Novi talas nacionalizma na Balkanu: Surlić i Kovačević u emisiji "Despot Stefan"
Komentari03/12/2025
-22:12
Balkan je zapljusnuo novi talas nacionalizma. Da li je to stari nacionalizam ili nam se dešava nešto novo? Večeras u emisiji Despot Stefana razgovaramo o nekom novom fenomenu ili povratku starih.
U velikom je problemu ceo region, dešavaju se situacije od Podgorice do Sarajeva, Zagreba, širom Hrvatske, širom Srbije već duži period, širom celog zapadnog Balkana. Da li smo poslali robove nacionalizma i kako ćemo se toga osloboditi?
Ispratili smo ovih dana mnogo problema u regionu, mnogo međunacionalnih sukoba, na tribinama, u gradovima, na ulicama, u odnosima ljudi. Kako da objasnimo ovaj novi napad nacionalizma na region?
Surlić: Nacionalizam je pritajen, ali nikada nije nestao – region živi u hladnom miru
Sve učestaliji incidenti u regionu Zapadnog Balkana, međunacionalne tenzije i atmosfera netrpeljivosti ponovo otvaraju pitanje starih sukoba i političkih manipulacija. Politikolog Stefan Surlić ocenjuje da Balkan nije zahvatio novi talas nacionalizma, već da je reč o starim obrascima koji su samo čekali pogodan trenutak da izbiju na površinu.
"Ovo nije novi nacionalizam. Ovo je stari, pritajeni nacionalizam koji u kriznim momentima ponovo eruptira", kaže Surlić, pozivajući se na Andrićevu metaforu „fakir-fukare“ – ljudi koji u sebi nose mržnju i bes, a koji u trenucima društvenih lomova postaju najglasniji i najopasniji.
Surlić podseća da je nacionalizam na ovim prostorima retko bio utišan, već je "uzimao nove oblike i nova tumačenja", dok su globalne krize, ratovi i političke nestabilnosti stvarale plodno tlo za njegovo bujanje.
Euronews Srbija
Prema Surlićevim rečima, nacionalizam se danas prepliće sa opštim osećajem političke nesigurnosti, ekonomskih problema i urušavanja društvenih vrednosti.
Povezane vesti
"Vidimo atmosferu netrpeljivosti na svim nivoima – od vršnjačkog nasilja do sukoba odraslih na ulicama. Nacionalizam nije jedini problem, ali je najvidljiviji i najlegitimizovaniji. Čini se da vrstu mržnje prema drugom narodu društvo toleriše", objašnjava Surlić.
Takav obrazac, kaže, stvara prostor da se nagomilana privatna frustracija i bes prelivaju u kolektivne narative i skandiranja usmerena prema drugim narodima.
Nacionalizam kao političko oružje
Surlić napominje da se nacionalizam često pogrešno posmatra kao jednostavna emocionalna reakcija, dok je u teoriji jasno definisan kao ideologija koja počiva na uverenju da je nacija ugrožena i da je mora braniti.
"Ta logika ugroženosti je zlatna rezerva političara. Dovoljno je izgovoriti fraze o tome da ‘hoće da nam sruše državu’, da postoje ‘strani plaćenici’, ‘domaći izdajnici’, i političar više ne mora da radi na realnim problemima građana", kaže on.
Političari širom regiona, ističe, koriste nacionalizam kao "zelenu granu za nečinjenje" — sredstvo za prikupljanje jeftinih poena i skretanje pažnje sa nedostatka reformi.
"Mi ne živimo u miru – živimo u hladnom miru"
Komentarišući međunacionalne odnose, Surlić navodi da je zabrinjavajuća činjenica da veliki broj građana ne veruje u mogućnost pomirenja.
"Sve dok ljudi nisu ubeđeni da može postojati pomirenje, mi živimo u hladnom miru. Nema rata, ali rat kao narativ nije završen. Kod mnogih deluje kao da se završio pre dve godine, a ne pre trideset", kaže Surlić.
Povezane vesti
Istraživanja, dodaje, pokazuju najveću distancu i međusobnu mržnju između Srba i Albanaca, ali ni odnosi Srba i Bošnjaka, kao ni Srba i Hrvata, nisu ohrabrujući.
"Ne možemo da govorimo o stabilnosti dok narativi i politički diskurs uporno održavaju konflikt živim".
Surlić smatra da današnji populizam daje dodatni zamah nacionalizmu, jer koristi moderne tehnike manipulacije — zamenu teza, preoblikovanje informacija, mešanje istine i laži.
Posebno ističe paradoksalnu ulogu političara koji su istovremeno "pomiritelji i podstrekači".
"Jednog dana govore o pomirenju, regionalnoj saradnji, a već sutradan optužuju druge narode, relativizuju zločine i produbljuju podele. Oni jedini imaju privilegiju da budu i sudije i pomiritelji i huškači u isto vreme", kaže Surlić.
"Zašto nikada nismo popisali žrtve?"
Surlić ukazuje na duboku neiskrenost političkih elita u regionu, koje se deklarativno pozivaju na žrtve prošlih ratova, ali nikada nisu pokrenule institucionalni, sveobuhvatni popis poginulih.
"I dan-danas imamo procene. U regionu niko nije bio spreman da dokumentuje i utvrdi tačne podatke. To političarima ne odgovara, jer bi izgubili prostor za manipulaciju brojevima i narativima", ističe Surlić.
Prema njegovim rečima, sve dok se istorija bude koristila kao političko oružje, a ne kao temelj za pomirenje, Balkan će ostati zaglavljen u začaranom krugu populizma, nacionalizma i nedovršenih narativa iz prošlosti.
Kovačević: Balkan ne živi nacionalizam — Balkan živi njegovu manipulativnu verziju
Događaji koji poslednjih nedelja potresaju region ponovo su otvorili pitanje nacionalizma, njegove prirode i zloupotrebe. Politikolog Despot Kovačević smatra da se danas na Balkanu retko susrećemo s "čistim" nacionalizmom, već mnogo češće s njegovim političkim derivatima – populizmom, manipulacijom i simboličkim sukobima koji imaju malo veze s istinskim identitetskim emocijama, a mnogo više sa političkim marketingom.
"Moramo razumeti šta nacionalizam uopšte znači. Teorijski, nacionalizam uvek traži neprijatelja. U njemu je ‘drugi’ važniji od ‘prvog’, jer potvrđuje naš identitet", kaže Kovačević, pozivajući se na Gelnera, Baumana i druge autore.
Kako ističe, u javnosti se često mešaju ljubav prema naciji i negativne manifestacije nacionalizma.
"Mnogi misle da ako vole svoju zemlju — to znači da su nacionalisti. Ali balkanski nacionalizam je nešto sasvim drugo".
Kovačević naglašava da danas nije jasno gde se završava nacionalizam, a gde počinje populizam. Incidenti poput zviždanja himni i uvredljivih skandiranja na utakmici BiH–Srbija u Sarajevu, po njemu, predstavljaju tipičan primer instrumentalizacije emocija.
"Takvo ponašanje viđamo širom sveta, ali u civilizovanom društvu političari to osude. Ovde je ministar Konaković rekao da nema potrebe da se izvini. Time ne samo da relativizuje incident već učestvuje u političkoj igri u kojoj se biračima šalje poruka o sopstvenoj ‘čistoći’ i tuđoj ‘krivici’".
Tri decenije nakon Dejtona – rat je i dalje prisutan u narativima
Kovačević podseća da je prošlo 30 godina od potpisivanja Dejtonskog sporazuma, ali teme rata i etničkih sukoba nisu nestale iz javnog prostora.
"Uporedite 1975. i narative o Drugom svetskom ratu — tada su teme rata bile istisnute iz medija. Danas, 30 godina od rata u BiH, imate osećaj kao da se završio juče", ocenjuje on.
Razlog vidi u političkoj upotrebi identitetskih razlika. Kako kaže, distanca među narodima stvara se i održava kroz izjave zvaničnika, kroz medije, kroz stalno insistiranje na "mi i oni".
Euronews Srbija
Pozivajući se na Hobbsbawma, Kovačević kaže da nacionalizam na Balkanu funkcioniše gotovo isključivo kao reinterpretacija prošlosti.
"Nacionalizam, kako Hobsbaum piše, nije verzija budućnosti — već verzija prošlosti. Političke elite nemaju viziju, pa se vraćaju mitovima, istorijskim povredama, selektivnim narativima. To je jedino što im preostaje da ponude".
Prema njegovim rečima, istina je gotovo uvek nepoželjna, jer narušava politički konstruisane identitetske priče.
"Balkan ne želi istinu — Balkan želi opravdanje"
Kovačević ističe da se na celom Zapadnom Balkanu smenjuju isti obrasci: političari podgrevaju nacionalizam, koriste populizam kao alat manipulacije, a građani ostaju zarobljeni u prošlosti.
"Dok god se prošlost koristi kao politička valuta, a istina se izbegava, ne možemo govoriti o stvarnoj normalizaciji odnosa. Nacionalizam ovde nije identitet — on je sredstvo. A populizam je mehanizam kojim se to sredstvo aktivira", ocenio je Kovačević.
Kompletnu emisiju "Despot Stefan" pogledajte u video prilogu na početku teksta.
Komentari (0)