Evropska unija ukida ruski gas do 2027: Kako će odluka Brisela uticati na Balkan i Srbiju

Evropski savet i Evropski parlament postigli su prošle srede dogovor o postepenom ukidanju uvoza ruskog gasa do 2027. godine, nakon što je savet Evropske unije u oktobru usvojio nacrt uredbe. Plan je da sporazum bude pravno obavezujući za sve zemlje članice, a određene pogodnosti predviđene su samo za one koji imaju dugoročne ugovore. 

Šta ovo znači za region, može li se u tako kratkom roku Balkan prilagoditi i kakav će to efekat ostaviti na život građana, bila je tema večerašnje emisije Euronews Region. 

Obrenović: Mađarska i Slovačka mogu komplikovati tranzit gasa ka Srbiji

Strahinja Obrenović, docent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, odluka o prekidu uvoza ruskog gasa u EU postavlja nove izazove, ali i otvara prostor za diversifikaciju snabdevanja. Srbija mora pažljivo da prati evropske regulative i regionalnu saradnju kako bi osigurala energetsku bezbednost i stabilnost snabdevanja u godinama koje dolaze.

Ovaj potez, koji je trenutno u završnoj fazi usaglašavanja između Saveta ministara i Evropskog parlamenta, ima potencijalne posledice ne samo za članice Unije, već i za zemlje Zapadnog Balkana, uključujući Srbiju.

"Značajan korak je napravljen u procesu donošenja uredbe koja zabranjuje uvoz ruskog gasa u sve države članice EU. Formalna odluka očekuje se 15. decembra, a gotovo je izvesno da će uredba biti usvojena, jer je za njen prolazak dovoljna većina, a ne saglasnost svih članica", objašnjava Obrenović.

Iako uredba direktno cilja članice EU, ona ne zabranjuje tranzit ruskog gasa kroz države Unije ka trećim zemljama, uključujući Srbiju i Bosnu i Hercegovinu. 

"Važno je pratiti kako će se tumačiti odredbe uredbe i kako će Energetska zajednica, kojoj Srbija pripada, uskladiti regionalne propise sa evropskim standardima", ističe Obrenović.

Euronews

Srbija je, prema Obrenoviću, delimično obezbeđena ugovornim aranžmanima sa Bugarskom, kroz koju se do sada snabdevala ruskim gasom. S druge strane, Mađarska najavljuje pravne postupke kako bi osporila uredbu, što dodatno komplikuje situaciju u regionu. 

"Biće interesantno pratiti kako će se stavovi pojedinih članica, poput Mađarske i Slovačke, uklopiti u primenu uredbe", dodaje Obrenović.

Alternative za Srbiju

Srbija već gradi interkonektore sa Rumunijom i Severnom Makedonijom. Interkonektor sa Rumunijom dugačak je oko 11 kilometara, dok je onaj sa Severnom Makedonijom značajno duži, ali oba bi trebala da budu operativna do 2027. godine. 

"Naša pozicija je unapređena interkonektorom sa Bugarskom, što nam omogućava pristup i alternativnim izvorima gasa, pre svega iz Azerbejdžana", kaže Obrenović.

Rumunija se profilisala kao značajan proizvođač prirodnog gasa u EU, dok Severna Makedonija služi za regionalno povezivanje i dopremanje gasa iz Transjadranskog gasovoda, uglavnom iz Azerbejdžana. Ipak, kapaciteti infrastrukture i konkurencija za gas među zemljama regiona i šire, posebno u pogledu tečnog prirodnog gasa, i dalje predstavljaju izazov.

Budimpešta osporava zabranu uvoza ruskog gasa: Šta to znači za ekonomiju Mađarske

Odmah po objavi dogovora Evropske unije o zabrani uvoza ruskog gasa, Mađarska je jasno stavila do znanja da neće moći da prihvati i sprovede ovu briselsku uredbu. Šef mađarske diplomatije Peter Šijarto najavio je da će Budimpešta slučaj izneti pred Evropski sud pravde, čime bi osporila odluku EU.

Novinar Euronews-a iz Budimpešte, Gabor Tanač, ocenjuje da je ovakav potez Mađarske potpuno realan, iako uspeh na sudu ostaje neizvestan. 

"U strateškom smislu, Mađarska često osporava politike čija legalnost je sporna, ali ih svejedno sprovodi. Činjenica je da bi politika zabrane ruskog gasa ostala na snazi četiri godine pre nego što sud donese bilo kakvu odluku", objašnjava Tanač.

Mađarska se, prema njegovim rečima, može odlučiti da ignoriše uredbu, iako bi time mogla izgubiti značajna evropska sredstva. 

"Orban veruje da može povratiti fondove korišćenjem mehanizma VET u narednom glasanju o budžetu EU“, dodaje Tanač.

Euronews

Prekid uvoza ruskog gasa nesumnjivo bi doveo do povećanja cena energije u Mađarskoj. Prema procenama MMF-a, to bi moglo koštati oko četiri odsto mađarskog BDP-a, iako je Tanač naglasio da je ovo verovatno preterana procena, zasnovana na okolnostima iz 2022. godine, kada nisu postojale alternativne opcije.

"Mađarska je u međuvremenu diverzifikovala izvore gasa, a gubitak tranzitnih naknada bi naškodio budžetu, ali zemlja obezbeđuje druge naftovode i gasovode. Stručnjaci se slažu da bi cena gasa porasla, ali da ukidanje ruskog gasa ne bi ozbiljno ugrozilo ekonomiju ako se tranzicija strateški vodi", kaže Tanač.

Što se tiče nafte, eksperti smatraju da bi potpuno odustajanje od ruske sirove nafte dovelo do povećanja cene za 5 do 10% na duži rok, zbog komplikovanijeg procesa rafinerija koje koriste rusku sirovinu.

Mađarska i regionalni odnosi

U proteklih nekoliko dana, mađarski premijer Viktor Orban posetio je Srbiju i sastao se sa ruskim predsednikom, naglašavajući podršku Beogradu. Tanač ističe da je mađarsko javno mnjenje podeljeno.

"Za one koji podržavaju Orbana, on gradi snažne veze sa regionalnim liderima i omogućava mađarskim kompanijama da šire uticaj. Oni koji su protiv njega kritikuju saradnju sa Putinom, ali poslovi sa Srbijom izazivaju znatno manju kritiku".

On dodaje da je politika prema Rusiji za Orbanove kritičare napuštanje dugogodišnjeg konsenzusa Mađarske da se koordinira sa EU i NATO u odnosu na Moskvu. Međutim, politika prema Srbiji ostaje u senci unutrašnjih političkih podela u Mađarskoj.

Tanač zaključuje da je odluka o zabrani ruskog gasa izazov za Budimpeštu i region, ali da Mađarska, uprkos prijavljenim sporovima, nastavlja da traži balans između poštovanja evropskih odluka i očuvanja svojih energetskih i ekonomskih interesa.

Gasna diversifikacija u BiH: Interkonekcije ključ za energetsku sigurnost

U emisiju se iz Sarajeva uključio i stručnjak za energetiku Semin Petrović koji je govorio o značaju gasne diversifikacije u Bosni i Hercegovini i njenom uticaju na regionalnu energetsku sigurnost.

"Svaka interkonekcija Bosne i Hercegovine sa susednim zemljama u bilo kojem energentu, pre svega u gasu, predstavlja sigurnost kako za BiH, tako i za naše susede“, istakao je Petrović. 

On je podsetio da BiH trenutno ima 13 interkonekcija za električnu energiju sa susednim državama, dok postoji samo jedna interkonekcija za prirodni gas, i sve one datiraju iz perioda pre 1992. godine.

Euronews

Petrović je objasnio da je izgradnja novih interkonekcija u prethodnih 30 godina bila otežana zbog tradicionalnog fokusa na elektroenergetiku, dok su druge oblasti energetike, poput nafte, gasa, obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti, bile zanemarene. 

"Iako su investicije u ove oblasti značajno manje nego u električnu energiju, važno je da sada počnemo da ih razvijamo kako bi se obezbedila dugoročna energetska sigurnost zemlje", dodao je Petrović.

Stručnjak je naglasio da diversifikacija energetskih izvora i razvoj interkonekcija nije samo pitanje tehnike, već i strateškog značaja za stabilnost regiona i zaštitu od potencijalnih prekida snabdevanja.

Kompletnu emisiju i kakva je situaciju u Slovačkoj odakle se uključio Andrej Nosko, predavač na Matej Bel Univerzitetu, pogledajte u video prilogu na početku teksta.