"Najveća energetska bezbednosna kriza sa kojom se svet ikada suočio": Koliku će cenu platiti Evropa

Direktor Međunarodne agencije za energetiku (IEA) Fatih Birol upozorio je da bi evropske zemlje napravile "veliku grešku" ukoliko bi ublažile sankcije ruskom energetskom sektoru, ocenivši da bi "kucanje na vrata Rusije" predstavljalo ponavljanje ranijih propusta. Njegovo upozorenje dolazi u trenutku kada Evropsku uniju potresa novi energetski šok izazvan zatvaranjem Ormuskog moreuza. Agencija upozorava na "najveću energetsku bezbednosnu krizu ikada".

Evropska unija trenutno razmatra mere za ublažavanje pritiska rasta cena na države članice nakon krize u Ormuskom moreuzu, ključnoj pomorskoj ruti kojom prolazi petina svetskih zaliha nafte, pošto je režim u Teheranu praktično zatvorio prolaz prošlog marta.

Prema procenama Evropske komisije, nestabilnost na Bliskom istoku doprinela je rastu cena nafte od 65 odsto, dok su cene gasa više nego udvostručene. Ipak, Brisel je odbacio svaku mogućnost ublažavanja sankcija ruskoj energiji, čak i preko trećih zemalja.

Birol je podržao takav stav, navodeći za Euronews da bi "kucanje na vrata Rusije bila velika greška", nakon što je IEA u četvrtak objavila veliki izveštaj u kojem upozorava na "najveću energetsku bezbednosnu krizu sa kojom se svet ikada suočio".

"Evropa je platila cenu svoje prevelike zavisnosti 2022. godine. Jednom je greška, ali ponoviti to drugi put više nije greška", rekao je Birol za Euronews. "Postoje mnoge druge opcije koje Evropa treba da razmotri, a koje su sigurnije sa aspekta energetike, spoljne politike i odbrane."

Ranije ovog meseca, Sjedinjene Američke Države saopštile su da će produžiti 30-dnevno izuzeće od sankcija za rusku naftu koja se transportuje morem, uz obrazloženje da bi to pomoglo najsiromašnijim zemljama da izbegnu dodatni rast troškova energije. Velika Britanija je takođe ublažila ograničenja na uvoz ruskog avionskog goriva i dizela prerađenog u drugim zemljama kako bi odgovorila na rast cena i nestašice, ali je naglasila da to ne predstavlja ublažavanje ključnih sankcija.

Evropska unija odbila je da ublaži bilo koju meru, uz obrazloženje da bi finansiranje Moskve kroz energetiku, direktno ili indirektno, samo produžilo rat protiv Ukrajine. U odvojenom intervjuu za Euronews, evropski komesar za ekonomiju Valdis Dombrovskis isključio je mogućnost bilo kakvih izuzeća, nazvavši to strateškom odlukom iz bezbednosne perspektive.

Tanjug/AP/Rafiq Maqbool

Ipak, rast troškova energije izaziva tenzije među državama članicama. Italijanska premijerka Đorđa Meloni prošle nedelje uputila je pismo Evropskoj komisiji u kojem navodi da je energetska kriza podjednako važna kao i odbrana i da EU mora tako da je tretira. Takođe je pozvala Brisel da energetske mere izuzme iz pravila o dugu i budžetskom deficitu.

Svet se suočava sa "najvećom energetskom bezbednosnom krizom u istoriji"

Međunarodna agencija za energetiku saopštila je u četvrtak da bi poremećaji povezani sa zatvaranjem Ormuskog moreuza mogli da nadmaše posledice naftne krize iz sedamdesetih godina prošlog veka i predvidela intenzivnije napore za diverzifikaciju energetskog uvoza.

U godišnjem izveštaju "World Energy Investment", IEA procenjuje da će globalna ulaganja u energetiku ove godine dostići 3,4 biliona dolara. Oko 2,2 biliona dolara biće usmereno na elektroenergetske mreže, skladištenje energije, goriva sa niskim emisijama, nuklearnu energiju, obnovljive izvore i elektrifikaciju.

Oko 1,2 biliona dolara biće namenjeno nafti, prirodnom gasu i uglju.

Birol je ocenio da će sadašnja kriza dugoročno uticati na Evropu, naglašavajući povezanost ekonomske i energetske bezbednosti. Za EU je prvi šok bila gasna kriza izazvana ruskom invazijom na Ukrajinu, dok je rat u Iranu dodatno pojačao potrebu za preispitivanjem dugoročne strategije zbog novog talasa rasta cena.

"Evropska konkurentnost i evropski suverenitet u velikoj meri će zavisiti od njene energetske strategije. Po mom mišljenju, budućnost evropske energetike je elektrifikacija i trebalo bi da elektrifikujemo naše ekonomije koliko god je moguće", rekao je on, dodajući da će nuklearna energija biti neophodna tokom tranzicije sa fosilnih goriva.

"Ja sam čovek iz energetskog sektora. Govorim o energiji. Evropa nije uvek donosila prave odluke i pravili smo mnogo grešaka. Sada moramo biti veoma jasni i donositi ispravne energetske odluke. To je u samom srcu suvereniteta kontinenta", zaključio je Birol.