Dan kada je Iran "proplivao" u nafti: Kako je jedan tvrdoglavi Britanac promenio istoriju i stvorio imperiju

Ako ratovi na Bliskom istoku danas omogućavaju Iranu da u rukama drži sudbinu svetske ekonomije, on to duguje upornosti jednog britanskog inženjera. Džordž Rejnolds je 26. maja 1908. godine uspeo da pronađe naftu u Persiji nakon sedam godina neuspeha i nakon što je potpuno ignorisao naređenje šefa da se vrati kući.

Danas Iran proizvodi oko pet odsto svetske nafte, a sve je počelo 1901. godine kada je Vilijam Knoks D’Arsi, magnat koji se obogatio na rudnicima zlata, dobio koncesiju za istraživanje nafte u Persiji.

D’Arsi je osigurao pravo na istraživanje nafte na tri četvrtine teritorije današnjeg Irana u trajanju od 60 godina. Prema pisanju Tajmsa, to ga je koštalo 20.000 funti u gotovini (oko 2,1 milion funti u današnjoj vrednosti), još 20.000 funti u akcijama, uz "mali dar" od 5.000 funti isplaćen direktno šahu kako bi finansirao svoj odmor u Evropi. Ugovorom je bilo predviđeno da, u slučaju uspeha, iranska vlada dobija tek 16 odsto godišnje neto dobiti kompanije.

Za vođu iskopavanja D'Arsi je postavio Džordža Bernarda Rejnoldsa, iskusnog inženjera koji je ranije radio na železnicama u Indiji i naftnim poljima na Sumatri.

Sedam godina pakla: Škorpije, bolesti i prazne bušotine

Zajedno sa lokalnim radnicima, Poljacima, Kanađanima i lekarom iz Indije, Rejnolds je počeo potragu blizu granice sa Irakom. Kada tamo nije pronašao ništa, okrenuo se provinciji Huzestan na jugozapadu zemlje.

Punih sedam godina Rejnolds je istrajavao pod vrelim pustinjskim suncem, preživljavajući napade razbojnika, ubode škorpija, insekata i razne tropske bolesti, a da pritom nije pronašao ni kap "crnog zlata".

U tom trenutku, D’Arsi je već potrošio 200.000 funti na projekat i bio je na ivici bankrota. Suočen sa rizikom da izgubi svu imovinu u Londonu, poslao je Rejnoldsu hitan telegram:

"Obustavi sve radove. Otpusti ljude, a na obalu pošalji samo onu opremu koju se isplati transportovati. Ti se odmah vrati nazad"

Fatemeh Bahrami / AFP / Profimedia

Međutim, Rejnolds je osetio karakterističan miris sumpora i odlučio je da pokuša poslednji put. Na dubini od 360 metara, iznenada je izbio mlaz nafte visok 25 metara. Pronašao je gigantsko nalazište sa procenjenih 65 milijardi barela nafte.

Lokacija je bila toliko izolovana da je telegramu sa radosnim vestima trebalo pet dana da stigne do Engleske. "Ako je istina, svi naši problemi su gotovi", odgovorio je D’Arsi.

Od male firme do British Petroleum-a (BP)

Njegova kompanija, koja je 1909. godine nazvana Anglo-Persian Oil Co. (kasnije Anglo-Iranian, pa British Petroleum, a danas poznata kao BP), izgradila je naftovod dug 220 kilometara od prvog izvora na Bliskom istoku do Persijskog zaliva. Kada su akcije kompanije prvi put iznete na Londonsku berzu, rasprodate su za samo 30 minuta.

Jeftina iranska nafta postala je kamen temeljjac britanske imperijalne politike. Godine 1914, Prvi lord Admiraliteta Vinston Čerčil, progurao je zakon kojim je britanska vlada preuzela 51 odsto vlasništva nad kompanijom. Prema prvobitnim D’Arsijevim uslovima, Iran je nastavio da dobija svega 16 odsto profita sve do pedesetih godina prošlog veka.

Istorija iranske nafte ispisana je ogromnim profitima, ali i državnim udarima, revolucijama, verskim nemirima i ratovima. Sve je to počelo pre tačno 118 godina, zahvaljujući tvrdoglavosti jednog čoveka koji je odbio da odustane.