne funkcioniše na pravi način. Veliki broj naših građana, bez sredstava koja im šalju njihova rodbina i prijatelji, jednostavno ne bi mogao podmiriti ni osnovnu egzistenciju", kaže on. 

Ekonomisti smatraju da bi za ekonomiju Bosne i Hercegovine bilo daleko korisnije da novac iz iseljeništva umesto u kupovinu socijalnog mira ide u investicije. 

Jedan od njih je ekonomski analitičar Predrag Mlinarvić koji objašnjava da ovakva praksa postoji u pojeidnim evropskim zemljama. 

 
"Da navedemo primer Republike Irske. Zahvaljujući svojoj diaspori u SAD koji su bili u poziciji da investiraju u Irsku, stvaranjem dobrog poslovnog ambijenta, stimulativnog u kontekstu poreskih olakšica i drugih stvari, oni su omogućili da dođe do otvaranja veliko broja tehnološki intenzivnih kompanija i da promeni privrednu strukturu Irske", rekao je on. 
 
Međutim, glavna i odgovorna urednica radija BIH dijaspore Naida Ribić kaže da je BiH je daleko od ovog, irskog modela. 

"Kod nas je zemlja gde se i ministri hapse, i ljudi koji rade u finansijama i koji su bili premijeri. Dakle, izgubilo se poverenje zbog korupcije, zbog mita i zbog nesluha u Bosni i Hercegovini da shvate ozbiljno da je naša dijaspora još veći potencijal", kaže ona. 

I ekonomski analitičar Igor Gavran smatra da ne treba očekivati investicije od onih koji su napustili BiH, zbog kako ističe, nestabilne ekonomske i političke situacije. 

"Jednostavno je prilično nemoralno od strane vlasti Bosne i Hercegovine očekivati da oni kada su praktično otjerani, sada svoj novac upotrebljavaju da bi na neki način pomagali održavanju tih vlasti i stvarali sliku povoljnijeg ekonomskog okruženja nego što ono stvarno jeste", kaže on. 

Još nešto što demotiviše iseljeništvo da ulaže u BiH, zaključuje Gavran, jeste odnos vlasti prema javnom novcu koji je već u zemlji.  

Kaže da stepen korupcije u budžetskoj potrošnji i javnim nabavkama pokazuje onima koji su napustili BiH da su donijeli ispravnu odluku, te da teško zarađeni novac ne smeju da povere onima koji mogu da ga zloupotrebe.