Vuković za Euronews Srbija o "spomeničkoj politici" u Crnoj Gori: Ili zakon važi jednako za sve, ili nije zakon

Nakon što je spomenik Pavlu Đurišiću uklonjen ubrzo po otkrivanju u beranskom selu Gornje Zaostro, nadležne institucije naložile su i uklanjanje nelegalno podignutog spomenika Jusufu Čeliću, komandantu vulnetara — kvislinške milicije sastavljene od Albanaca — koji već više od decenije stoji na ulazu u Gusinje.

Ova dva slučaja pokreću pitanje da li se zakoni u Crnoj Gori primenjuju selektivno kada je reč o spomenicima. Dok je spomenik Pavlu Đurišiću brzo uklonjen uz prisustvo policije, spomenik Jusufu Čeliću – iako podignut bez dozvole, na državnoj zemlji  – godinama nije bio dirnut. Tek nakon reakcija javnosti, nadležni su odlučili da ga uklone, što mnogi vide više kao odgovor na pritisak nego kao doslednu primenu zakona.

O spomeniku Pavlu Đurišiću, kao i o drugim spornim spomen-obeležjima na teritoriji Crne Gore, za Euronews Srbija govorio je novinar Vladimir Vuković, koji je istakao da država mora da bude dosledna u poštovanju svojih zakona.

"Država ima pravo da reaguje kad je spomen-obeležje podignuto mimo propisa, ali to pravo mora da vrši ona vlast i država koja pokazuje dosledno poštovanje zakona u svim sličnim slučajevima. U slučaju spomenika Pavlu Đurišiću videli smo nešto sasvim drugo. Spomenik je bio na privatnom imanju, van urbane sredine, u selu do kojeg država nije uspela ni da dovede valjan put. Ista mehanizacija koja je dovedena radi rušenja mogla je istog dana da popravi seoski put i na taj način država pokaže minimum korisne brige za građane. Uz to, spomenik su, po svemu sudeći, uklonili isti ljudi koji su ga postavili, ali ni to nije bilo dovoljno, nego je država našla za shodno da kriminalizuje domaćina Dobrašinovića na čijem imanju je spomenik podignut, odredi mu pritvor do 30 dana i u perspektivi mu zapreti dužim zatvorom. Takav nastup izgleda kao politički performans, a ne kao ujednačena pravna praksa. Moj stav ostaje jednostavan - ili zakon važi jednako za sve, ili nije zakon. Ako postoji prekršaj ili krivična odgovornost, pokažite dokumentaciju, recite jasan pravni osnov i postupajte razmerno i bez selektivnosti", objašnjava Vuković

Privatna arhiva

Vuković se slaže da u Crnoj Gori postoji niz spomenika koji su sporni, ali pravi jasnu razliku između spomenika Đurišiću i drugih spomenika koji su takođe predmet kontroverzi.

"Naravno da u Crnoj Gori ima čitav niz spornih obeležja — i po proceduri i po sadržaju — ali slučaj spomenika Pavlu Đurišiću ne stavljam u istu ravan s tim primerima, pogotovo ne u istorijskom smislu. Treba elementarna diferencijacija koja se u javnom diskursu namerno briše. Do 30. avgusta 2020. prethodni režim je, de facto, bio saučesnik podizanja i tolerisanja čitavog niza spornih spomenika, kako bi se politički dodvoravali manjinskim zajednicama, puštajući da se od saradnika okupatora i ratnih zločinaca prave 'nacionalni heroji'. To je bio dugogodišnji obrazac koalicije 'Svi protiv Srba'. Nova vlast, umesto jasnog reza i ujednačene zakonske prakse, postala je saučesnik ćutanjem i selektivnim potezima. Tako je postala naslednik politike koja jedno decenijama toleriše, dok drugo demonstrativno sankcioniše, pa i onda kad je reč o obeležju na privatnoj parceli, koje su uklonili sami podizači i prvo za čim se poseglo su teška mehanizacija, policijska sila i pritvori sa krivičnopravnim pretnjama", kaže Vuković. 

"Slučaj Jusufa Čelića najbolje pokazuje do čega dovodi institucionalno nečinjenje"

S tim u vezi, Vuković kao posledicu institucionalnog nečinjenja navodi spomenik posvećen Jusufu Čeliću, komandiru kolaboracionističke milicije, koji je postavljen mimo svih propisanih procedura na državnoj zemlji.

"Slučaj Jusufa Čelića najbolje pokazuje do čega dovodi institucionalno nečinjenje. Taj spomenik stoji više od decenije, podignut bez zakonskog osnova, posvećen komandiru kolaboracionističke milicije, i to na državnoj zemlji, uz magistralni put, pored kojeg svakog dana prođu hiljade ljudi. Rešenje o rušenju država se 'setila' da donese tek sada — posle snažne javne reakcije na svoje postupanje u Gornjem Zaostru. Logično pitanje je da li je upravo taj slučaj naterao institucije da, konačno, diraju spomenik Čeliću. Ako je tako, onda ne govorimo o vladavini prava, nego o upravljanju percepcijama. I u ovom predmetu uklanjanje je tek prvi korak, iza njega mora da sledi utvrđivanje celokupnog lanca odgovornosti — od nalogodavca i finansijera, preko izvođača, do službenika koji su godinama ćutali — uz mogućnost pritvora za ključne aktere ako postoji opasnost uticaja na svedoke, uništavanja dokaza ili ponavljanja dela. Javnost ima pravo na imena, brojeve predmeta i rokove", obrazlaže Vuković.

"Zašto negde sve mora 'odmah', a negde ne mora ni 'sutra'?

Napominje i slučaj "Morinj" kao primer dvostrukih standarda, gde, kako kaže, sporna tabla i dalje stoji uprkos donetoj odluci o njenom uklanjanju.

"Dvostruke aršine najplastičnije otkriva i slučaj "Morinj“. Prošle godine, kako je saopšteno, doneseno je rešenje o uklanjanju sporne i provokativne table a ona i dalje tamo stoji, bez ičije odgovornosti za nepostupanje. Zašto negde sve mora 'odmah', a negde ne mora ni „sutra“? Kad se zakon menja od adrese do adrese, to više nije vladavina prava, nego proizvoljnost. Upravo zbog toga danas ne vidimo tek nesnalaženje, već obrazac selektivne primene zakona koji ima obeležja institucionalne diskriminacije – jednima, munjevito postupanje, pritvori i maksimalistička retorika; drugima, decenije tišine i tolerisanja kršenja zakona". podvlači Vuković.

Na kraju, Vuković smatra da navedeno predstavlja kontinuitet politike usmerene protiv Srba u Crnoj Gori.

"Sve ovo nije izolovan incident nego segment šireg državnog pristupa usmerenog protiv srpskog naroda u Crnoj Gori. Žalosno je što se ovakve situacije dešavaju pet godina nakon smene režima Mila Đukanovića. U drugim sferama slika je, nažalost, slična — to su teme koje, radi fokusa, ne otvaram sada, iako im se možemo vratiti drugom prilikom. Suština ostaje ista, jednak aršin ili nikakva pravda. Dok institucije ne pređu na jasna pravila, rokove, javnost postupka i odgovornost za nepostupanje, svako „različito postupanje“ biće opravdano doživljeno kao diskriminacija — a država će nastaviti da bira udobne istine umesto zakona" zakjučuje Vuković.