"Čaša vode bila je luksuz": Ivana Jović o životu na dijalizi i tri godine nakon transplantacije

Ivana Jović, kojoj je bubreg presađen u Belorusiji nakon što je za transplantaciju prikupila 100.000 evra, tri godine kasnije svoj život posvećuje unapređenju transplantacionog sistema u Srbiji. U razgovoru za Euronews Srbija kaže da joj je transplantacija donela "život bez ograničenja", ali da želi da i drugi pacijenti dobiju mogućnost da se u razumnom roku transplantiraju u Srbiji. Jović navodi da je zakonskim izmenama omogućeno građanima da se izjasne da li žele da budu donori organa, dok se trenutno pripremaju podzakonski akti.

Tri godine nakon transplantacije bubrega Jović kaže da danas živi život bez ograničenja, nakon što je prethodno dve i po godine provela na dijalizi.

Za transplantaciju u Belorusiji prikupila je 100.000 evra uz pomoć građana, a iskustvo koje je prošla danas koristi u radu na prevenciji bubrežnih bolesti i unapređenju transplantacionog sistema u Srbiji.

Ona se prisetila dana kada je obeležila godišnjicu transplantacije i istakla da taj datum za nju nije klasičan rođendan, jer je njen novi život počeo nakon smrti donora.

"Ja sam dobila bubreg od kadeveričnog donora koji je bio preminuo, moždano mrtav, i moj rođendan je zapravo kraj nečijeg života“, rekla je Jović.

Kako je navela, godišnjicu transplantacije obeležila je odlaskom na jutarnju službu, nakon čega je održan pomen preminulom donoru Vasilisu.

"Taj dan volim da se pre svega setim njega i da izrazim tu zahvalnost, i Bogu, i da njemu odam neku počast i neku misao da imam o njemu“, rekla je Jović.

Pre transplantacije, Jović je dve i po godine bila na dijalizi. Svaki drugi dan provodila je po četiri sata u bolnici, a svakodnevni život bio je prilagođen terapiji i ograničenjima u unosu tečnosti i hrane.

"Ja sam, primera radi, pre transplantacije, dakle, bila sam dve i po godine na dijalizi, svaki drugi dan sam po 4 sata bila u bolnici, na aparatu“, rekla je Jović.

Objasnila je da je dijaliza podrazumevala dve igle, preko kojih se krv iz organizma odvodi do aparata, čisti i vraća u telo.

"Između dve dijalize se trudiš da što manje tečnosti uneseš u organizam, tako da je čaša vode bila zaista u tim danima, ovaj, luksuz“, rekla je.

Zbog nemogućnosti bubrega da regulišu kalijum, bila su ograničena i određena voća.

"Takođe, voće je bilo, većinski voće je bilo zabranjeno, lubenice, jagode, sve je to puno kalijuma“, rekla je Jović.

Takav način života, kako je navela, bio je ograničavajući ne samo zbog hrane i pića već i zbog vremena koje je morala da podredi dijalizi.

"Tako da je to bio jedan zaista život koji je bio ograničavajući u smislu, svakako, vode i pića, ali i u smislu vremena, jer je sve bilo podređeno toj dijalizi“, rekla je.

Jović danas na dan transplantacije gleda kao na ponovno rođenje.

"Sve je to nekako proces, i sve je to zapravo jedno. Zašto? Jer mi bubrežni pacijenti, to je sve deo našeg životnog ciklusa, i dijaliza i transplantacija, jednostavno posmatram taj dan kao ponovno rođenje, kao neki moj mali, ovaj, vaskrs“, rekla je.

Put do transplantacije podrazumevao je i prikupljanje 100.000 evra. Jović kaže da joj nije bilo lako da se javno izloži i zatraži pomoć, ali da tokom prikupljanja novca nije imala loša iskustva.

"Kad ti se pojavi ta slika na, na "Budi human", na onom baneru, zaista je, onako, teško opisati rečima, jer nekako si malo, malo te, naravno, bude i sramota, nije lako“, rekla je Jović.

Istovremeno, naglašava da bez podrške ljudi ne bi uspela da prikupi potreban novac.

"Ne može se to prosto bez podrške ljudi, ali nije prijatno, svakako nije prijatno“, rekla je.

Detaljnije o ovoj temi pogledajte u videu koji se nalazi iznad teksta.