Kastratović: U Hrvatskoj se ne vode postupci za zločine počinje u Oluji i Bljesku
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Od priključenja Evropskoj uniji, u Hrvatskoj stagnira efikasnost procesuiranja ratnih zločina, navodi se u danas objavljenom Izveštaju Dokumente - Centra za suočavanje s prošlošću ističe da se zločini počinjeni nad srpskim civilima i ratnim zarobljenicima gotovo ni ne istražuju.
"Broj postupaka je u padu. Evidentirali smo 33 krivična postupka u fazi rasprave, koji su u nadležnosti županijskih sudova, protiv ukupno 91 okrivljenika", rekla je šefica Dokumente Vesna Teršelič na konferenciji za medije, na kojoj je predstavljen Izveštaj o monitoringu krivičnih postupaka za krivična dela ratnog zločina za 2025. godinu.
Poređenja radi, u 2024. godini bilo je 54 krivičnih postupaka, u godini pre 64, a u 2022.godini 61 postupak.
Od 91 okrivljenih protiv kojih su u 2025. vođeni krivični postupci, njih 87 bili su pripadnici srpskih paravojnih i parapolicijskih snaga. Među preostalim okrivljenima bili su pripadnici Hrvatske vojske (3) i Hrvatskog veća odbrane (1).
Teršelič kaže da u DORH-u, policiji, sudovima i Ministarstvu hrvatskih branitelja radi veliki broj časnih i motivisanih profesionalaca, ali nadležnim županijskim državnim tužilaštvima nedostaju kapaciteti za istragu nerešenih predmeta ratnih zločina.
"Nedavno je pravosnažnom presudom okončan jedan od najdužih postupaka za ratne zločine u kojem je osuđen Branimir Glavaš. Tog postupka ne bi bilo da nije progovorio branitelj Krunoslav Fehir. Tog postupka ne bi bilo da ga nije u policiji istraživao Vladimir Faber. Taj je zločin bilo vrlo teško istražiti i mnogo je institucija pokleklo pred istraživanjem", kazala je Teršelič.
Rekla je i da je nedavnim izmenama zakona poboljšan položaj civilnih stradalnika iz Domovinskog rata, ali i napomenula da su potrebne i izmene i dopune zakona o pravima žrtava seksualnog nasilja za vreme, kako je navela, oružane agresije na Hrvatsku.
Povezane vesti
Prema izveštaju Dokumente, u Hrvatskoj se gotovo ne istražuju krivična dela ratnog zločina počinjena na štetu srpskih civila i ratnih zarobljenika, a predmeti se godinama nalaze u pravnoj praznini, između izvida i otvaranje istrage, prenosi Hina.
"Danas nažalost nemamo nijedan aktivni postupak koji bi se vodio za zločine počinjene u Oluji i Bljesku. Niko ne spori pravo Hrvatskoj vojsci i policiji da oslobode deo okupirane Hrvatske i uspostave vlast na tom području, ali niko im ne daje pravo na nakon toga sve zabrljaju zločinom. I ne možemo reći da se to nije dogodilo, znamo svi u Hrvatskoj da se dogodilo, samo neki pred time spuštaju glavu", izjavila je pravna savetnica u Centru za mir, nenasilja i ljudska prava Osijek Veselinka Kastratović.
Dokumentin izveštaj kritičan je i prema javnim nastupima najviših državnih dužnosnika jer u njima prevladavaju "jednostrana i pojednostavljena tumačenja najnovije istorije".
"Uočljivo i ćutanje povodom godišnjih obeležavanja vojne akcije u Medačkom džepu te poricanje činjenica o Lori. Izuzetak su obeležavanja godišnjice stradanja u Varivodama koje pohode predstavnici svih nivoa vlasti, odakle su snažne poruke poslali tadašnji predsednik (Ivo) Josipović i premijer (Andrej) Plenković, nagovestivši mogućnost izgradnje poverenja", navodi se u Izveštaju.
Božica Ciboci iz Dokumente kazala je, između ostalog, da je potrebno omogućiti objavu optužnica i sudskih odluka na javno dostupnom internet portalu i to ne samo za suđenja u toku. Također, poziva zemlje regiona na "potpisivanje ugovora s ciljem efikasnijih procesuiranja počinilaca zločina i izbegavanja politizacije suđenja za ratne zločine".
Komentari (0)