Dodikova diplomatska turneja - Izrael, Mađarska i SAD: Prepoznaje li Republika Srpska međunarodni tajming
Komentari03/02/2026
-14:57
Političko rukovodstvo Republike Srpske je na diplomatskoj turneji. Prošle nedelje održani su sastanci sa najvišim državnim rukovodstvom Izraela, potom sa predsednikom Srbije, mađarskim premijerom, a tokom narednih dana očekuju se i sastanci sa predstavnicima SAD. Delegacija Banja Luke je stigla u Vašington na Molitveni doručak u trenutku u kojem zajedno sa predstavnicima Hrvata u Bosni i Hercegovini izazivaju reviziju Dejtonskog mirovnog sporazuma i novi dogovor o političkom uređenju zemlje. Profesor Fakulteta političkih nauka u Banja Luci Miloš Šolaja kaže za Euronews Srbija da se takvom turnejom širi poruka i potreba da se pokaže da Republika Srpska samostalno ima svoje mesto u međunarodnim odnosima i međunarodnim politikama.
On navodi da je jačanje pozicije Republike Srpske u međunarodnim okvirima praktično cilj od samog nastanka, pogotovo nakon usvajanja Dejtonskog mirovnog sporazuma i sticanja i određenog nivoa međunarodnog pravnog subjektiviteta.
"To što su iskorišćene prilike da se pojača to međunarodno prisustvo u stvari nije iznenađenje, to je samo bio rezultat jednog dugog rada u vremenu", rekao je on.
Šolaja kaže da je Milorad Dodik priznat kao predsednik Republike Srpske, bez obzira na suđenje, dobio visoko jevrejsko priznanje na godišnjoj konferenciji o stradanju Jevreja.
"To priznanje Dodiku je poruka onima koji upravljaju procesima u Bosni i Hercegovini koji su isprovocirali i sproveli to suđenje zbog kojeg je on de jure prestao da vrši funkciju predsednika Republike Srpske, da to Izrael praktično politički ne priznaje. Poruka iz Izraela sasvim sigurno dođe na mnogo mesta u svetu jer se ta politika gleda", rekao je on.
Šolaja je rekao da je u poslednjih nekoliko godina u u bošnjačkim krugovima u Sarajevu jako izražen antisemitizam koji se ogleda u čitavom nizu incidenata.
"Sasvim sigurno da je Izrael koji je jako osetljiv na svaku vrstu antisemitizma, jer su prošli istorijski jedno gorko iskustvo će i na toj osnovi nastojati da pojača one politike koje mogu da jasnije ukazuju ili da se suprotstavljaju takvim politikama, o čemu govori činjenica da prilikom posete Izraelu, iako je Republika Srpska državno pravni okvir posebno naglašen u BiH, ali je poseta održana isključivo pod zastavama i simbolima Republike Srpske, gde se nigde nije pojavila ni zastava BiH", rekao je on.
Povezane vesti
On kaže da ta poruka data preko Izraela sasvim sigurno će biti upućena i verovatno razmatrana u mnogim drugim državama, naročito onima koje su jako bitne za procese u BiH.
"Pre svega, mislim na Evropsku uniju, zatim krug država iz transatlantskog okvira, a sasvim sigurno da će i istočni partneri nastojati da analiziraju i razumeju te poruke u sasvim drugačijem svetu nego što su one mogle da ga imaju do juče", rekao je sagovornik Euronews Srbija.
"Drugačije se posmatra BiH, pa i pozicija Republike Srpske"
On je naveo da je "predsednička kombinacija", v.d. predsednika Ana Trišić Babić i Milorad Dodik, koji su razgovarali i sa predsednikom i premijerom Izraela, sa ministrom inostranih poslova i mnogim značajnim subjektima politike u Izraelu, potvrđena u Mađarskoj, konkretno sa Viktorom Orbanom i ministrom Peterom Sijartom.
TANJUG/ FOTO SRNA
On je rekao da prisustvo u zapadnoj međunarodnoj politici, koju je do sada zastupala samo komunikacija i saradnja sa Mađarskom, značajno prošireno i da Molitveni doručak i nastup delegacije koja odražava i BiH, jer je čini i Željka Cvijanović kao aktivni član Predsedništva BiH, ali i Milorad Dodik i još nekoliko članova mogu zaista da donesu jedan visoki nivo komunikacije sa američkim predstavnicima.
"Članica predsedništva BiH Željka Cvijanović bila je sa sekretarom za trgovinu SAD koji se sve više pokazuje kao jedna od najvažnijih ličnosti u spoljnoj politici Amerike", rekao je on.
Time se, dodaje on, upotpunjuje jedna slika i širi poruka i potreba da se pokaže da Republika Srpska samostalno ima svoje mesto u međunarodnim odnosima i međunarodnim politikama, upravo zbog onoga što mnogi predstavnici bošnjačkih institucija nastoje da BiH prikažu kao centralizovanu unitarnu državu bez bitne uloge entiteta u njenoj spoljnoj politici.
On smatra da posetu Vašingtonu treba posmatrati u u svetlu Dodikovih težnji za nekim novim dogovorom o BiH ali i u nameri da i Republika Srpska dobije deo američkog kolača u vidu investicija u energijski sektor.
Povezane vesti
"Verovatno i jedno i drugo, s tim što bih možda bio oprezan prema nečemu što se zove revizija Dejtonskog mirovnog sporazuma, ono što Republika Srpska ističe kao jasan zahtev, a to je da se vrati na izvorne oblike i okvire Dejtonskog mirovnog sporazuma, pri čemu najviše mislim na one okvire u kojima je Republika Srpska imala svoj poreski sistem, svoju poresku administraciju, da je imala i svoju vojsku i svoju odbranu, gde su to u stvari najjači simboli državnosti koje je ona imala kroz potpisivanje Dejtonskog mirovnog sporazuma i u okviru čega je u stvari njen međunarodno-pravni subjektivitet bio u nekoj meri, pa i politički, bio limitiran", rekao je on.
Tu se, dodaje, više kreće i ka povratku onome što je zaista izvorno rešenje i kojim su konsenzualno svi bili manje više zadovoljni.
On je naveo da je promena političkog pristupa i političke prakse pogotovo sada izražena sa promenom politike u Beloj kući dolaskom Trampa.
"Drugačije se posmatra BiH, pa i pozicija Republike Srpske, jer poslednji ambasador iz Bajdenove administracije ili iz one globalizacijski posmatrano duboke države, Majkl Murfi, otišao je, novi još nije došao, jer Sjedinjene Države u velikoj meri preispituju svoj pristup regionu. Ne može se BiH iz američkog ugla gledati kao jedna posebna politika. Dakle, ona se gleda kao deo politike Amerike prema jugoistoku Evrope i tako da je sada upravo to ono što je nedavno izjavio Milorad Dodik da će Republika Srpska nastojati da prepozna međunarodni tajming i da ga iskoristi, a sam termin samostalnosti je dosta relativan", rekao je on.
On je dodao da danas u globalnim odnosima, pitanje samostalnosti može da ide od značajnog samostalnog odlučivanja u brojnim oblastima do potpune nezavisnosti.
"U kom pravcu to treba da ide i da se prepozna, treba videti u ovom slučaju. Pre svega mislim da je to jedna funkcionalna samostalnost koja će zadovoljavati interese Republike Srpske da upravlja svojom sudbinom", naveo je Šolaja.
Komentari (0)