Najmisterioznija baza Hladnog rata nalazila se u Albaniji: I dalje niko ne zna kuda vode tajni pomorski tuneli

Na ulazu u Valonski zaliv, gde se vode Jadranskog mora sužavaju i postaju kontrolisane, pedesetih godina prošlog veka odigrala se jedna od najparadoksalnijih epizoda Hladnog rata. Pomorska instalacija u Pašalimanu, poznata i kao baza Palermo, pretvorena je u sovjetsko uporište na Mediteranu, u periodu kada je mala Albanija Envera Hodže bila među najlojalnijim saveznicima Sovjetskog Saveza.

Baza Palermo (Pašaliman), nekoliko kilometara južno od Valone, izabrana je iz jasnog razloga: nudila je prirodnu zaštitu, dubinu i mogućnost kontrole morskih puteva koji vode iz Jadranskog u Jonsko more. Tamo su postavljene neke od 12 ruskih podmornica tipa Whiskey (Projekat 613), dizel-električne podmornice sa šest torpednih cevi, pogodne za nadzor i protivdesantne misije u zatvorenim morima.

Credit: Gent SHKULLAKU / AFP / Profimedia

Za Moskvu, baza nije bila samo pogodnost. To je bilo njeno jedino stabilno uporište na Mediteranu pre trajnog uspostavljanja ruskog prisustva u Siriji godinama kasnije. Za NATO, prisustvo sovjetskih podmornica tako blizu italijanske obale predstavljalo je stalni podsetnik da se Hladni rat odvijao i u vodama Jadrana, prenosi Proto thema.

"Legenda" kaže da od Hodžine smrti, pa nadalje, ova baza nikada nije otvarala svoja vrata i niko ne zna šta se unutra nalazi, jer su samo on i njegov "uži" krug znali šifre.

Ova baza je bila jedna od najmisterioznijih koje su postojale u Albaniji Envera Hodže. Da bi se izgradila i funkcionisala, celokupno stanovništvo je evakuisano sa velikog područja.

Credit: Gent SHKULLAKU / AFP / Profimedia

Režim je svima zabranjivao pristup tom području, a takođe je stvorio i pešadijske baze na i oko planine gde se nalazila pomorska baza, kako bi se stvorio privid (da je reč o pešadijskoj bazi) tako i radi njenog obezbeđenja.

Druge izjave građana koji su u tom periodu službovali u obližnjim garnizonima govore da je brod mogao da uđe u tunel i da se bukvalno izađe iz njega nekoliko kilometara dalje, prolazeći kroz planine.

Ideološki sukob koji je prerastao u vojnu krizu

Hodžin raskol sa Rusijom počeo je da se nazire posle 1956. godine, kada je Nikita Hruščov započeo destaljinizaciju. Hodža, nepokolebljiv u staljinističkoj ortodoksiji, novu liniju je smatrao "izdajničkom". Politički nesporazum se postepeno pretvorio u krizu poverenja i, na kraju, u otvorenu konfrontaciju.

Tokom 1960. i 1961. godine, odnosi dveju zemalja su se urušili. Sovjeti su zatražili da povuku svoje podmornice i osoblje iz Pašalimana. Albanska strana je osporila vlasništvo nad delom opreme, tvrdeći da je stečena u okviru bilateralnih sporazuma i da ne može biti jednostrano uklonjena.

Credit: Nick St.Oegger / Zuma Press / Profimedia

Tenzije su kulminirale u proleće 1961. godine. Albanske snage su opkolile bazu Palermo i zatražile povlačenje Sovjeta. Uprkos pretnjama i međusobnim pritiscima, Moskva je izabrala da ne dođe do vojne eskalacije.

Do jeseni 1961. godine, većina sovjetskih jedinica se povukla. Od 12 podmornica iz flotile, osam je povukao Sovjetski Savez, dok su četiri ostale u Albaniji, prelazeći pod kontrolu albanske mornarice. Bio je to simboličan, ali i suštinski poraz za Moskvu: po prvi put, mala zemlja istočnog bloka preuzela je vojnu opremu od sovjetske flote.

Izolacija i novi savez

Credit: Gent SHKULLAKU / AFP / Profimedia

Evakuacija baze Palermo označila je konačan kraj sovjetskog vojnog prisustva u Albaniji. Tirana se okrenula Narodnoj Republici Kini, u kontekstu kinesko-sovjetskog raskola, dok je Hodžin režim usvojio politiku još veće izolacije.

Baza Palermo je ostala aktivna pod albanskom kontrolom decenijama, ali nikada više nije predstavljala ključnu tačku globalne pomorske ravnoteže. Godine 1961, u tom zatvorenom zalivu Jadrana, nije odlučena samo sudbina dvanaest podmornica. Odlučena je pozicija male zemlje naspram supersile, kao i arhitektura moći celog regiona.