Gde je zapelo u pregovorima o primirju: Šreder ispao iz igre, ko može da razgovara sa Moskvom?
Komentari
27/05/2026
-21:30
Dok se rat u Ukrajini nastavlja bez jasnog kraja, Evropska unija traži novu ulogu u mogućim pregovorima sa Rusijom - ali ostaje pitanje može li uopšte postojati "šaptač Kremlju" u trenutku dubokog nepoverenja i eskalacije sukoba. I dok se nedavno kao potencijalni medijator pominjao bivši nemački kancelar Gerhard Šreder, kojeg je i sam Vladimir Putin predložio kao izaslanika EU i koji je blizak saveznik Moskve i dugogodišnji lobista za ruske interese, za kojeg je ruski predsednik rekao da bi pristao da posreduje u pregovorima, EU ga je gotovo ekspresno otpisala.
Naime, nedavno su se ministri spoljnih poslova EU sastali u Briselu kako bi razgovarali o narednim koracima, ali se pokazalo da među članicama i dalje ne postoji jedinstven stav o tome da li Evropska unija treba direktno da razgovara sa Moskvom, kao i ko bi mogao da preuzme popsredničku ulogu.
Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Kaja Kalas priznala je da evropske vlade još nisu usaglasile ni osnovne principe eventualnih pregovora.
"Da bi Evropa imala aktivniju ulogu, prvo moramo među sobom da se dogovorimo o tome o čemu želimo da razgovaramo sa Rusijom i gde su naše crvene linije", poručila je Kalas.
A Šreder, koji godinama održava bliske veze sa ruskim energetskim kompanijama i Vladimirom Putinom, pominjan je u medijima kao neko ko bi mogao da posluži kao kanal komunikacije između Evrope i Moskve. Međutim, evropski zvaničnici taj predlog su praktično momentalno odbacili.
Ukrajina zove u pomoć
Ukrajina poziva Evropsku uniju da pomogne u pregovorima za okončanje rata sa Rusijom, o čemu će se detaljno razgovarati na neformalnom sastanku evropskih ministara spoljnih poslova na Kipru. EU aktivno razmatra ponovno uključivanje u razgovore sa Moskvom o Ukrajini, dok su američki pokušaji posredovanja zapali u ćorsokak, a Rusija pojačava smrtonosne napade.
Ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha rekao je za BBC da je Kijev zainteresovan za uvođenje "nove dinamike" u pregovarački proces.
Povezane vesti
"Moramo preći na novi format razgovora sa ruskom stranom", rekao je Sibiha tokom nedavnog razgovora, sugerišući "aktivnije učešće evropske strane".
Među kandidatima o kojima se spekuliše za ulogu izaslanika nalaze se bivša nemačka kancelarka Angela Merkel i bivši premijer Italije Mario Dragi, ali Sibiha nije želeo da govori o konkretnim imenima. Portparol Dragija rekao je za BBC da on "u ovom trenutku ne želi da komentariše".
AP Photo/Andrew Medichini
Tokom vikenda, finski predsednik Aleksander Stub izjavio je da "verovatno ne bi mogao negativno da odgovori" ako bi mu bio ponuđen taj zadatak, ali tek nakon što Rusija pristane na prekid vatre. Za sada nema nikakvih naznaka da bi se to moglo dogoditi.
Tokom vikenda Kijev je bio zasipan raketama i dronovima u jednom od najintenzivnijih napada od početka rata, a Moskva je potom zapretila "sistematskim udarima" na grad, upozorivši strance da napuste područje, a lokalno stanovništvo da bude oprezno.
I dok pojačava agresiju, Rusija optužuje EU da vojno podržava Kijev i time podriva američke mirovne napore. Zbog toga je teško zamisliti da bi Moskva u ovom trenutku bila spremna na ozbiljan dijalog sa evropskim zemljama.
Rusija više voli direktne razgovore sa SAD, delom zbog pitanja prestiža, a delom zato što su izaslanici predsednika Donalda Trampa prema Moskvi bili znatno blaži, vršeći veći pritisak na Kijev nego na Rusiju.
Takav pristup nije dao rezultate, a prošle nedelje američki državni sekretar Marko Rubio izjavio je da SAD nisu zainteresovane za "beskonačan niz sastanaka koji ne vode ničemu". Kasnije je pojasnio da su SAD i dalje spremne da posreduju "ukoliko se za to ukaže prilika".
Tanjug/AP/Brendan Smialowski
Povezane vesti
Sada EU pokušava da se uključi u proces i obezbedi da eventualni dogovor, ako do njega ikada dođe, bude što povoljniji i za Ukrajinu i za evropsku bezbednost.
Vladimir Putin tvrdi da je otvoren za tu ideju, sve dok osoba koja bude imenovana "nije govorila razne ružne stvari o nama". Njegov sopstveni predlog za izaslanika EU bio je bivši nemački kancelar Gerhard Šreder, blizak saveznik Moskve i dugogodišnji lobista za ruske interese.
Šefica evropske diplomatije Kaja Kalas odmah je odbacila tu ideju: rekla je da bi Šreder "sedeo sa obe strane pregovaračkog stola".
Dvodnevni skup koji počinje u danas na Kipru omogućiće ministrima da iznesu stavove svojih zemalja slobodnije nego što bi to mogli na formalnom samitu.
Od početka ruske invazije punog obima 2022. godine, većina zemalja EU vodila je politiku izolacije Rusije i sankcija, ali se ne slažu svi oko toga da li je mudro započeti makar i ograničene kontakte.
Neke države, poput Švedske i Litvanije, smatraju da je Rusija sada pod pritiskom i da ga treba dodatno pojačati, a ne ublažavati. Druge, poput Italije, tvrde da nije mudro više ostajati po strani.
Tanjug/AP/Marius Burgelman
U martu je Kalas prosledila određene početne smernice za razgovor, koje je jedan zvaničnik EU opisao kao "materijal za razmišljanje". Njen cilj je da se formuliše zajednički stav EU prema Rusiji - i odrede eventualne crvene linije - pre nego što dođe do uspostavljanja kontakta.
Iako će se ideja o imenovanju jednog izaslanika, ili čak grupe njih, razmatrati na Kipru, ozbiljnija diskusija mogla bi da se vodi tek na nivou lidera EU, potencijalno na njihovom samitu sledećeg meseca. U međuvremenu, Ukrajina želi da "probije zastoj" i insistira na napretku, rekao je zvaničnik EU.
"Ovo ne sme da postane dugotrajan proces fokusiran samo na rasprave o tome ko bi trebalo da predstavlja strane, koliko ljudi treba da učestvuje i u kom formatu. Ne. Ovo mora da se dogodi brzo", upozorio je Andrij Sibiha.
U Kijevu, analitičar Jaroslav Smovž smatra da je uključivanje u pregovore sa Moskvom "osuđeno na propast" ukoliko EU ne nastupi iz pozicije snage.
"Postoji osećaj da je Evropa donekle izgubila osećaj sopstvene uloge u međunarodnim odnosima, posebno kada je reč o ovako važnom i velikom ratu u Evropi", kaže Smovž iz istraživačkog centra Adastra.
Ali, kako je dodao, ukoliko Evropa želi da deluje kao nezavisan i neutralan posrednik, to neće doneti nikakve rezultate, "baš kao što ni SAD nisu postigle uspeh". Dodao je i da Rusija mora "da bude zastrašena".
"Dosadašnji odgovor Evrope na ponašanje Rusije na svojoj teritoriji bio je prilično neubedljiv", dodoa je on.
Dok EU razgovara o mogućim pregovorima, Ukrajina sama povećava pritisak na svog suseda ponovljenim dubinskim udarima na ruska postrojenja za izvoz nafte. Kijev te napade naziva svojim "sankcijama dugog dometa", a najnoviji veliki ruski napadi na Ukrajinu, prema njihovom mišljenju, pokazuju da je Moskva uzdrmana.
To ipak ne znači da su ozbiljni mirovni pregovori odmah iza ugla.
"Nema nikakvih signala da Rusija želi da okonča ovaj rat", kaže poslanik Ehor Černev iz vladajuće ukrajinske partije Sluga naroda.
Ali, kako interesovanje SAD za ostvarenje tog cilja slabi, on veruje da Evropa može da unese "novu energiju u taj proces".
"Oni će predstavljati EU, koja jasno razume pretnju koju predstavlja Rusija“, rekao je poslanik.
Komentari (0)