"Treba da se odlučimo": Šreder otpao, EU i dalje bez plana - ko bi mogao da pregovara sa Putinom?
Komentari
12/05/2026
-18:12
Dok se rat u Ukrajini nastavlja novim talasom napada, u Evropskoj uniji sve glasnije se postavlja pitanje - da li je došao trenutak za direktne razgovore sa Moskvom i ko bi u ime Evrope mogao da sedne za pregovarački sto sa Vladimirom Putinom. Iako se ime bivšeg nemačkog kancelara Gerharda Šredera nakratko pojavilo kao mogući posrednik, taj predlog je brzo odbačen, ali je otvorio mnogo širu debatu o tome da li je Evropska unija spremna za sopstvenu diplomatsku inicijativu.
Pitanje pregovora ponovo je izbilo u prvi plan nakon što je završeno trodnevno primirje između Rusije i Ukrajine, koje je prošle nedelje najavio američki predsednik Donald Tramp. Primirje je praktično okončano novim ruskim napadima, a AFP prenosi da je Moskva tokom noći lansirala više od 200 dronova-kamikaza koji su pogodili energetsku infrastrukturu i stambene objekte širom Ukrajine.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da je "Rusija odlučila da prekine delimičnu tišinu koja je trajala nekoliko dana", navodeći da su dronovi obarani u više ukrajinskih regiona, uključujući Kijev i okolinu.
"Oštećena su energetska postrojenja, stambene zgrade i jedan vrtić. Ima povređenih, a nažalost i stradalih“, rekao je Zelenski, uz poruku da će Ukrajina "odgovoriti istom merom".
Istovremeno, rusko Ministarstvo odbrane optužilo je Ukrajinu da je tokom primirja prekršila prekid vatre više od 23.000 puta, uz tvrdnju da su ruske snage ostale na prethodnim pozicijama i nastavile da poštuju dogovoreno primirje.
U takvoj atmosferi evropski ministri spoljnih poslova sastali su se u Briselu kako bi razgovarali o daljim koracima, ali se pokazalo da među članicama i dalje ne postoji jedinstven stav o tome da li Evropska unija treba direktno da razgovara sa Moskvom.
Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Kaja Kalas priznala je da evropske vlade još nisu usaglasile ni osnovne principe eventualnih pregovora.
Tanjug/AP/Marius Burgelman
Povezane vesti
"Da bi Evropa imala aktivniju ulogu, prvo moramo među sobom da se dogovorimo o tome o čemu želimo da razgovaramo sa Rusijom i gde su naše crvene linije", poručila je Kalas.
Ona je ranije upozorila da Evropska unija ne bi trebalo da se "ponižava" tražeći razgovore sa Kremljom dok Moskva ne pokaže stvarnu spremnost za kompromis.
Ipak, pojedine evropske prestonice smatraju da bi upravo sada trebalo otvoriti prostor za diplomatiju. Italijanski ministar spoljnih poslova Antonio Tajani izjavio je da Evropska unija "nije u ratu" sa Rusijom i da je važno da Evropa bude deo pregovaračkog procesa.
Sa druge strane, baltičke zemlje i sever Evrope insistiraju da pritisak na Moskvu mora dodatno da se pojača. Švedska ministarka Maria Malmer Stenergard ocenila je da Vladimir Putin "nije zainteresovan za ozbiljne mirovne pregovore".
"Moramo da izvršimo veći pritisak na Rusiju kako bismo promenili računicu i učinili ga zainteresovanim", rekla je ona.
Litvanski ministar Kestutis Budris postavio je pitanje koje sve češće lebdi nad evropskom diplomatijom:
"O čemu ćemo razgovarati? Kakvi će biti naši zahtevi? Možemo li da se usaglasimo oko zahteva prema Rusiji? Koja je naša strategija i krajnji cilj? Dijalog ne može biti sam sebi svrha", rekao je on.
Povezane vesti
Ipak, jedna stvar jeste izazvala gotovo jedinstvenu reakciju među evropskim ministrima - predlog da bivši nemački kancelar Gerhard Šreder bude potencijalni evropski pregovarač sa Kremljom.
Šreder, koji godinama održava bliske veze sa ruskim energetskim kompanijama i Vladimirom Putinom, pominjan je u medijima kao neko ko bi mogao da posluži kao kanal komunikacije između Evrope i Moskve. Međutim, evropski zvaničnici taj predlog su praktično momentalno odbacili.
Ministri su se ipak složili u jednom - ukoliko do pregovora dođe, Evropa mora sama da izabere svog predstavnika.
Povezane vesti
Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta izjavio je da postoji "potencijal" za direktne razgovore sa Rusijom, ali tek kada za to dođe pravi trenutak.
Le Pictorium, LE PICTORIUM / Alamy / Profimedia
"Razgovaram sa liderima svih 27 država članica kako bismo pronašli najbolji način da se organizujemo i utvrdimo šta nam je potrebno za efikasne razgovore sa Rusijom", rekao je Košta.
Evropska komisija takođe smatra da bi "jedna osoba trebalo da govori u ime svih 27 članica".
Ipak, Brisel istovremeno pokušava da izbegne utisak da preuzima ulogu Vašingtona u pregovorima, posebno nakon što je Donald Tramp pokrenuo sopstvenu diplomatsku inicijativu za okončanje rata.
Tanjug/AP/Julia Demaree Nikhinson
Dodatni problem za evropske lidere predstavlja činjenica da Rusija, uprkos sankcijama i ekonomskom pritisku, ne pokazuje spremnost za ozbiljne ustupke. Vladimir Putin i dalje insistira da Ukrajina odustane od cele regije Donbas i da Zapad prizna okupirane teritorije kao deo Rusije - zahteve koje Kijev kategorički odbija.
Ipak, deo evropskih zvaničnika smatra da Moskva više nije u istoj poziciji kao pre dve godine.
Nakon 20 paketa sankcija, ruska ekonomija pokazuje znake zamora, dok je Moskva nedavno smanjila i obim Parade pobede zbog straha od mogućih ukrajinskih udara. Upravo zbog toga Kaja Kalas i deo evropskih lidera procenjuju da je Putin danas pod većim pritiskom nego ranije i da bi nastavak ekonomskog i političkog pritiska mogao da promeni odnos snaga pred eventualne pregovore.
Istovremeno, pozicija Ukrajine dodatno je ojačana novim paketom evropske pomoći vrednim 90 milijardi evra i potpisivanjem više odbrambenih sporazuma sa zemljama Zaliva.
Ukrajinski predsednik Zelenski poslednjih dana sve otvorenije poziva Evropu da preuzme aktivniju ulogu.
"Moramo pronaći funkcionalan diplomatski format i Evropa mora biti za stolom u svim razgovorima sa Rusijom. Bilo bi dobro da razvijemo jedan zajednički evropski glas za razgovore sa Rusijom", rekao je Zelenski na samitu u Jermeniji.
Za sada, međutim, upravo taj "jedan glas" ostaje najveći problem Evropske unije.
Komentari (0)