Trka ka orbiti: Hoće li Evropa izgubiti bitku za data centre u svemiru?
Komentari
22/11/2025
-22:14
Evropa rizikuje da zaostane u trci za postavljanje data centara u svemir, ukoliko hitno ne napravi plan za njihovo lansiranje, navodi se u jednom izveštaju. Evropski institut za svemirsku politiku (ESPI) objavio je analizu svemirskih data centara i poručio da Evropa, ukoliko odmah ne reaguje, rizikuje da propusti "značajnu i rastuću" priliku za svoje digitalne i svemirske industrije.
U izveštaju se procenjuje da bi ova industrija do 2030. mogla dostići vrednost od oko 535 milijardi evra. Ipak, upozorava se da je za ostanak u trci neophodno razviti jasan plan.
"Evropa ima vrhunsku svemirsku tehnologiju i snažne institucije… pitanje je da li ćemo ih iskoristiti da predvodimo ovu revoluciju ili ćemo gledati kako drugi određuju budućnost računarstva", rekao je Džermejn Gutijer, glavni autor izveštaja.
Data centri su objekti u kojima se nalazi računarska oprema potrebna za treniranje i pokretanje generativne veštačke inteligencije (AI).
Koje su prednosti slanja data centara u svemir?
Godine 2024. Evropska komisija i vazduhoplovna kompanija "Tales" sproveli su studiju o izvodljivosti slanja evropskih data centara u svemir.
Utvrđeno je da bi svemirski data centri mogli da "preobraze evropski digitalni pejzaž", jer nude ekološki prihvatljiviji i suvereniji način da EU obezbedi podatke potrebne AI kompanijama za njihove modele, u odnosu na centre na Zemlji.
Studija je pokazala da bi data centri napajani solarnom energijom u svemiru mogli značajno da smanje ugljenični otisak koji nastaje tokom rada sistema na tlu.
Povezane vesti
Ovi centri takođe ne bi zavisili od vode za hlađenje, za razliku od kopnenih data centara. Tales je naveo da je odluka i finansijski opravdana, uz potencijalni "povrat investicije od više milijardi evra" do 2050. godine.
Da bi ispunila ciljeve smanjenja emisija, u izveštaju iz 2024. preporučeno je da Evropa izgradi raketu čije bi emisije bile smanjene tokom celog životnog ciklusa.
Autori ESPI izveštaja pozvali su Evropu da iskoristi postojeće programe Evropske svemirske agencije kao "poligone" za testiranje novih tehnologija.
Evropski program je istraživački projekat koji podržava kompanije finansiranjem usluga lansiranja i operativnih troškova za testiranje novih tehnologija u orbiti.
foto: pexels
Sa druge strane, ESA-in GSTP pretvara inženjerske koncepte u proizvode koji se mogu testirati u budućim misijama. Agencija promoviše GSTP kao "jedan od najboljih instrumenata ESA-e za osiguranje evropske konkurentnosti na globalnom tržištu", održavajući ga u vrhu tehnoloških inovacija.
Autori se takođe nadaju da će EU pokrenuti inicijativu koja će imati jasan plan za komercijalno postavljanje data centara u svemir, piše Euronews.
Značajni izazovi i dalje postoje
Prema izveštaju, evropske kompanije će morati da savladaju brojne izazove pre lansiranja prvog svemirskog data centra.
Povezane vesti
Američki tink-tenk CSIS navodi da je najjeftinija misija po kilogramu trenutno SpaceX-ova raketa Falkon Hevi, sa procenjenom cenom od 1.500 dolara (1.298 evra) po kilogramu.
Za tu cenu, raketa bi teret poslala u nisku orbitu (LEO), na visine do 2.000 kilometara iznad Zemlje.
pixabay
ESPI izveštaj navodi da bi troškovi lansiranja morali da padnu ispod 400 dolara (346,32 evra) po kilogramu da bi projekat postao finansijski održiv.
Povezane vesti
Ilon Mask je 2020. izjavio da bi marginalni trošak njegovog "Staršipa" bio manji od milion dolara (865.000 evra) po misiji za više od 100 tona u orbitu, odnosno oko 10 dolara (8,65 evra) po kilogramu.
Ukoliko "Staršip" ne ispuni ovo obećanje, navodi se u izveštaju, prednosti svemirskih data centara bile bi znatno umanjene. Evropske kompanije će takođe morati da reše problem hlađenja sistema u svemiru, gde se voda ne koristi.
Drugi izazov biće održavanje i servisiranje data centara dok se nalaze u orbiti.
Evropska svemirska i tehnološka industrija "odlična je u rešavanju" ovakvih problema i moći će da ih prevaziđe, zaključuje ESPI.
Komentari (0)