Bivši predsednik Slovenije: Trajni mir na Balkanu moguć tek ulaskom svih zemalja regiona u Evropsku uniju
Komentari
15/12/2025
-11:37
Nekadašnji predsednik Slovenije i direktor Instituta ''Prijatelji zapadnog Balkana" Borut Pahor ocenio je danas da će mir na Balkanu biti trajan kada sve zemlje uđu u Evropsku uniju i izrazio uverenje da je jedini stabilan put napred - uključivanje svih država regiona u EU, ali je naveo da to nije zvanična strategija Unije i da je očigledno da Brisel trenutno favorizuje Crnu Goru i Albaniju.
Ocenjujući aktuelnu globalnu situaciju i način na koji se ona reflektuje na Zapadni Balkan, Pahor je u intervjuu za ''Politiku'' naveo da je opšteprihvaćena ocena globalnih prilika na Balkanu - da vladaju mir i osnovna stabilnost - pogrešna ili bar nedovoljno promišljena i da polazi od, kako je ukazao, pretpostavke da je politička i bezbednosna arhitektura dovoljno čvrsta da bi mir bio trajan.
''Nisam uveren u to. Smatram da će mir biti trajan tek kada sve države Zapadnog Balkana budu deo EU. Do tog trenutka je, nažalost, još dug put. Ostaje nam da se nadamo da se na tom putu neće dogoditi ništa što bi ugrozilo bezbednost regiona", rekao je.
Izrazio je uverenje da je jedini stabilan put napred uključivanje svih država regiona u EU, ali da to nije zvanična strategija EU.
''Očigledno je da Brisel trenutno favorizuje Crnu Goru i Albaniju. To je, naravno, dobro za te dve zemlje, a Briselu omogućava da relativno lako oživi narušeni kredibilitet politike proširenja, uz poruku: 'Vidite, ipak se okreće'. To jeste pomak, ali ne rešava suštinski bezbednosni problem Balkana'', naveo je Pahor.
Istakao je da podržava sve inicijative koje produbljuju dijalog i saradnju u regionu, uključujući Berlinski proces, i podsetio da je podržao i inicijativu ''Otvoreni Balkan'', u kojoj je, kako kaže, video priliku za pomirenje Beograda Prištine.
''To je bio test poverenja, koji, nažalost, nije izdržao'', naveo je Pahor.
Povezane vesti
Na pitanje kako, 30 godina posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma, vidi trenutnu političku situaciju u Bosni i Hercegovini i mogućnost njenog evropskog puta, Pahor je naveo da je Dejtonski sporazum omogućio mir i da je to bilo od presudnog značaja ne samo za BiH nego i za stabilizaciju celog regiona.
Dodao je da je, kao i svaki mirovni sporazum, i Dejtonski zasnovan na kompromisima koji su, kako je ocenio, dugoročno postali prepreka bržem razvoju BiH kao funkcionalne države.
''To što ustavna struktura BiH još uvek nije modernizovana u skladu sa savremenim potrebama pokazuje i snagu i slabost Dejtona. Verujem da bi proces ustavne reforme bio znatno jednostavniji kada bi BiH već bila članica EU. Međutim, u Briselu se drugačije razmišlja'', naveo je Pahor.
Govoreći o mogućnosti da se kriza u Ukrajini reši dijalogom, Pahor je naglasio da je potrebno biti naročito obazriv da se, nakon postizanja primirja na Bliskom istoku i očekivanog primirja u Ukrajini, ne dogodi ozbiljan bezbednosni incident na Zapadnom Balkanu.
''Gotovo niko ne smatra da je takav scenario moguć, niti ja to želim. Ali više nisam političar i ne moram biti politički korektan. Zapadni Balkan je divan deo Evrope, sa divnim ljudima i velikim potencijalom. Ali sadašnja situacija je previše krhka da bismo potcenili opasnosti koje nosi'', smatra Pahor.
Kada je reč o pregovorima o postizanju mira u Ukrajini, Pahor je istakao da mirom moraju biti zadovoljne obe strane uz ocenu da je to izuzetno teško, jer, kako kaže, Rusija želi politički vojna osvajanja.
Tanjug/HINA/Admir Buljubašić
On je uveren da je sporazum ipak moguć, ali da u velikoj meri zavisi od bezbednosnih garancija.
Povezane vesti
''Zbog vrlo niskog nivoa međusobnog poverenja, to je i te kako teško postići. Moramo razumeti i poziciju EU: pred njenim vratima najveća evropska država napala je drugu najveću evropsku državu, što direktno ugrožava evropsku bezbednost. EU ima puno pravo da se zaštiti u skladu sa sopstvenim bezbednosnim interesima'', istakao je Pahor.
On smatra da su bezbednosne garancije ključni element mirovnog sporazuma, a u tom kontekstu izrazio je zabrinutost zbog nove spoljne politike SAD koja, kako je naveo, ostavlja utisak da joj odgovara slabija i podeljenija EU.
''Oduvek sam govorio da je vreme da se EU poveže i da samostalnije nastupa, iako se i dalje nadam partnerskom odnosu sa SAD zasnovanom na međusobnom poštovanju'', istakao je Pahor.
Na pitanje o redefinisanju evroazijske bezbednosne arhitekture, Pahor je ukazao da se savremena međunarodna zajednica nalazi u prelaznom periodu i da poredak uspostavljen nakon Drugog svetskog rata pripada prošlosti, a da novo doba, koje će definisati novi politički, ekonomski i vojni odnosi, još nije konsolidovano.
Istakao je da je ključno pitanje da li će se ta konsolidacija dogoditi mirnim putem ili upotrebom sile koja, kako je naveo, ne mora biti ''tradicionalno analogna", već digitalna.
Pahor je primetio da je premalo dijaloga i poverenja, a previše potrebe da se demonstrira moć i nameću sopstvena pravila igre.
''Neophodno je uložiti ozbiljan napor kako bi se stvorila nova međunarodna pravna i politička arhitektura koja će obezbediti da se države ponašaju u skladu sa pravilima, a ne protiv njih. To je dug i zahtevan proces'', zaključio je Pahor.
Komentari (0)