Svaki treći građanin Makedonije platio mito: Novi izveštaj otkriva rast korupcije u toj zemlji

Svaki treći građanin u Makedoniji je platio neku vrstu mita da bi obavio posao, pokazuju to podaci najnovijeg izveštaja o proceni korupcije Makedonskog centra za međunarodnu saradnju, čiji je mali deo danas predstavio direktor MCIC-a, Aleksandar Kržalovski.

Kržalovski je najavio da će istraživanje u celosti biti objavljeno narednih dana, naglasivši da je ono što su izmerili to da je, za razliku od prethodnih godina kada je korupcija doživljavana kao glavni problem u društvu, sada na drugom mestu.

Korupcija je ozbiljan problem, koji je široko rasprostranjen i nažalost prilično prihvaćen, rekao je Kržalovski.

Primećeno je pogoršanje korupcijskog pritiska u poređenju sa prethodnim izveštajem, kada je bio u opadanju. Prema podacima u najnovijem izveštaju, kako je istakao Kržalovski, od 37 odsto građana je traženo mito, a 31 odsto njih je dalo neku vrstu mita da bi obavili neki posao.

"Korupcija je ozbiljan problem, koji je široko rasprostranjen i nažalost prilično prihvaćen“, rekao je Kržalovski.

Sudije i javni tužioci kao pojedinci su na dnu liste poverenja, a tužilaštvo kao institucija je takođe na dnu, dok poverenje u poslanike i političare nije baš visoko, ali je poverenje u Parlament kao instituciju na visokom nivou.

Što se tiče poverenja u institucije koje se bore protiv korupcije, Kržalovski je rekao da je Vrhovni sud ostao na istom nivou od 32 odsto, dok je poverenje u Ministarstvo unutrašnjih poslova poraslo na 50 odsto.

Ben Nupnau, zamenik šefa Delegacije Evropske unije, istakao je kontinuiranu podršku koju EU pruža zemlji u borbi protiv korupcije i vladavini prava, ali je istakao da su, uprkos evropskoj podršci, ključni u tom procesu politički lideri.

"Borba protiv korupcije zahteva snažnu političku posvećenost i kontinuirani rad, počevši od najvišeg nivoa pa sve do celog političkog spektra, u svim institucijama, u celom društvu“, dodao je Nupnau.

Nupnau je naglasio da nijedna zemlja nije imuna na korupciju, s obzirom na nedavna dešavanja u EU.

Ovih dana, bivša potpredsednica EK i bivša visoka predstavnica za spoljne poslove i bezbednosnu politiku, Federika Mogerini, koja je vodila Evropsku službu za spoljne poslove (EEAS) od 2014. do 2019. godine, i Stefano Sanino, bivši generalni sekretar EEAS, osumnjičeni su za korupciju.

Nupnau je napomenuo da članice EU takođe stalno traže nove modalitete za suočavanje sa ovim fenomenom i najavio da se priprema nova direktiva za jačanje borbe protiv korupcije.

"Vladavina prava i borba protiv korupcije su temelji za članstvo u EU", rekao je on, pozivajući se na najnoviji izveštaj EK za RSM, u kojem, kako je rekao, nema napretka u borbi protiv korupcije, a to je zabeleženo već treću godinu zaredom za zemlju.

Nakon izbora, dodao je, neophodno je videti napredak u sprovođenju reformi u zemlji, usvojiti novi Krivični zakonik, i poštovati međunarodne standarde u ovoj oblasti.

"Politički akteri ne bi trebalo da se mešaju u pravosuđe“, dodao je Nupnau, ističući da je neophodno obezbediti dovoljna sredstva za sudove, tužilaštva i druga pomoćna tela kako bi efikasno obavljala svoj posao.