SAD između rata i mira sa Iranom: Svet čeka dogovor, tržišta u strahu od novog haosa u Ormuskom moreuzu
Komentari
26/05/2026
-18:00
Predsednik SAD Donald Tramp tvrdi da je mir sa Iranom na dohvat ruke i da bi Ormuski moreuz uskoro mogao ponovo da bude potpuno otvoren za međunarodni saobraćaj. Međutim, posle višemesečnih sukoba, prekinutih pregovora i više neuspelih najava primirja, malo ko je spreman da poveruje da je kriza zaista završena.
Dok diplomatski kanali između Vašingtona i Teherana ponovo rade, svet se suočava sa pitanjem šta bi eventualni sporazum zaista doneo - i da li bi Tramp politički mogao da preživi i rat i mir.
Iran je tokom sukoba koristio brze čamce, mine i dronove kako bi blokirao prolaz tankerima kroz Ormuski moreuz, jednu od najvažnijih svetskih energetskih ruta kroz koju prolazi oko petine globalne trgovine naftom. Iako je Tramp više puta najavljivao da je dogovor blizu, tržišta su vremenom postala skeptična prema njegovim optimističnim izjavama. Umesto političkih poruka, investitori sada čekaju konkretne poteze Teherana i Vašingtona.
Ako bi moreuz zaista bio otvoren, usledio bi ogroman logistički izazov, piše CNN. Prema procenama kompanije Kpler, čak 166 tankera sa oko 170 miliona barela nafte i dalje je zaglavljeno u Persijskom zalivu. Povratak normalnog saobraćaja mogao bi da traje i do tri meseca.
Pored toga, proizvodnja nafte na Bliskom istoku ne može jednostavno da se "uključi pritiskom na dugme". Tokom rata veliki broj naftnih polja bio je ugašen, a ponovno pokretanje zahteva složene inženjerske procese, koordinaciju između država i kompanija, kao i obnovu oštećene infrastrukture.
Prema podacima Kplera, tokom sukoba je obustavljena proizvodnja oko 12 miliona barela sirove nafte dnevno i dodatna tri miliona barela derivata, uglavnom u Saudijskoj Arabiji i Iraku.
Tanjug/AP
Cene goriva možda neće pasti tako brzo
Iako Trampovi saradnici tvrde da bi mir mogao brzo da obori cene energenata, analitičari upozoravaju da oporavak neće biti ni brz ni jednostavan. Direktor Nacionalnog ekonomskog saveta SAD Kevin Haset izjavio je da bi sporazum mogao da izazove "bujicu nafte" kroz moreuz i čak dovede do pada inflacije.
Povezane vesti
"Mogli bismo da vidimo negativnu inflaciju zbog pada cena energenata", rekao je Haset za "Fox News".
Međutim, tržišta nisu toliko optimistična. Cena nafte Brent i dalje se kreće iznad 100 dolara po barelu, dok analitičari JPMorgana procenjuju da će prosečna cena do kraja godine ostati oko 97 dolara.
Dodatni problem predstavljaju osiguravajuće kuće koje su cene pomorskog osiguranja povećale za više hiljada procenata. Mnoge brodarske kompanije i dalje ne žele da šalju tankere kroz region zbog straha od novih napada ili mina.
Iran je već poručio da eventualno ponovno otvaranje moreuza neće značiti "slobodan prolaz" kakav je postojao pre rata.
Tanjug/AP/Rafiq Maqbool
Tramp pod pritiskom sa svih strana
Mogući sporazum sa Iranom izazvao je podele i među republikancima i među demokratama.
Konzervativni republikanci upozoravaju da bi Tramp mogao da napravi prevelike ustupke Teheranu. Senator Tom Tilis podsetio je da je administracija pre nekoliko nedelja tvrdila da su iranske vojne sposobnosti gotovo uništene.
Povezane vesti
"A sada govorimo o tome da bi Iran mogao da zadrži nuklearni materijal? Kako to ima smisla?", rekao je Tilis za CNN.
Skeptičan je i senator Rodžer Viker, koji smatra da bi insistiranje na dogovoru moglo da ostavi "utisak slabosti", dok je Lindzi Grejem upozorio da bi dopuštanje Iranu da zadrži kontrolu nad Ormuskim moreuzom promenilo ravnotežu snaga na Bliskom istoku.
Sa druge strane, demokrate tvrde da Tramp pokušava da izađe iz sukoba koji je sam pokrenuo bez jasnog plana. Senator Kori Buker ocenio je da eventualni sporazum ne rešava ključno pitanje iranskog nuklearnog programa.
Povezane vesti
"Predsednik je rekao da je u rat ušao kako bi zaustavio iranski nuklearni program. Ovo to ne rešava", rekao je Buker.
Demokrata Kris Van Holen upozorio je da bi dogovor mogao da vrati situaciju "na stanje pre rata ili čak gore", ali je priznao da Vašington možda više nema mnogo opcija.
Da li Iran uopšte želi mir?
Dodatni problem za Vašington predstavljaju kontradiktorne poruke iz Teherana.
Portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Esmail Bagei izjavio je da postoji "određeni nivo razumevanja" sa SAD, ali je naglasio da dogovor nije blizu i nagovestio da Iran želi da zadrži određenu kontrolu nad moreuzom.
Istovremeno, pojedini iranski zvaničnici smatraju da je Teheran iz sukoba izašao kao pobednik, uprkos ozbiljnoj ekonomskoj krizi i velikim razaranjima.
Američke obaveštajne procene, prema pisanju CNN-a, ukazuju da je Iran već obnovio deo proizvodnje dronova i počeo rekonstrukciju pojedinih vojnih kapaciteta uništenih tokom američko-izraelskih napada. To dodatno pojačava strahovanja da bi svaki novi prekid pregovora mogao brzo da vrati region u otvoreni sukob.
Tanjug/AP/Jose Luis Magana
Kako sve više detalja mogućeg sporazuma izlazi u javnost, Tramp se suočava sa dva ključna pitanja: da li će novi dogovor biti čvršći od nuklearnog sporazuma Baraka Obame iz 2015. godine i da li je rat sa Iranom uopšte doveo SAD u bolju poziciju. Sama činjenica da se ta pitanja postavljaju pokazuje koliko je situacija politički komplikovana za Belu kuću.
Nastavak rata mogao bi da izazove novu eskalaciju, dodatni rast cena goriva i još veći pad Trampove popularnosti. Ali ni mir postignut uz velike ustupke Iranu možda neće biti politički prihvatljiv za američku javnost.
Zato se Tramp sada nalazi između dve podjednako rizične opcije - rata koji ne može lako da dobije i mira koji možda neće moći da predstavi kao pobedu.
Komentari (0)