Sukob među komšijama: Odleteo limeni krov, sused ne dozvoljava ulazak u dvorište, a šta kaže zakon
Komentari
22/11/2025
-12:03
Dobri komšijski odnosi izrazito su bitni s obzirom na to da susedi često zavise jedni od drugih. Međutim, u brojnim slučajevima međusobno otežavaju živote i ugrožavaju imovinu. Primer je situacija kada je limeni krov odleteo u susedno dvorište, a njegov vlasnik nikome nije dozvolio da uđe kako bi ga uzeo. Advokati su za Euronews Srbija objasnili da li je komšija bio u obavezi da omogući ulazak.
Vlasnik dvorišta je tvrdio da mu ulazak bagera predstavlja problem.
Advokat Željko Simić je na početku razgovora istakao da u Ustavu stoji da je privatna svojina neprikosnovena.
"U pravosudnom sistemu ne postoji mehanizam da nekoga naterate da dozvoli ulazak u njegovu imovinu. To je sve stvar dobrovoljnosti. Pretpostavljam da je rizik za njega da bi mogao da pretrpi oštećenja s obzirom na to da treba da uđe bager", započeo je Simić.
Istakao je da se u praksi ovakva situacija obično rešava nuđenjem nadoknade za eventualnu štetu.
"Druga opcija je podnošenje tužbe sudu kako bi se dobila dozvola za obavljanje određenih radova. Sud odlučuje prema tome šta je pretežni interes. Metalni krov koji je pao sigurno može da se ukloni na neki drugi način. Može, na primer, da se rasparča na delove da ne mora bager da ulazi", objasnio je advokat.
Napomenuo je da pri podnošenju tužbe komšija, čiji je krov odleteo, mora da dokaže da ne može da ga uzme na drugi način sem ulaska bagera, što u ovoj situaciji nije slučaj. Dodao je da sud postavlja i pitanje koštanja.
Povezane vesti
"Sud ocenjuje da li bi bilo jeftinije korišćenje bagera ili sečenje krova. Međutim, nikada se pouzdano ne zna kakav bi bio ishod tužbe", zaključio je Željko Simić.
Tanjug/Jadranka Ilić
Advokat Mihailo Repić je za Euronews Srbija objasnio da svaki vlasnik ima pravo da ograniči pristup trećem licu.
"To je životno i pravno logično. Izuzetak je slučaj takozvane samopomoći. To je institucionalna pomoć i propisuje ga zakon u slučaju da je opasnost neposredna. Ako opasnost nije neposredna, onda mora da se podnese tužba sudu", kazao je.
Sagovornik je objasnio da je u slučaju samopomoći veoma bitno koja opasnost preti.
"Daću najbanalniji primer. Ako komšiji upadne saksija u susedovo dvorište, nema pravo da uđe kako bi je uzeo. Ali, ako mu upadne pumpica za astmu ili igla za insulin, onda ima pravo da uđe", istakao je.
U slučaju pada limenog krova objasnio je da postoji opasnost od prokišnjavanja, dodajući da komšija može da traži sudsku pomoć.
"Moram samo da napomenem da je sudska pomoć izuzetno spora i dugotrajna", zaključio je Mihailo Repić.
Povezane vesti
Samopomoć
Samopomoć predstavlja hitno potrebnu radnju povređivanja tuđeg pravnog dobra da bi se obezbedilo ili ostvarilo svoje ili tuđe pravo traženja ili pak izbegle neizbežne teškoće njegovog docnijeg ostvarivanja. Ovaj pravni institut postoji u interesu građana, ali koristi i sudovima jer omogućava rešavanje sporova vansudskim putem - vlastitom snagom i umećem, navodi se na sajtu advokatske kancelarije Ivan Ječmenica.
Da bi samopomoć bila dopuštena potrebno je da budu ispunjeni sledeći uslovi:
- likvidno pravo - potrebno je da lice koje preduzima samopomoć zaista i poseduje neko pravo
- nedostižna sudska zaštita (neblagovremena ili nedelotvorna) - samopomoć ne trpi odlaganje jer nema izgleda za blagovremenu i efikasnu zaštitu
- samopomoć je potrebna i vrši se na primeren način
- odsustvo očigledne nesrazmere - interes lica kojem se škodi radnjom samopomoći ne sme biti nesrazmerno vredniji od štićenog titularevog interesa
- prirodna volja - faktička sposobnost posedovanja volje da se zaštiti svoje pravo
Ako su ispunjeni navedeni uslovi radnja povrede tuđeg prava u samopomoći nije protivpravna, objašnjeno je na sajtu advokatske kancelarije Ivan Ječmenica.
Komentari (0)