Evropa pod toplotnim talasom: Temperaturni rekordni nisu samo srušeni, već "smrvljeni"
Komentari
28/05/2026
-08:56
Ako pogledate zapadnu Evropu u ovom trenutku, teško ćete naći mesto u kom nije vruće. U Ujedinjenom Kraljevstvu temperature su u utorak prešle 35 stepeni Celzijusovih – više od dva stepena iznad dosadašnjeg majskog rekorda pre ove godine. Ovakva vrućina bi se smatrala izuzetnom čak i usred leta, a kamoli u proleće, saopštio je britanski Meteorološki zavod, prenosi BBC.
"Apsolutno zapanjujuće", kaže Friderike Oto, profesorka klimatskih nauka na Imperijal koledžu u Londonu.
"Zapanjujuće ludo", dodaje Piter Torn, direktor Ikarus centra za klimatska istraživanja na Univerzitetu Mejnut u Irskoj.
Francuska se takođe nalazi usred neviđenog toplotnog talasa koji je došao rano, prema nacionalnoj meteorološkoj službi Meteo-France. Stotine temperaturnih rekorda oboreno je širom zemlje.
Rekord majskih temperatura u Irskoj premašen je za više od 1 stepen, dok su i Nemačka, Italija, Španija i Švajcarska takođe suočene sa neuobičajeno visokim temperaturama za proleće.
Neposredni uzrok toplotnog talasa je "toplotna kupola" – kada se oblast visokog pritiska "zaglavi" iznad Evrope, zarobljavajući topli vazduh ispod nje.
Ali naučnici imaju malo sumnje da su klimatske promene izazvane ljudskim delovanjem — koje su uglavnom posledica sagorevanja uglja, nafte i gasa — dodatno pojačale ovu vrućinu.
Povezane vesti
Tokom poslednjih 30 godina, Evropa se zagrevala za 0,56 stepeni po deceniji – više nego dvostruko u odnosu na globalni prosek, prema podacima klimatske službe Kopernikus.
Amer Ghazzal / Shutterstock Editorial / Profimedia
To možda ne zvuči mnogo, ali u klimatskim terminima predstavlja ogromnu promenu i dovoljno je da toplotni ekstremi postanu znatno intenzivniji.
"Kada imamo toplotni talas, on je sada jači, jer se dešava na vrhu već zagrejanije klime. Klimatolog sam već 33 godine i vidimo upravo one stvari na koje smo tada upozoravali… [iako] su ovi rekordi možda ekstremniji i dolaze ranije nego što smo očekivali", rekao je Ričard Bets, šef istraživanja klimatskih uticaja u Meteorološkoj službi Ujedinjenog Kraljevstva i profesor na Univerzitetu Ekseter, za BBC .
A vrućina nije ograničena samo na Evropu — temperature su u Delhiju u Indiji dostigle 45 stepeni.
Rekordi ne samo oboreni, već razbijeni
Kako naučnici prikupljaju podatke o temperaturama iz godine u godinu, klimatski rekordi bi zapravo trebalo da postaju ređi — barem u stabilnoj klimi.
Jednostavna logika kaže da je mnogo verovatnije da se novi rekord dogodi nakon deset godina podataka nego nakon 100 godina.
"Ako neko obori svetski rekord u skoku u vis, očekivali biste da ga obori za jedan centimetar, a ne odjednom za 20 ili 30 centimetara — i isto važi i za vreme. Ako se rekord obori posle 100 ili 150 godina merenja, očekivali biste da bude oboren za desetinku stepena, a ne odjednom za dva ili tri stepena", rekao je Erik Fišer, profesor na Institutu za atmosferu i klimatske nauke na ETH Cirih u Švajcarskoj, za BBC.
Povezane vesti
Međutim, kada se relativno redak vremenski sistem poput ovog nedeljnog toplotnog "doma" pojavi u svetu koji se zagreva, razlika u odnosu na prethodne rekorde može biti ogromna.
"Prolazimo kroz period veoma brzog zagrevanja, posebno u zapadnoj Evropi... pa ako se isti vremenski događaji iz, recimo, 1970-ih ponove danas, oni neće biti samo malo topliji, već će jednostavno razbiti rekorde", rekao je profesor Fišer.
Tanjug AP/James Manning/PA via AP
Čak ni 2026. godina nije izuzetak — ovaj nedeljni toplotni talas u Evropi nije izolovan slučaj.
Povezane vesti
Još u martu, oko 30 odsto aktivnih meteoroloških stanica u SAD zabeležilo je nove temperaturne rekorde za to doba godine, prema podacima Barkli Eart, nezavisne američke klimatske istraživačke grupe.
Razlika u odnosu na prethodne rekorde u zapadnim delovima SAD bila je "potpuno apsurdna", rekao je glavni naučnik te organizacije Robert Rohde.
Znak onoga što dolazi
Ovi toplotni talasi koji "razbijaju rekorde" dešavaju se u svetu koji je u proseku oko 1,4 stepena topliji nego krajem 19. veka, zbog ljudskih aktivnosti poput sagorevanja fosilnih goriva.
Ali globalno zagrevanje bi moglo dostići skoro 3 stepena do kraja veka, prema trenutnim klimatskim politikama vlada širom sveta.
To će neizbežno značiti još temperaturnih rekorda — što predstavlja poseban izazov za zemlje poput Ujedinjenog Kraljevstva i Švajcarske, koje nisu građene za ekstremne vrućine. I kako su poslednji dani pokazali, ovaj izazov više nije ograničen samo na letnje mesece.
"Klima u kojoj danas živimo jednostavno nije ona u kojoj smo odrasli, a naše zgrade i infrastruktura su potpuno nespremne za ono što dolazi", upozorila je profesorka Oto.
Do 1990. godine, temperaturni rekord u Ujedinjenom Kraljevstvu za sve mesece iznosio je 36,7 stepeni, zabeležen 1911. Od tada je nekoliko puta oboren i sada iznosi 40,3 stepena, zabeležen u julu 2022. godine.
Sa daljim klimatskim promenama, još više temperature uskoro će postati realna mogućnost, upozorio je profesor Bets.
"Sve dok ne smanjimo globalne emisije ugljenika na neto nulu, nastavićemo da zagrevamo planetu i temperaturni rekordi će nastaviti da se obaraju", rekao je on.
Komentari (0)