Stručnjak za bezbednost: Stanovništvo BiH "naoružano do zuba"
Komentari
23/03/2026
-11:19
Građani BiH, prema najnovijim zvaničnim podacima, imaju više od 370.000 legalnih komada oružja, dok prema nekim istraživanjima broj oružja u ilegalnom posedu premašuje milion, pa se, kažu stručnjaci, s pravom može reći da su stanovnici BiH "naoružani do zuba".
Prema ranijim istraživanjima, procene su da u BiH ima od 750.000 do 800.000 komada oružja u ilegalnom posedu, dok su neka pokazala da taj broj i veći od 800.000.
Koordinacioni odbor za kontrolu malog oružja i lakog naoružanja u BiH je tokom 2025. godine prikupljao statističke podatke o legalno registrovanom oružju u BiH, gde je na snazi čak 12 zakona o oružju.
Utvrdili su da je u FBiH u prošloj godini bilo 236.844, u Republici Srpskoj 130.380, a u Brčko distriktu 4.919 legalnih komada oružja.
Pre pet godina, 2020, u FBiH je bilo 182.338, u Republici Srpskoj 94.653, a u Brčko distriktu 3.828 komada registrovanog oružja.
Prema ovim podacima, za pet godina u BiH je broj legalnih komada oružja povećan sa 280.819 na 372.143.
Prema zvaničnim podacima, 365.679 komada oružja je tokom prošle godine bilo registrovano na muškarce, a preostalih 6.464 na žene.
Povezane vesti
Stručnjak za bezbednost Safet Mušić rekao je za Nezavisne da se s pravom može reći da su stanovnici BiH "naoružani do zuba", jer kombinacija velikog broja legalnog i procenjenog ilegalnog oružja ukazuje na izuzetno visoku dostupnost vatrenog oružja.
Još pre 15 godina, kada sam se detaljno bavio ovom tematikom, zaključak je bio da masovna rasprostranjenost oružja predstavlja jedan od najvećih dugoročnih sigurnosnih rizika u zemlji. Ove cifre su problematične jer povećavaju verovatnoću eskalacije svakodnevnih konflikata, čak i bezazlenih, u nasilne incidente sa smrtnim posledicama", kaže Mušić.
Primeri su, dodaje, od međukriminalnih obračuna, preko oružanih razbojništava i krijumčarenja do porodičnog nasilja.
"Navedeni faktori otežavaju rad policijskih i pravosudnih institucija. Poseban izazov je što ilegalno oružje ostaje izvan institucionalne kontrole, što stvara 'sivu zonu' sigurnosti. Zato se pitanje kontrole i smanjenja ilegalnog oružja mora posmatrati kao strateški sigurnosni prioritet, a ne samo kao policijski problem", rekao je Mušić.
Sociolog Vladimir Vasić kaže da je BiH postkonfliktna zajednica, koja nakon rata nije imala sistematski odgovor na posedovanje nelegalnog oružja.
"Ako uzmemo u obzir činjenicu da imamo povećan broj krivičnih dela koja se izvršavaju vatrenim oružjem, mislim da je krajnje vreme da se pooštre zakonske regulative koja se odnose na ovaj segment. Mislim da je ovo pre svega bezbednosni rizik i opasnost generalno za zajednicu", kaže Vasić.
Povezane vesti
Komentari (0)