Emisija Region: Da li je Srbija žrtva agresivnog hibridnog rata iz Rusije

U Srbiji je na snazi hibridni rat, ocenili su gosti u studiju emisije Region Nikola Lunić, konsultant iz oblasti geopolitike i bezbednosti, i Miloš Garić, savetnik Ministra informisanja Srbije. Iz Zagreba se uključio politički analitičar Žarko Puhovski, koji je ocenio je da su nedavne izjave hrvatskih zvaničnika o navodnom "hibridnom ratu koji se vodi iz Srbije" – „čista politička propaganda“ koju je, kako kaže, inicirala „marginalna stranka Domovinski pokret".

Termin "hibridni rat" označava koordinisan i višeslojan oblik agresije u kojem se kombinuju vojne, nevojne, otvorene i prikrivene metode delovanja.

"Suština hibridnog rata je da se izbriše granica između rata i mira. To obuhvata sve – od informativnih i propagandnih kampanja, preko sajber i elektronskih napada, pa sve do prikrivenih oružanih i paravojnih aktivnosti. Danas čak i sistemska korupcija u nekoj zemlji spada pod hibridno delovanje, jer se njome potkopava poverenje građana u državu i institucije“, objašnjava Lunić.

Lunić tvrdi da je "Srbija žrtva agresivnog hibridnog rata koji dolazi iz Rusije". Spektar dejstava usmerenih protiv Srbije vidljiv je od sumnji na sabotaže u industrijskim postrojenjima, preko informativno-propagandnog delovanja, pa do konkretnih operacija na terenu, dodaje Lunić.

Kao ilustraciju navodi nedavno hapšenje grupe iz Smedereva koja je, kako se sumnja, bila uključena u postavljanje svinjskih glava ispred džamija u Parizu i farbanje sinagoga u zelenu boju.

"Srbija nema nikakav interes da ugrožava odnose sa Izraelom ili arapskim zemljama. To je čist strani interes koji je iskoristio jednu organizovanu grupu s našeg tla da bi izazvao međunarodnu štetu Srbiji. To je klasičan primer hibridne operacije sa ciljem destabilizacije“, kaže Lunić.

Ruski uticaj kroz partije, pokrete i medije

Euronews Srbija

Lunić upozorava da je rusko prisustvo u Srbiji duboko strukturisano.

„Prema zvaničnim podacima, 2022. godine više od 10.000 ruskih državljana imalo je srpsko državljanstvo. Danas gotovo svaki od njih ima političku partiju, pokret, udruženje ili nevladinu organizaciju u Srbiji. Čak imamo stranke koje nemaju nijednog Rusa – a zastupaju ruske interese.“

Kao ključni instrument hibridnog rata navodi propagandu.

„Naš Ustav izričito zabranjuje ratnu propagandu. A ja pitam – zar nemamo emisije i televizije koje otvoreno pozivaju na rat? Zar nemamo proruske kanale koji svakodnevno formiraju javno mnjenje u pravcu sukoba i radikalizacije?“

Sabotaže u namenskoj industriji – napadi na evropski kurs Srbije

Lunić posebno ističe sumnje na sabotaže u srpskoj namenskoj industriji, koje se vremenski poklapaju sa optužbama da Srbija navodno isporučuje oružje Ukrajini.

„U fabrikama kao što je Trajal desile su se eksplozije u postrojenjima gde to fizički ne bi smelo da bude moguće. Ako se desi eksplozija gorivih traka koje ne mogu da eksplodiraju – onda to nije nesreća. To je sabotaža.“

Prema njegovim rečima, cilj svih tih operacija je isti – sprečiti da Srbija ostvari konsenzus o evropskoj budućnosti.

„Naš nacionalni interes je ulazak u Evropsku uniju. Taj konsenzus postoji i vlasti i opozicije. A hibridni rat ima za cilj da nas od toga odvrati.“

Garić: Srbija decenijama pod specijalnim ratom — sada ulazimo u novu fazu destabilizacije

Srbija ne samo da svedoči hibridnom ratu danas, već je njegova meta već više od tri decenije, tvrdi Miloš Garić, savetnik ministra informisanja Srbije. Prema njegovim rečima, pritisci kojima je Srbija izložena nisu fenomen novijeg datuma, već kontinuiran pritisak stranih centara moći koji traje još od raspada bivše Jugoslavije.

"Ako ste 1992. bili pod sankcijama Ujedinjenih nacija usred rata — šta je to ako ne rat protiv države? Sankcije su oblik rata, specijalnog ili hibridnog, kako god da ga nazovemo. Nakon toga imali smo bombardovanje 1999, pa političko-ekonomske pritiske početkom 2000-ih. Sve vreme smo u stanju produženog specijalnog rata“, kaže Garić.

Garić smatra da je poslednjih godinu dana došlo do prelaska u novu fazu hibridnog delovanja usmerenog protiv Srbije.

„Sada je fokus na destabilizaciji vlasti, društvenog i političkog poretka. To je stanje koje se pripremalo godinama. Danas već imamo otvorene signale da se pripremaju scenariji slični Majdanu u Ukrajini“, upozorava on.

Kao primer navodi informacije da se za Srbiju spremaju masovni neredi sa ciljem nasilne promene vlasti.

Uloga Evropske unije i nevladinog sektora

Prema Gariću, jedan od ključnih kanala spoljnog uticaja u Srbiji su nevladine organizacije koje se finansiraju iz inostranstva.

„U Srbiji deluje ogromna mreža NVO-a finansiranih iz Evropske unije i Sjedinjenih Država. One su zauzele značajnu društvenu ulogu i često deluju protiv interesa sopstvene zemlje“, tvrdi on.

Garić posebno ističe paradoks odnosa Srbije i EU:

„S jedne strane Brisel vodi pregovore sa nama, a s druge strane podržava blokade ulica, destruktivne proteste i promoviše političke figure koje imaju autošovinističke ili anarhističke stavove.“

Euronews Srbija

On navodi da postoje pokušaji da se kroz medijsku kampanju i političko targetiranje delegitimiše predsednik Srbije.

„Godinama traje otvoreni napad na predsednika Vučića, sada već u fazi dehumanizacije. To nije politička debata — to je psihološko-propagandna operacija“, kaže Garić.

„Evropska unija mora da odluči — partner ili pritiskač?“

Garić podseća i na činjenicu da Brisel nije ispunio obaveze iz Briselskog sporazuma o Zajednici srpskih opština na Kosovu, iako je bio garant sprovođenja.

„Evropska unija preuzela je odgovornost, a ništa nije uradila. Sada postavlja izvestioce poput Tonina Picule — čoveka koji je otvoreno neprijateljski nastrojen prema Srbiji. Kako to da tumačimo ako ne kao specijalni pritisak?“

Garić poručuje da Srbija mora da bude svesna da se vodi višeslojni rat — ne tenkovima i bombama, već pritiscima, propagandom, ekonomijom i društvenim inženjeringom.

„To je borba za stabilnost države. Srbija ne sme dozvoliti da joj drugi biraju lidere, uređuju društvo i određuju identitet.“ 

Puhovski: Tvrdnje o „hibridnom ratu iz Srbije“ su politička izmišljotina – populistička histerija se širi Evropom

Politički analitičar iz Zagreba Žarko Puhovski ocenio je da su tvrdnje pojedinih hrvatskih ministara o navodnom „hibridnom ratu koji se iz Srbije vodi protiv Hrvatske“ – „čista politička propaganda“, nastala u interesu dnevnopolitičkih obračuna unutar Zagreba.

„To je naprosto politička glupost. Premijer je nakon 48 sati rekao da o tome nema govora. Reč je o izmišljotini jedne male stranke, Domovinskog pokreta, koja se profilisala na antisrpskoj retorici“, izjavio je Puhovski.

Prema njegovim rečima, čak su u toj retorici korišćeni apsurdni i uvredljivi narativi, poput proglašavanja „jednog srpskog sela izvorištem zaraze“ ili aluzija na „srpsku svinjsku kugu“, što, kako ocenjuje, govori više o nivou propagande nego o realnoj bezbednosnoj pretnji.

„Hibridni rat“ kao alat straha – od Balkana do SAD

Puhovski smatra da termin „hibridni rat“ više ne predstavlja konkretan bezbednosni fenomen, već politički instrument koji se koristi širom sveta za zastrašivanje javnosti.

„To se ne dešava samo u Evropi. U SAD se o tome takođe jako puno govori. To je deo nove populističke histerije koja jača s prodorom desnice u glavni tok politike. Ruska agresija na Ukrajinu postala je okidač za čitav niz novih gluposti, i u Zagrebu, i u Beogradu, i u Briselu“, ističe on.

Podseća na nekoliko primera u kojima su političari brzopleto optuživali Rusiju – poput navodnog rušenja podmorskog komunikacionog kabla ili pada drona u Zagrebu – a kasnije se ispostavilo da su izvršioci bili sa ukrajinske strane.

„Dva elementa su ključna: prvo – poluistina, što je osnov političke propagande, i drugo – stvaranje histerične atmosfere koja služi za militarizaciju društva i podizanje budžeta za odbranu“, kaže Puhovski.

Euronews Srbija

„Neko sme da interveniše, neko ne sme“ – dvostruki standardi

Analitičar ukazuje i na licemerje zapadnih država kada je reč o optužbama za mešanje u unutrašnje poslove drugih zemalja.

„Stalno se govori o ruskoj intervenciji u izborima u Moldaviji ili Rumuniji, što je verovatno tačno. Ali kada isto to rade Brisel ili Vašington, to se smatra normalnim. Dakle, ja smem da intervenišem, a ti ne smeš“, poručuje on.

Lukač: U RS nikad nije prestao hibridni rat

Tvrdnje o hibridnom ratu često se čuju iz usta političara na vlasti u Banjaluci. O tome je pre nekoliko dana govorio Milorad Dodik, donedavni predsednik Republike Srpske. Pravosudni proces koji se protiv njega vodio pred sudom Bosne i Hercegovine, čiji ishod uz ostalo izabranog obavljanja javne funkcije, po Dodiku su primer hibridnog rata za kojim krivi Zapad. 

O ovoj temi sa bivšim ministrom unutrašnjih poslova Republike Srpske, koji pripada Dodikovom SNSD-u, Draganom Lukačem, razgovarala je Snežana Mitrović. 

"Mislim da je svima u RS naročito, ali u BiH jasno da je Milorad Dodik mnogima postao nepoželjan, zato što jednostavno nemaju u njemu saradnika onako kako su očekivali. U smislu da je na neki način lagodno prihvata sve neke predloge koje dolaze naročito sa Zapada. U smislu da Republika Srpska mora da prihvati sve one odluke koje su na neki način nepoželjne za Republiku Srpsku, koje uglavnom znače prenos nadležnosti, koje u dugoročnom znače problem za Republiku Srpsku, razvlašćivanje Republike Srpske. 

Znate da je Milorad Dodik digao glas kada je došlo u pitanje imovina Republike Srpske. Ako Republika Srpska ostane bez imovine, u suštini šta mi onda radimo i čim raspolažemo? Ovde nikad nije prestao hibridni rat od početka, još u predratnom vremenu. Da je došlo do ratnog stanja, u bivšoj Jugoslaviji bile su uključene mnoge službe, ne samo iz našeg okruženje, već i svetske službe koje su upravo dovele do takve situacije, dovele do ratnog stanja", rekao je Lukač.

Kompletnu emisiju pogledajte u video prilogu na početku teksta.