Muke Anete u Zagrebu: Najbolja profesorka u Poljskoj ne može da nađe posao u Hrvatskoj

Aneta Golebiovska u Zagreb se doselila iz Lođa. Ima 37 godina, nastavnica je ekonomske grupe predmeta i prošlog marta je dobila godišnju nagradu za najboljeg nastavnika u Poljskoj. Njena titula učitelj-inovator obezbedila je strukovnoj školi u kojoj je radila oznaku "škola najvišeg kvaliteta". Osmislila je pedagošku inovaciju e-portfolio budućeg radnika.

U julu će biti godinu dana otkako je došla u Hrvatsku, ali za ovu Poljakinju, koja je iznenađujuće dobro savladala hrvatski jezik i trenutno polaže B2 na zagrebačkom Filozofskom fakultetu, posla nema. Ne samo u školama. Aplicirala je, tvrdi, na 80-ak različitih konkursa, prenosi "Jutarnji list".

"Oduvek sam znala da ću postati učiteljica. Čim sam završila studije, zaposlila sam se u školi", kaže Golebiovska koja je u srednjoj strukovnoj školi u Lođu radila nešto više od sedam godina. Sve dok u Portugalu, gde je s učenicima bila na stručnoj praksi, nije upoznala jednog nastavnika iz Hrvatske (...). Čekala je da završi školska godina i preselila se u Zagreb.

"Hrvatski i poljski sistem obrazovanja su slični. Osnovna škola u Poljskoj traje osam godina, gimnazija četiri, tehnička škola pet godina. To je zato da bi učenici imali jednake šanse da spremaju maturu i idu na fakultet. Kod nas ne postoji druga smena, svi idu u jednu, pa mi je to ovde bilo dosta čudno", priča nastavnica u čijoj su zemlji plate prosvetara niže nego u Hrvatskoj.

"Nastavnici zarađuju manje, imaju puno više papirologije nego ovde i rade puno više", tvrdi Aneta.

Kvalifikacije

U Poljskoj postoje četiri nivoa napredovanja nastavnika. Prvu godinu učitelj je na praksi, i to je najniži nivo. Početnička plata znosi 3.200 kuna. Da bi se ostalo u školi, potrebno je napredovati. Ona je napredovala do trećeg nivoa pa joj je osnovna plata, bez dodataka, iznosila 4.800 kuna. Golebiovska je pre odlaska iz Poljske aktivirala mogućnost plaćenog zdravstvenog odsustva. Reč je o svojevrsnom predahu, regeneraciji od škole, mogućnosti kakvu ima niz država, a može se koristiti tri puta u karijeri u trajanju do godinu dana. 

 

 

"Dopust mi ističe krajem avgusta i nadala sam se da ću dotad pronaći posao. Poslala sam 80-ak prijava, a dva puta su me zvali na razgovor, jednom proškog oktobra, drugi put nedavno. Želim da radim u obrazovanju jer to volim, mada prijavljivala sam se na razne druge poslove. Demotivisalo me to što u godinu dana nisam uspela da pronađem ništa", priznaje nastavnica.

Danas je u situaciji da joj pojedini poslodavci odgovoraju kako nema kvalifikacije. To je, nasmeje se Aneta, zbog formalno nepoloženog jezika. Šteta, jer ga govori pravilnije od mnogih Hrvata.

Pritisak i stres

U hrvatskim školama prilično su retki konkursi za zapošljavanje nastavnika ekonomske grupe predmeta. Zato se okrenula poslu prevodioca s poljskog. Ni tu nije bilo sreće, pa sada razmišlja o sezonskom poslu.

"Radiću bila šta, naravno, iako je cilj da nađem posao koji me zanima. Na poslu provedemo trećinu života i važno je da volimo ono što radimo, inače se sve svede na loš osećaj, pritisak i stres", kaže nastavnica. 

Nedavno se obratila za savet Školskom sindikatu Preporod, što potvrđuje njihov predsednik Željko Stipić koji je ogorčen ovom pričom.

"Zahvaljujući administrativnim preprekama, nekome ko je u Poljskoj prepoznat kao nastavnica izuzetne vrednosti, u Hrvatskoj je gotovo nemoguće dobiti posao portira, a kamoli u školi sličnog profila u kakvoj je Aneta dosad radila. Ako se ja pitam, a ne pitam se, ovo je nedopustivo. Nama se na panju nudi osoba u čiju su izuzetno onrazovanje ulagali drugi, a mi je, pozivajući se na nakaradne propise, odbijamo", rekao je Stipić. 

Poljski sistem obrazovanja

Poljski sistem obrazovanja obuhvata evaluaciju rada učenika i nastavnika na način da srednjoškolci svake godine pišu standardizovane testove iz osnovnih predmeta za maturu. Reč je o poljskom, matematici, istoriji, geografiji i stranom jeziku, predmetima koje učenici najčešće biraju na maturi.

U školama rade usporedna istraživanja s ciljem što bolje pripreme učenika, a ujedno im testovi pokazuju koje je godište bolje. Da bi učenik strukovne škole dobio diplomu stručnjaka, treba da prođe dva strukovna ispita. Za prolaz je potrebno 75 posto.

"To je dosta teško, ali više od 90 odsto uspe da položi", kaže nastavnica.