Hrvatska će povećati vojne snage na Kosovu i Metohiji
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Pripreme za NATO samit 7. i 8. jula u Ankari ušle su u završnu fazu nakon jučerašnjeg sastanka ministara odbrane u sedištu NATO-a u Briselu, što znači da uskoro počinje i unutrašnja hrvatska koordinacija, odnosno pokušaj koordinacije između Ureda predsednika Republike Zorana Milanovića i Vlade, MORH-a i MVEP-a, koji su učestvovali u pripremi samita, kao i u sprovođenju svih dogovorenih ciljeva unutar NATO-a.
Samit u Ankari bi, po svemu sudeći, bio nova prilika za američkog predsednika Donalda Trampa da izvrši pritisak na evropske saveznike za koje smatra da ne ispunjavaju njegove ranije postavljene ciljeve o većim izdvajanjima za odbranu, ali i prilika da se pokaže kako će evropski saveznici nadoknaditi broj vojnika i odbrambene sposobnosti bez kojih Evropa ostaje nakon najavljenog američkog povlačenja iz konvencionalne odbrane kontinenta.
Dok strani diplomatski izvori nezvanično navode da su neki evropski saveznici već počeli da komuniciraju kako mogu doprineti popunjavanju praznine koja bi ostala nakon delimičnog američkog povlačenja iz Evrope, ministar odbrane Ivan Anušić je u izjavi novinarima u četvrtak u Briselu nagovestio da Hrvatska nudi povećanje broja svojih vojnika u NATO misiji KFOR na Kosovu.
Američki general Aleksus G. Grinkevič, NATO komandant za Evropu (SACEUR), pre nedelju dana je otkrio da se planira smanjenje brojnosti misije KFOR na Kosovu. Generalni sekretar NATO-a Mark Rute je u sredu pojasnio da će broj vojnika na Kosovu sa sadašnjih oko 4.700 biti smanjen na nivo koji je bio pre 2023. godine, na oko 3.000 do 3.500 pripadnika KFOR-a. Međutim, Hrvatska je spremna da poveća broj svojih vojnika u KFOR-u.
Američki ministar rata Pit Hegset je svojim kolegama u NATO-u juče ponovo naglasio da se američko prisustvo u Evropi smanjuje i da se od evropskih saveznika očekuje da "preuzmu svoj deo tereta", a SAD će "pažljivo pratiti saveznike i videti ko to ne radi, ko govori ‘ne’, ‘možda’ ili ‘videćemo’".
Hegset je rekao da će neki saveznici "pasti" na tom novom američkom testu, a neki će ga "položiti sa odličnim uspehom". U govoru je naveo i da su neki evropski saveznici okrenuli leđa Americi tokom rata protiv Irana, dok su drugi "shvatili poruku i potrudili se".
"Ono što su Amerikanci rekli podržavamo. Hrvatska prati tu dinamiku. Kritike koje su izrečene nisu bile upućene Hrvatskoj ni u kom smislu", rekao je ministar Anušić nakon sastanka.
Povezane vesti
"Amerikanci neće u potpunosti napustiti Evropu, deo snaga će ostati. Ali taj deo koji odlazi treba da nadoknadimo sopstvenim snagama. Zavisi od misije. Nas najviše zanima KFOR. Evropa je na vreme upozorena i mora to da uradi. Amerika preusmerava pažnju, ali ne napušta Evropu, već smanjuje prisustvo", dodao je Anušić za HRT u Briselu.
Hrvatska trenutno ima 152 vojnika u KFOR-u, a prema odluci Sabora za 2026. godinu, broj može biti povećan do 200, što znači da je povećanje zakonski i operativno moguće već ove godine. Nakon toga će se za 2027. pripremiti nova odluka.
Neslužbeni izvori iz MORH-a navode da je Hrvatska u ovom kontekstu posebno fokusirana na KFOR, kao deo većeg preuzimanja odgovornosti evropskih saveznika. Podseća se da Hrvatska još razvija brigadu srednje pešadije kao deo NATO ciljeva, dok su izdvajanja za odbranu povećana na 5 odsto BDP-a, u odnosu na ranijih 2 odsto.
U naredne dve nedelje, do samita u Ankari, ostaje neizvesno koliko će Hrvatska imati unutrašnju političku koordinaciju kao saveznik. Na samit ide i predsednik Zoran Milanović, kao i na prethodnih pet. Ured predsednika je ranijih godina sazivao koordinacije sa ministarstvima, ali prošle godine se ministri, prema jednom izvoru, nisu odazvali.
Premijer Andrej Plenković je u Briselu razgovarao sa generalnim sekretarom Ruteom o pripremama samita NATO-a. NATO je u saopštenju naveo da je ključna misija zaštita Hrvatske i drugih saveznika od vazdušnih i raketnih pretnji iz svih pravaca, piše Večernji list.
Komentari (0)