Nakon nedavne američke vojne intervencije u Venecueli, geopolitička napetost na zapadnoj hemisferi ponovo je eskalirala, izazivajući zabrinutost da bi Grenland – autonomna teritorija Danske, mogao postati sledeći objekat strateških interesa Vašingtona. U dubinskoj analizi, Vladan Živulović, predsednik Atlantskog saveta, i Goran Petronijević, predsednik Centra za obnovu međunarodnog prava, razmatrali su realnu mogućnost da Sjedinjene Američke Države pokušaju da pripoje ovo ostrvo, kao i šire implikacije takvog scenarija na međunarodnu bezbednost.
Sagovornici su u razgovoru za Euronews Srbija analizirali Trampove izjave, poput one da će Grenland biti američki "na lakši ili teži način", i ocenili verovatnoću vojne intervencije.
Vladan Živulović, predsednik Atlantskog saveta, smatra da vojna intervencija nije realan scenario, uprkos Trampovim ekstravagantnim izjavama. On je istakao da se tenzije smiruju nakon prvih izjava Trampovog portparola Džona Milera, koji je najavio moguću vojnu akciju.
"Gospodin Tramp mora da bude oprezan jer su u novembru izbori u Senatu i Kongresu gde on ako izgubi može da dođe i do impičmenta, što je i najavio kao mogućnost i tražio mobilizaciju", rekao je Živulović.
On veruje da će Tramp ublažiti retoriku zbog unutrašnjih pritisaka. Kao alternativu, Živulović je pomenuo predlog da se svakom od 57.000 stanovnika Grenlanda ponudi između 10.000 i 100.000 dolara za glasanje o pripajanju Americi, ali je naglasio otpor predsednika Grenlanda i Danske, koja Grenland drži kao autonomnu pokrajinu. On je optimističan da će pregovori između senatora Marka Rubija i danskog premijera smiriti situaciju.
S druge strane, Goran Petronijević, predsednik Centra za obnovu međunarodnog prava, vidi duboke unutrašnje sukobe u američkoj politici iza ovih pretnji. On analizira Venecuelu kao reperkusiju na Trampov suverenistički pristup, suprotstavljen neoliberalnom globalizmu koji predstavlja Rubio. Petronijević tvrdi da je akcija u Venecueli bila iznuđena ucena neoliberala, poput Rubija, koji su izveli svojevrsni puč protiv Trampovih suverenista.
"Ja bih se čak usudio da kažem da je to jedna vrsta puča koju je Rubio učinio, odnosno koju su neoliberali učinili u odnosu na suvereniste Trampa", izjavio je Petronijević.
On je ukazao na Trampovu nominaciju Džej Di Vensa kao naslednika, ali je primetio da je Vens sada u senci, dok Rubio dominira, što bi moglo promeniti dinamiku unutar Republikanske partije pred stranačke izbore.
Petronijević veruje da Tramp koristi galamu da prikrije iznuđenu situaciju, a da su iza toga interesi industrijskog kompleksa vezanog za energetiku, fokusiranog na kontrolu venezuelske nafte. On povezuje ovo sa migracijom američkih neoliberala u Evropu nakon Trampove pobede, što je ojačalo globalističke snage u Briselu, Berlinu i Londonu, dovodeći do sukoba između suverenista i globalista u EU.
"Napad na Grenland bi doveo do raspada NATO-a"
Euronews Srbija
Kada je reč o reakcijama na moguću američku invaziju na Grenland, Živulović ističe da bi napad na Dansku, članicu NATO-a, doveo do raspada saveza. Danci su već izjavili da bi NATO prestao da postoji u tom slučaju, a moguća je varijanta da se savez svede na ostatak bez Amerike. Međutim, on veruje da će i demokrate i republikanci zaustaviti takvu eskalaciju. Živulović je podsetio da Amerika već decenijama ima baze i vojnike na Grenlandu, pa je čudan zahtev za potpunim pripajanjem.
"Uopšte je čudan zahvat i želja njihova da ga uzmu pod svoje sto posto, kad već imaju vojnike tamo", rekao je on.
Kako kaže, ovo se uklapa u Trampovu strategiju nacionalne bezbednosti iz novembra, gde je fokus na zapadnoj hemisferi – Severnoj i Južnoj Americi, Kanadi i prema Kini, dok se Evropa i Rusija otpisuju. Rusiju vide kao drugorazrednu silu, ostavljajući Evropi da se bavi njome.
Petronijević se slaže da bi vojna intervencija imala ozbiljne posledice po NATO, ali vidi šire geopolitičke implikacije. On upoređuje situaciju sa Kosovom i Metohijom 1999, gde je Amerika koristila slične metode da nametne volju, ignorišući međunarodno pravo.
Za Evropsku uniju, on predviđa žestoku reakciju zbog jačanja globalističkih snaga, ali i unutrašnjih sukoba. Rusija i Kina, kao članice BRICS-a, bi verovatno osudile akciju i podržale Dansku, koristeći to da oslabe američki uticaj. Petronijević veruje da bi druge BRICS zemlje, poput Indije i Brazila, sledile sličan stav, fokusirajući se na očuvanje suvereniteta. On upozorava da bi ovo moglo dovesti do ekonomskih sankcija protiv SAD, slično onima nakon Venecuele.
Živulović dodaje da rat nije verovatan, ali da bi moglo doći do trgovinskih dogovora između Danske i Amerike, s obzirom na danske probleme sa Rusijom na istoku. On je kritikovao motive za Grenland: minerali su teško dostupni šest meseci godišnje zbog vremenskih uslova, a troškovi eksploatacije su visoki. Dodatni razlog je globalno otopljavanje, koje otvara nove pomorske puteve, čineći Grenland strateškim "atlantskim Sueckim kanalom" za skraćivanje trgovačkih ruta.
"Odjedanput oni vide Grenland kao neki atlantski Suec koji bi mogao da skrati putovanja", objasnio je Živulović.
Petronijević zaključuje da je Trampov pristup deo šire borbe protiv duboke države, ali da Venecuela pokazuje da su neoliberali još uvek moćni. On veruje da će izbori u Senatu biti ključni, gde bi ova agresivna politika mogla biti štetna za Trampa, uprkos obećanjima finansijske podrške od energetskog lobija.
Komentari (0)