Stoilković za Euronews Srbija: Vučićeva ideja o zajedničkom ulasku Zapadnog Balkana u EU je spasonosno rešenje

Zamenik premijera Severne Makedonije Ivan Stoilković ocenio je da je ideja predsednika Srbije Aleksandra Vučića o tome da ceo region Zapadnog Balkana uđe zajedno u Evropsku uniju "spasonosno rešenje" za zemlje koje su, kako kaže, godinama izložene neprekidnim uslovljavanjima i pomeranju ciljeva.

"Predlog predsednika Srbije o kolektivnom prijemu zemalja Zapadnog Balkana u EU bio bi izlaz iz ove situacije. Vidimo da ni Srbija sama neće ići brzo, imamo Hrvatsku kao članicu koja može ispostavljati dodatne zahteve, a ostalim državama se nameću pravila koja često idu ispod linije nacionalnog dostojanstva", rekao je Stoilković u emisiji "Euronews Region".

Govoreći o Prespanskom sporazumu, Stoilković je podsetio da je bio među onima koji su mu se protivili, kao i da je većina građana Severne Makedonije tada delila taj stav. Iako je članstvo u NATO ostvareno, očekivanja da će se automatski otvoriti vrata Evropske unije nisu ispunjena.

"Građanima je obećavano da će nakon ustavnih amandmana evropske integracije krenuti bez prepreka. Umesto toga, usledio je ekonomski pad i novi zahtevi, pre svega iz Bugarske, koji zadiru u najosetljivija identitetska pitanja – jezik, istoriju i nacionalni identitet", naveo je Stoilković.

On ističe da problem nije samo u formalnom upisivanju Bugara u Ustav, već u dokumentima i tumačenjima koja slede nakon toga, a koja, kako kaže, direktno dovode u pitanje postojanje makedonskog jezika i nacije. Zbog toga je, dodaje, otpor građana sve izraženiji, a poverenje u evropska obećanja ozbiljno narušeno.

U takvom ambijentu, odnosi u regionu dobijaju dodatni značaj. Stoilković naglašava da Severna Makedonija danas nema nijedno otvoreno pitanje sa Srbijom, što vidi kao jednu od najpozitivnijih činjenica na Balkanu.

"Sa Srbijom imamo izuzetno dobre odnose i nijedno otvoreno pitanje. To je velika prednost, posebno imajući u vidu geostratešku poziciju Srbije i njen uticaj u regionu. Upravo zato su ideje o regionalnoj saradnji i zajedničkom evropskom putu toliko važne", rekao je on.

Prema njegovim rečima, odnosi sa Grčkom i Albanijom su relativno relaksirani, dok su sa Bugarskom i dalje najproblematičniji i opterećeni političkim tenzijama, koje se preliva­ju i na unutrašnju stabilnost zemlje. Incidenti poput nedavnog vandalizovanja bugarske ambasade u Skoplju, iako izolovani, pokazuju koliko je atmosfera u društvu napeta.

Stoilković ističe da bez iskrene regionalne perspektive i jasne, zajedničke evropske ponude, zemlje Zapadnog Balkana ostaju zaglavljene u procesu stalnih ustupaka bez garancija. U tom kontekstu, inicijativa da region uđe zajedno u Evropsku uniju, uz očuvanje dobrosusedskih odnosa poput onih koje imaju Severna Makedonija i Srbija, vidi se kao realan i dostojanstven izlaz iz dugogodišnjeg zastoja.

"Bugarska usporila put Makedonije prema EU"

Sedam godina je prošlo od promene Ustava prema kojim je bivša Jugoslovenska republika preimenovana u Severnu Makedoniju. Usvajanjem amandmana, na koje se Skoplje obavezalo Prespanskim sporazumom, trebalo je da budu rešeni sporovi sa Atinom, a zemlji otvoren put ka članstvu u NATO i Evropskoj uniji. Sedam godina posle izvesno je da je Severna Makedonija postala tek članica NATO, a evropski put zemlje i danas kao i tada stagnira.

"Možda ja nisam najbolji sagovornik po ovom pitanju, iz razloga što sam ja kao poslanik te godine glasao protiv Prespanskog sporazuma i protiv Prespanskog sporazuma je bila većina građana u Makedoniji. Ako uzmemo u brojkama, u to vreme to je bilo negde oko 78 odsto Makedonaca koji su bili protiv, zbog dobro poznatih razloga, zato što ovo zadire u identitetska pitanja. Ali sve ono što je došlo nakon usvajanja amandmana dovelo je do članstva naše države u Severnoatlantskoj alijansi sa jedne strane i sa druge strane velika su očekivanja građana da smo rešili skoro sve probleme vezano za evroatlantski put. 

Nekako ta očekivanja da će poteći med i mleko se nisu ostvarila. Naprotiv, nije bilo ništa od toga, usledio je ekonomski pad, tako da u tom smislu ono što je bilo prvobitno očekivanje se nije ostvarilo. Ono što je bilo veoma bitno za Prespanski sporazum, očekivanja su bila da će odmah nakon toga biti otvorena poglavlja i biti otvoren put Makedonije za članstvo u EU. Desilo se nešto suprotno. Ono što je bio prvi udar na identitetski problem koji postoji u Makedoniji vezano za usvajanje Prespanskog dogovora, je da je Bugarska otvorila na sasvim jedan neobičan način i na taj način usporila put Makedonije prema EU. Taj problem postoji i danas i Makedonija još uvek nije otpočela pregovore sa EU iz razloga dobro poznatih, tzv. francuski predlog koji je na stolu".

Kompletno gostovanje Ivan Stoilkovića pogledajte u video prologu na početku teksta.