EKSKLUZIVNO Šta predlaže non-paper Francuske i Nemačke? Povlačenje zakona ili sankcije protiv Republike Srpske (FOTO)

Nakon jučerašnje sednice Saveta za nacionalnu bezbednost Srbije načelnik generalštaba Vojske Srbije, Milan Mojsilović, izjavio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić članove Saveta upoznao o non-paperu koji su napravile Francuska i Nemačka o BiH, a tiče se i Republike Srpske.

Mojsilović je rekao da je non-paper nepovoljan po Republiku Srpsku.

Sadržaj non-papera

Euronews BiH je u posedu non-papera čiji sadržaj objavljujemo u nastavku. Dokument je datiran na 12. maj i u naslovu piše: “Odgovori na napade Republike Srpske na ustavni poredak BiH”

“Ovaj dokument sa opcijama predstavlja ažuriranje dokumenta predstavljenog 3. novembra 2023. godine i napisan je u svetlu zaključaka PSC-a (Political and Security Committee/Političko-bezbednosni komitet Evropskog saveta) usvojenih 26. marta 2025. godine, koji su otvorili put za dalje aktivno angažovanje država članica EU u vezi sa tekućom ustavnom krizom u Bosni i Hercegovini (BiH). Cilj mu je da olakša diskusiju o odgovoru EU na napade Republike Srpske na ustavni poredak BiH,” piše u uvodu.

U obrazloženju o potrebi kreiranja ovog dokumenta navodi se da trenutna ustavna kriza u BiH predstavlja najteži izazov suverenitetu, jedinstvu, kao i funkcionalnom i teritorijalnom integritetu BiH u poslednjih 30 godina, od Dejtonskog-pariskog opšteg okvirnog sporazuma za mir.

“Tokom proteklih nedelja, postupci i pravni procesi unutar RS, nakon presude u prvom stepenu protiv predsednika RS Milorada Dodika 26. februara 2025. godine, otvoreno su napali ustavni poredak BiH”, piše u non-paperu, uz taksativno navođenje odluka organa Republike Srpske (Odluka o merama i zadacima proisteklim iz neustavnih odluka i postupaka neustavnih institucija BiH od 26. februara 2025; Zakon o Visokom sudskom i tužilačkom savetu RS od 27. februara 2025; Zakon o neprimeni zakona i zabrani delovanja vanustavnih institucija BiH u RS od 27. februara 2025; Izmene Krivičnog zakona RS od 27. februara 2025; Zakon o posebnom registru i javnosti rada neprofitnih organizacija od 27. februara 2025; Nacrt Ustava RS od 13. marta 2025; Zakon o zaštiti ustavnog poretka RS od 13. marta 2025.)

Podseća se da su Evropska unija i njene države članice u različitim formatima i jednostrano izrazile svoju nedvosmislenu osudu ovih akata, nazivajući ih pretnjom funkcionalnosti institucija zemlje i osnovnim slobodama njenih građana kao da su ovi akti su u suprotnosti sa obavezama koje je BiH preuzela na svom putu ka EU, godinu dana nakon odluke Evropskog saveta o otvaranju pregovora o pristupanju Bosne i Hercegovine Evropskoj uniji.

EU je u Zaključcima Saveta od 17. decembra 2024. godine ukazala na moguće odgovore EU “na postupke i aktere koji podrivaju i ugrožavaju ustavni poredak, suverenitet, teritorijalni integritet i međunarodni subjektivitet BiH“.

“EU je naglasila potrebu da se razmotre sve opcije i ozbiljne posledice koje su dostupne u okviru instrumenata EU. Takođe je potvrdila svoju posvećenost Dejtonskom-pariskom opštem okvirnom sporazumu za mir i ustavnom poretku BiH. EU ozbiljno shvata svoju odgovornost za stabilnost i mir u BiH i regionu Zapadnog Balkana”, tvrdi se u dokumentu.

Šta je cilj non-papera?

U ovom odeljku piše da je ključna lokalna nadležnosti u mirnom rešavanju krize i da lokalne vlasti i njihovo delovanje treba da usmeravaju situaciju, te da spoljni uticaj treba da bude ograničen.

“Cilj Evropske unije ostaje očuvanje i izgradnja mirne, stabilne, suverene i nezavisne funkcionalne evropske države Bosne i Hercegovine, koja poštuje principe i vrednosti na kojima počiva EU, demokratska društva i vladavina prava, kao i budućnost BiH unutar EU”, podseća se.

Autori ističu da je neposredni cilj ukidanje neustavnih zakona i povlačenje nacrta novog ustava i da sve opcije za postizanje ovog cilja moraju biti razmotrene.

“Trajno rešenje krize zahtevaće, pre svega, potpuni i nepovratni povratak Republike Srpske u ustavni poredak BiH, ponovno opredeljenje bosanskih Srba za ispravno funkcionisanje državnih institucija i njihovu posvećenost sprovođenju svih relevantnih koraka iz preporuke Komisije od 12. oktobra 2022. godine za napredak u procesu pristupanja EU”

Koji su naredni koraci?

U dokumentu je navedeno da četiri mere treba da budu deo instrumenata EU. Prva mera je ukidanje finansijske podrške u projektima u koje je uključena RS.

“Svi projekti koji direktno ili delimično koriste RS u okviru Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF) treba da ostanu suspendovani. Države članice treba da istraže sa Komisijom mogućnosti za ukidanje dva suspendovana projekta. Komisija ne bi trebalo da predlaže nove projekte koji koriste RS. Kriterijumi za ukidanje ovih mera nakon konstruktivnih koraka rukovodstva RS su razvijeni. Države članice će biti konsultovane unapred. EU treba da se obrati i drugim relevantnim međunarodnim finansijskim institucijama, poput Svetske banke, kako bi usvojile sličan pristup. Bilateralna finansijska pomoć projektima koji koriste RS treba da bude suspendovana”.

Kao druga mera predloženo je uvođenje sankcija.

“EU treba da razmotri ciljanu upotrebu okvira za restriktivne mere (Odluka Saveta 2011/173/ZSBP) u vezi sa situacijom u BiH, usvajanjem mera protiv pojedinaca ili entiteta koji podrivaju suverenitet, teritorijalni integritet, ustavni poredak i međunarodni subjektivitet BiH. Očekuju se predlozi Visokog predstavnika za spoljnu politiku u narednim nedeljama. U nedostatku konsenzusa na nivou EU, treba razmotriti nacionalne mere, uključujući zabrane putovanja, koje bi bile koordinisane među državama članicama. Nacionalne mere su privremene i reverzibilne, sa ciljem promene ponašanja ciljanih subjekata.”

Treći korak tiče se proširenja Evropske unije i predloženo je da EU i njene države članice treba da naglase da su postupci RS u suprotnosti sa evropskim putem BiH i interesima njenog stanovništva, uključujući i stanovništvo RS.

“Napredak u procesu pristupanja zavisiće od sprovođenja potrebnih koraka iz preporuke Komisije od 12. oktobra 2022. Istovremeno, EU i države članice treba da fokusiraju javnu komunikaciju na koristi evropskih integracija.”

Kao četvrta mera sugeriše se zabrana kontakta sa zvaničnicima RS.

“Angažovanje EU i država članica sa zvaničnicima iz vlade RS ili SNSD-a treba da se fokusira na isticanje rizika daljeg sprovođenja neustavnog kursa predsednika RS Dodika. Ova komunikacija treba da uključuje poruke o spremnosti EU da smanji tenzije čim postane vidljivo povlačenje spornih politika, kao i angažman sa opozicijom iz RS i civilnim društvom. Kontakti na visokom nivou sa liderima RS koji su osuđeni ili optuženi (M. Dodik, R. Stevandić i N. Višković) treba da budu suspendovani”, zaključeno je.