Šesti samit Evropske političke zajednice u Albaniji: Da li sastanak lidera može da donese novu perspektivu?

Albanija je domaćin šestog samita Evropske političke zajednice, koji okuplja 47 šefova država ili vlada, zajedno s liderima ključnih evropskih i međunarodnih institucija, uključujući predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Samit, koji se održava pod sloganom "Nova Evropa u novom svetu", fokusira se na bezbednost Evrope, demokratsku stabilnost, ekonomsku konkurentnost i osnaživanje mladih.

Već danas pristižu delegacije iz različitih zemalja Evrope, zbog čega je u Tirani blokiran saobraćaj u mnogim delovima grada, a mere bezbednosti podignute su na najviši nivo.

Danas je u Albaniju stigao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koga je na aerodromu dočekala ministarka zdravlja ove zemlje. Predsednik će prisustvovati večeri koju za lidere Zapadnog Balkana organizuju predsednik Evropskog saveta Antonio Košta, zajedno s drugim evropskim zvaničnicima poput Ursule von der Lajen i Kaje Kalas.

Samit je organizovan sa tri okrugla stola na visokom nivou.

Tanjug / AP Photo/Petr Josek

Na prvom okruglom stolu u fokusu će biti teme bezbednosti Evrope i demokratske stabilnosti, zatim teme poput konkurentnosti i ekonomske bezbednosti, dok će na trećem okruglom stolu u fokusu biti teme osnaživanja mladih, kao i teme migracija.

Kako je prethodno potvrđeno iz kabineta predsednika Srbije, Vučić će učestvovati na prvom okruglom stolu, gde će upravo biti reči o bezbednosti Evrope, kao i o demokratskoj stabilnosti.

Predsednika sutra tokom dana očekuju bilateralni susreti sa brojnim evropskim zvaničnicima. Između ostalog on će se sastati sa britanskim premijerom Kirom Starmerom, sa austrijskim kancelarom, ali isto tako i za generalnim sekretarom Saveta Evrope.

Samitom će kopredsedavati premijer Albanije Edi Rama kao i predsednik Evropskog saveta Antonio Košta koji će upravo ovim samitom završiti svoju turneju po Zapadnom Balkanu.

Albanija je inače prva zemlja Zapadnog Balkana koja je domaćin ovakvog samita, a kako su organizatori prethodno istakli, to je istorijski moment ne samo za Albaniju već i za čitav region.

"Treba da se okrenemo sami sebi"

O samitu Evropske političke zajednice u Tirani, njegovim implikacijama za Srbiju i region, za Euronews Srbija je govorio politikolog Stefan Srbljanović.

Na prvom mestu, Srbljanović naglašava važnost dijaloga u rešavanju globalnih i regionalnih izazova.

"Pre svega, svaka vrsta diplomatije, svaka vrsta razgovora i svaka vrsta sastanaka na kojima se govori zaista o nekim životnim problemima jeste lekovita u svakom slučaju. Podjednake stvari možemo očekivati i od skupa u Tirani, kao i od današnjeg skupa u Istanbulu", kaže on i nastavlja:

"Ono što jesu naše nade, ne samo nas politikologa, već i nas kao žitelja Srbije, uprte danas i u Tiranu i u Istanbul, jesu uprte ka tome da se zaista dođe do nekih tačaka razumevanja koje će naše zemlje, zemlje Zapadnog Balkana, ali i ako govorimo u drugom pravcu, celog sveta, voditi ka saradnji, ka dijalogu i ka uspostavljanju neke nove vrste odnosa na koju smo odavno, čini se, zaboravili. To 'odavno' jeste zaista zadnjih nekoliko godina u kojima smo videli svet stradanja, svet ratova, a kada je o našem regionu reč, svet negde trzavica u multilateralnim i čak i bilateralnim odnosima", rekao je Srbljanović.

Euronews Srbija

Pitanje potencijalnih deklaracija o podršci Ukrajini, posebno s obzirom na prisustvo ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, dodatno je u fokusu.

"Vrlo je iluzorno sada predviđati o kakvim će se deklaracijama ili rezolucijama odlučivati. Ono što je za sve nas politikologe bilo danas najznačajnije, jeste susreti u Istanbulu, i to ne govorim ja kao politikolog, to vam govori negde i najvažniji deo međunarodne zajednice", kaže on i nastavlja:

"Ako kažemo da je bio prisutan državni sekretar SAD Mark Rubio, ako kažemo da je bila prisutna delegacija Ukrajine predvođena predsednikom Volodimirom Zelenskim, da je bio uključeni predsednik Turske Redžep Erdogan i delegacija Rusije, dovoljno govori o tom značaju koliko je aktera bilo zaista uprto do samih specijalnih izaslanika predsednika Trampa", objašnjava Srbljanović.

On naglašava da Tirana treba da bude prilika za fokus na regionalne prioritete.

"Što se tiče samog samita u Tirani, ja mislim da mi tu pre svega treba da se okrenemo sami sebi. Mi živimo na trusnom području, na području gde vrlo male stvari mogu da dovedu do velikih problema. Isto tako smatram da mi itekako kao narodi možemo da sarađujemo. Imamo zajedničke imenitelje, jer naši privrednici zajedno sarađuju, naš turizam cveta međusobno kada gledamo ove povezanosti", dodaje Srbljanović.

Značaj regionalne saradnje i evropskih vrednosti

Srbljanović dalje komentariše bilateralne sastanke predsednika Vučića i ulogu Evropske političke zajednice, koja nije deo Evropske unije, ali okuplja lidere članica i zemalja kandidata.

"Kada ste spomenuli predsednika Srbije, on dolazi na ovaj samit nekoliko dana posle najvećeg, najbitnijeg skupa u poslednjih nekoliko meseci, a to je bio svakako skup u Moskvi 9. maja. Kada govorimo o predsednici Evropske komisije, mi sami vidimo, ne samo po naslovima medija, nego i po faktičkim činjenicama, da gospođa dolazi opterećena nekim konkretnim procesima, da li su u pitanju afere protiv vakcina ili generalno destabilizacija njihovog unutrašnjeg evropskog političkog korpusa. Tako da, jasno je da mi moramo kao akteri sami sebi da se okrenemo", rekao je Srbljanović.

On ističe potrebu za jačanjem regionalne saradnje.

"Bitno je da se mi sami sebi okrenemo, da uložimo sve svoje maksimalne napore od svih naših lidera i lidera bliskih našoj zemlji, da očekujemo da svoje napore usmere ka tome da naši narodi žive bolje. Nije nama Evropska unija nužna da se mi sami sebi okrenemo, da napravimo spone između naših biznisa, između naših korporacija, da naše potencijale turističke ujedinimo, da na naše ljudske potencijale negde usmerimo jedni ka drugima, a ne jedni od drugih", kaže Srbljanović.

profimedia

Na kraju, Srbljanović izražava skepticizam prema konkretnim ishodima samita, ali i nadu u zajedništvo.

"Ja sam neko ko itekako veruje u evropske vrednosti, u ljudske vrednosti, u vrednosti zajedništva, u neke vrednosti tih evropskih zajedničkih pravaca i budućnosti. Međutim, mi smo itekako svedoci različitih procesa na tom putu. Godine 2004, kada je 10 zemalja kandidata ušlo u EU nisam siguran da su svi oni toliko kvalitativno ispunjavali uslove za pridruživanje, za razliku, na primer, od Srbije ili Bosne i Hercegovine ili Turske, koja već nekoliko decenija, više od nas, čeka na tom pretpristupnom putu. Upitno je koliko EU računa na nas u tom planu. Europska unija ima itekako dobru perspektivu, međutim, ona se suočava sa svojim unutrašnjim problemima", zaključuje Srbljanović.

Gostovanje politikologa Stefana Srbljanovića u celosti pogledajte u video prilogu.