Zašto je Italija uskratila američkim bombarderima pristup italijanskoj vazduhoplovnoj bazi?
Komentari
08/04/2026
-21:35
Tvrdnje koje kruže internetom sugerišu da je Italija uskratila američkim vojnim avionima pristup bazi Sigonela na Siciliji iz političkih razloga povezanih sa ratom u Iranu. Međutim, zvanične izjave i izveštaji iz više izvora ukazuju da je situacija više proceduralne nego političke prirode.
Između 27. i 28. marta, Italija je odbila zahtev američke vojske da avioni slete na pomorsku vazduhoplovnu bazu Sigonela na ostrvu Sicilija u Mediteranu, pre nego što nastave ka Bliskom istoku.
Odluka je doneta neposredno pre nego što je Španija objavila da će zatvoriti svoj vazdušni prostor za američke avione za koje se navodno tvrdi da su učestvovali u napadima na Iran, što je izazvalo spekulacije o koordinisanom političkom stavu dve evropske zemlje.
Na društvenim mrežama, neki korisnici tvrde da odbijanje odražava politički stav premijerke Đorđe Meloni, sugerišući da se Italija distancira od politike SAD ili reaguje na šire tenzije koje uključuju NATO i Iran.
Međutim, ove tvrdnje pogrešno kontekstualizuju istinu.
PJF Military Collection / Alamy / Profimedia
Izveštaj italijanskih novina Korijere dela Sera ukazuje da je Vašington zatražio odobrenje za korišćenje Sigonele nakon što je avion već poleteo iz SAD. Prema italijanskim propisima, potrebno je prethodno odobrenje za pristup stranih vojnih aviona nacionalnim bazama.
Ovaj zahtev je deo unapred utvrđenih administrativnih procedura, što znači da se zahtevi procenjuju unapred i od slučaja do slučaja, prema navodima italijanske vlade.
Povezane vesti
U ovom slučaju, pošto je zahtev podnet nakon poletanja, nije ispunjavao potrebne uslove i stoga je odbijen.
Šta kažu sporazumi?
Prisustvo i upotreba američkih vojnih snaga u Italiji regulisani su nizom bilateralnih odbrambenih sporazuma koji datiraju još iz 1954. godine, uspostavljenih u ranim godinama NATO saveza i redovno ažuriranih od tada.
Ovi sporazumi omogućavaju SAD pristup određenim objektima, uključujući Sigonelu, ali pod jasno definisanim uslovima.
U praksi, većina rutinskih aktivnosti spada pod ono što italijanske vlasti opisuju kao „tehnička ovlašćenja“ – koja pokrivaju logistiku, transport i operacije podrške.
Ove se često nazivaju „nekinetičkim“ misijama, što znači da ne uključuju direktnu vojnu akciju ili fizičku silu.
U razgovoru za italijansku radio stanicu RTL 102.5 ranije u martu, premijerka Đorđa Meloni ponovila je da ovi sporazumi dozvoljavaju samo logističke i neborbene aktivnosti, dodajući da "baza neće biti korišćenja van ovog sporazuma".
Tanjug/AP/Andrew Medichini
Takođe je izjavila da će svaki zahtev koji uključuje vojne operacije biti procenjen od slučaja do slučaja, potencijalno uz učešće parlamenta.
Povezane vesti
U širem smislu, obraćajući se Senatu 11. marta, Meloni je oprezno opisao stav Italije, navodeći: "Nismo u ratu i ne želimo da uđemo u rat", i naglašavajući da bi sve promene u načinu korišćenja italijanskih baza morale da prođu kroz odgovarajuće političke kanale.
Šta je vlada rekla?
Prema zvaničnom saopštenju italijanske vlade, odbijanje da se američkim avionima dozvoli korišćenje baze mora se shvatiti u okviru utvrđenog pravnog i proceduralnog okvira, a ne kao politička poruka.
U saopštenju za štampu, Palaco Kiđi, zvanična rezidencija premijera, navodi da Italija "postupa u potpunosti u skladu sa postojećim međunarodnim sporazumima" i u skladu sa političkim smernicama koje je vlada postavila parlamentu.
U njemu se stav vlade opisuje kao "jasan" i podržan od strane parlamenta, bez promene politike.
Takođe se naglašava kako se odluke donose u praksi. Svaki zahtev za korišćenje vojnih baza se "pažljivo ispituje, od slučaja do slučaja", prateći procedure koje su "uvek bile slučaj u prošlosti".
Ovo ukazuje na strukturirani proces preispitivanja, a ne na jednokratno ili politički motivisano odbijanje.
Ove izjave dolaze usred rastućih tenzija unutar NATO-a, nakon što je Donald Tramp ponovo kritikovao alijansu i lidere zemalja članica, navodno pokrećući mogućnost povlačenja SAD i optužujući evropske saveznike za nedovoljnu vojnu podršku.
Evropski lideri, uključujući francuskog predsednika Emanuela Makrona, upozorili su da bi takva retorika mogla da potkopa jedinstvo i strateški kredibilitet, istovremeno pozivajući na nastavak saradnje.
U Londonu, premijer Kir Starmer je ponovio ulogu NATO-a kao temelja kolektivne odbrane, ističući sve veći transatlantski jaz oko bezbednosnih prioriteta.
Komentari (0)