Igre 
Politički zagrljaj Dodika i Milanovića - rešenje krize u BiH se ne nazire, isplivavaju novi savezi
Komentari14/12/2021
-20:12
Nakon 26 godina od potpisivanja Dejstonskog sporazuma, naznaka za rešavanje krize u Bosni i Hercegovini nema, ali je ona iznedrila nove odnose političkih aktera iz Republike Srpske i Hrvatske.
Kako je jedno od unutrašnjih pitanja koje dodatno potpiruju političku krizu u Bosni i pitanje jednog od tri konstitutivna naroda u toj zemlji - Hrvata - u čitavom slučaju je, osim Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) Bosne i Hercegovine, sve vidljivija i agilnija uloga Hrvatske kada je u pitanju epilog same krize. Osim toga, mnogi anlitičari, poznavaoci prlilka u BiH, ali i politički akteri ukazuju i na netipičnu okrenutost lidera Hrvatske ka jednoj strani, odnosno Republici Srpskoj i Miloradu Dodiku.
Otuda i međusobne pohvalne izjave dvojice lidera, među kojima je posevno odjeknula MIlanovićeva konstatacija da je "Dodik najmanji problem u BiH", ali i Dodikova da jedno Milanović i ruski predsednik Vladimir Putin zapravo razumeju šta se dešava u BiH, te da su svi drugi "neprijatelji bosnaskih Srba i rade u interesu muslimana".
Uz to, Milanović će narednih dana i posetiti BiH, tačnije Travnik, i to povodom obeležavanja godišnjice polaska humanitarnog konvoja Bijelog puta za Novu Bilu i Bosnu Srebrenu, kojim je Hrvatima u Lašvanskoj dolini dostavljena pomoć u hrani i lekovima. Ova poseta izazvala je burne reakcije i ne smatra se zvaničnom jer Milanović neće posetiti Sarajevo, što se vidi i kao "kršenje protokola". To je dodatno produbilo animozitet u delu BiH prema Milanoviću, nakon prethodnih osuda zbog izjava o Srebrenici.
Sve je, kako prenose hrvatski mediji, kulminirali na sastanku u Briselu na kome se Hrvatska usprotivila sankcijama protiv Dodika.
Naime, nova nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok tokom sednice Saveta ministara za spoljne poslove EU, iznela je stav da bi EU trebalo da "postojeći režim snakcija upotrebi protiv Dodika" zbog koraka koje preduzima za vraćanje nadležnosti na nivo entiteta, kao i zbog najave izlaska iz zajedničke vojske Bosne i Hercegovine i stvaranja vojske RS.
Međutim, kako prenosi Večernji list, Hrvatska je jedna od zemalja koja se protivila toj ideji. Hrvatski ministar spoljnih poslova Goran Grlić Radman rekao je da za sada sankcije niko ne pominje i da je potrebno ostaviti prostora za dijalog.
Povezane vesti
Šta je zapravo dovelo do "zbližavanja" dva strane?
Problemi u BiH i uloga Hrvatske
Dodatni faktor i podsticaj za rešavanje krize i reforme u Bosni i Hercegovini su izbori koji bi trebalo da se održe naredne godine. Uoči izlaska na birališta, u BiH i dalje postoji problem oko reformi izbornog zakona odnosno biranja legitimnih predstavnika konstitutivnih naroda u Predsedništvu BiH, što se posebno tiče Hrvata, jer njihov trenutni predstavnik nije onaj kojeg su izabrali građani na izborima. Tako je o aktuelnim problemima za Bosnu i Hercegovinu tokom zvanične posete BiH govorio i premijer Hrvatske Andrej Plenković, istićući da Hrvatska ne podržava nikakve secesionističke tendencije, te da pruža svu podršku BiH na putu ka EU.
AP/ Darko Bandic
Ipak, kako su se predstavnici Hrvata u BiH, ali i zvaničnici Hrvatske poslednjih meseci aktivnije uključili u rešavanje krize u BiH, a tumači se da sada prate politiku i odnose HDZ-a BiH, koja sarađuje za Dodikovom strankom Savez socijaldemokrata Vojvodine (SNSD). Prema mišljenju analitičara, ovaj odnos doneo je određene mogućnosti samom Dodiku, a, istovremeno, nailazi na negodovanje građana Hrvatske.
"Ono što jeste novina je politika koju zastupa predsednik Hrvatske Zoran Milanović koji jasno i javno podržava ne samo HDZ, već i politiku Milorada Dodika. Politika Hrvatske prema BiH je poslednih godina determinisana i odnosima koji imaju HDZ BiH i SNSD, odnosno Dodik i Dragan Čović. Mislim da je to otvorilo mnoga vrata Dodiku u Hrvatskoj, a sa druge strane Dodik vrlo jasno zastupa interese HDZ BiH na unutrašnjem planu", kazala je za Euronews Srbija analitičarka iz Banjaluke Tanja Topić.
Ona je navela da takva politika Hrvatske nailazi na negodovanje među građanima te zemlje i da se traži distanciranje Zagreba od politke HDZ BiH, ali da se, uprkos tome, Milanović više puta sastao sa Dodikom. S tim u vezi, Topić ističe da je podrška iz Hrvatske uticala i na reformu izbornog zakona koja se tiče legitimnog predstavljanja konstitutivnih naroda.
"Oni godinama nastoje da spreče da neko kao što je Komšić postane član Predsedništva BiH, koji je legitimno izabran, ali se osporava zato što ne nosi taj ekskluzivitet da je član Hrvatske demokratske zajednice Bosne i Hercegovine", rekla je Tanja Topić i dodala da predstavnici HDZ-a, zajedno sa SNSD-om glasali su protiv odluke Valentina Incka o zabrani negiranja genocida.
Takođe, o odnosu HDZ BiH i SNSD-a svedoči i izjava lidera Hrvatske demokratske zajednice u BiH Dragana Čovića koji je podržao inicijativu Skupštine RS o vraćanju nadležnosti entitetima, ističući da je "Dodik ozbiljan političar koji naglašava probleme BiH koje treba rešiti kroz razgovor".
Povezane vesti
"BiH se ne može podeliti, pogotovo mirnim putem, a nama je u politickom mandatu, misiji, da čuvamo mir do kraja. Podela neće biti, ali moramo tražiti rešenja za mnoga pitanja koja su otvorena", rekao je Čović za RTL.
Ipak, poslednjih dana najviše pažnje privlače dešavanja iz Brisela i pitanje uvođenja sankcija Dodiku. Nakon sastanka, za koji su hrvatski mediji preneli da se Hrvatska usprotivila toj ideji, oglasio se i ministar spoljnih poslova Hrvatske Goran Grlić Radman.
Tanjug/ AP Photo/Olivier Matthys, Pool
"Upravo zbog tog neposrednog susedstva, jer mi smo najviše pogođeni ili bismo bili pogođeni, treba uveriti sve lidere, zvaničnike, koliko je nužno BiH posmatrati i doživeti kao zemlju koja je suverena i celovita i da nema prostora za bilo kakav separatizam. Upravo je s tom porukom premijer Plenković išao u BiH ", rekao je Grlić Radman za hrvatske medije.
Povezane vesti
Kakav problem imaju Hrvati u BiH
Predsedništvo BiH čine predstavnici tri konstitutivna naroda, ali zbog produžene reforme izbornog zakona, i dalje dolazi do problema pri imenovanju predstavnika. Naime, Željko Komšić, koji je sada predstavnik hrvatskog naroda u Predsedništvu, nije izabran na izborima, već preko Doma naroda.
AP/Amel Emrić
Kako je ranije za Euronews Srbija objasnio politikolog Cvjetin Milivojević, ovo jeste neposredni razlog za krizu koja trenutno pogađa BiH, jer reforma izbornog zakona traje 15 godina.
"Činjenica je da na prošlim parlamentarnim izborima u BiH i izborima za članove Predsedništva BiH Hrvati nisu dobili predstavnika, kojeg su oni birali. Niti imaju mogućnost da preko Doma naroda u entitetu Federacije BiH zaštitet svoj nacionalni interes zato što ih preglasavaju Bošnjaci, oni su i izabrali gospodina Komšića da predstavlja Hrvate. Stvar je kulminirala jer su sledeće godine izbori i Hrvati su zapretili da neće učestovati na izborima na kojima neko drugi bira njihove predstavnike", objašnjava Milivojević.
Upravo zbog problema koji se tiče Hrvata kao konstitutivnog naroda, a do kojeg je došlo odlukama bošnjačog naroda, sada Hrvati staju na stranu RS, a njihov problem postao je jedan od ključnih za trenutni politički zemljotres u BiH
Komentari (0)