Šta pobeda Milatovića znači za odnose sa Srbijom: "Očekujem umerenije tonove iz Podgorice"

Pobeda Jakova Milatovića na predsedničkim izborima u Crnoj Gori označila je kraj višedecenijske vladavine Mila Đukanović u toj zemlji, ali i njegov odlazak sa čelnog mesta DPS-a, što je, kako su ocenili gosti emisije Direktno sa Minjom Miletić, istorijski momenat za Crnu Goru i početak nove ere. Pred ovom zemljom je još jedan izazov jer se po završetku predsedničkih, ulazi u kampanju za parlamentarne izbore koji će biti održani u junu.

Direktor Društva za istraživanje politike i političke teorije Vladimir Pavićević rekao je da se 2. aprila desio istorijski momenat za Crnu Goru, te da taj datum označava kraj jedne epohe, dok je za istoričara Balkanološkog instituta SANU Bogdana Živkovića pobeda Milatovića jedno veliko oslobođenje. 

"To je bio jedan autoritarni sistem koji je vladao strahom, manipulacijama, ucenjivanjem. Mi sada imamo realnu demokratsku sliku. Ona nam govori da je ubedljiva većina građana protiv Đukanovića i protiv njegovog ideološkog projekta, ali nam sa druge strane govori da ta vrsta politike nije potpuno bez utemeljenja u Crnoj Gori. Ona nam u isto vreme govori da je Crna Gora podeljeno društvo, ali da neke politike poverenja imaju većinsku podršku", kaže Živković.

Milatović do predsedničke funkcije došao na krilima izbora iz 2020?

Za jednog od lidera Demokratskog fronta Milana Kneževića pobeda Milatovića je nastavak pobede od 30. avgusta 2020. godine, koja je, kako kaže, imala jedan niz kroz lokalne izbore u Nikšiću, Herceg Novom, Podgorici i drugim gradovima u oktobru 2022. godine. 

"Ono što se desilo na ovim predsedničkim izborima, rekao bih, da je očekivana poruka građana Crne Gore prema vladavini DPS-a i zaostavštini i nasleđu Mila Đukanovića ovih 35 godina. On je tri i po decenije vedrio i oblačio Crnu Goru i ono što se desilo 30. avgusta rezultiralo je zaokruživanjem te ideje na predsedničkim izborima, koji su završeni porazom Đukanovića", kaže Knežević.

Da se do pobede Milatovića i ulaska u proces, kako kaže, konačnog razvlašćivanja Mila Đukanovića i DPS-a ušlo nakon izbora u avgustu 2020. godine stav je i Pavićevića. 

"On je tada izgubio većinu u skupštini. To je bila jedna vrsta mekog razvlašćivanja zato što on ipak ostaje na poziciji predsednika države do aprilskih izbora ove godine", kaže Pavićević.

Istoričar Živković ističe da su se 30. avgusta 2020. godine konačno stvorile demoktratske pretpostavke u Crnoj Gori, da se građani, bez nekog straha za svoju egzistenciju ili život mogu slobodno opredeljivati. 

"Mislim da do tada to nije bilo tako. Mi sada imamo realnu demokratsku sliku. Ona nam govori da je ubedljiva većina građana protiv Đukanovića i protiv njegovog ideološkog projekta, ali nam sa druge strane govori da ta vrsta politike nije potpuno bez utemeljenja u Crnoj Gori. Crkva je prva društvena institucija koja ih je ohrabrila da glasaju protiv DPS-a, a onda kako je došlo do smene vlasti mi vidimo da su se oni oslobodili da glasaju drugačije", objašnjava Živković.

Može li Milatović da ujedini političke stranke?

Pavićević ističe da je ono što će biti zanimljivo pratiti ubuduće kada je Crna Gora u pitanju jesu parlamentarni izbori.

"Nakon njih ćemo imati potpuno novu političku arhitekturu u okviru koje imamo dve važne stvari. DPS će da postane irelevantna politička opcija, a dešavaće se nova vrsta takmičenja oko primata u crnogorskoj politici između pobednika od 30. avgusta 2020. To će opet značiti dve stvari - jedna je da je sigurna slika da su oni ideali od 30. avgusta danas temlji Crne Gore, a druga stvar je da vidimo kako će u novom takmičenju da se snađe i to će biti nešto najzanimljivije što nam predstoji u narednih nekoliko meseci", kaže on.

Euronews

Živković naglašava da se pobednici izbora iz avgusta 2020. godine, odnosno tradicionalni anti DPS akteri, sada nalaze u jednoj situaciji da neće biti dovoljno da kažu da su protiv Mila Đukanovića, već će morati da ponude nešto novo. 

"Nacionalni identitet i verska osećanja su važna, tako da mislim da će to u Crnoj Gori ostati važno ali nekako mi se čini da kada pokušavamo da opišemo ovaj fenomen Evropa sad i njegov uspeh, fokus na ekonomske teme može da donese nešto novo Crnoj Gori. Pokret Evropa sad je ponudio taj program podizanja plata i penzija, naravno da ekonomisti mogu da raspravljaju da li je to održivo ili ne, ali meni se čini da će se sada sve stranke naći pred izazovom da nešto novo ponude jer identitetske podele na neki način trenutno nisu više bitne. Pored ekonomskih tema mislim da je vrlo važna borba protiv organizovanog kriminala i korupcije, zato mislim da je vrlo važno ko će u sledećoj vladi zauzeti mesto ministra policije", objašnjava on.

Da li će pobeda Milatovića bliže povezati političke snage koje su ga podržale u drugom krugu, za Kneževića zavisi isključivo od Milatovića i Spajića koji predvode Pokret Evropa sad. 

"Prethodnih meseci je bilo dosta nerazumevanja između naših političkih subjekata, ali verujem da će Milatović kao predsednik Crne Gore shvatiti značaj ove zajedničeke pobede. Ako on to bude doživljavao kao zajedničku pobedu, onda postoji mogućnost da nastavimo saradnju i nakon parlamenatrnih izbora u junu. Pokret Evropa sad ima sada odgovornost da održi ono što su ideali 30. avgusta 2020. Ja bih to nazvao izbornom pobedom koja se tada nije očekivala", ističe čelnik DF-a.

Kakvi će biti odnosi Srbije i Crne Gore?

Kada su u pitanju odnosi Crne Gore i Srbije ocana sagovornika je da će oni sa dolaskom Milatovića ići u pravcu boljitka.

Pavićević navodi da su formalni i politički odnosi između Srbije i Crne Gore, popravljeni u poslednjem periodu. 

"Moje očekivanje je da to popravljanje odnosa sada treba da ide bržim putem. I moje je očekivanje da će Jakov Milatović sa pozicije predsednika država tome da doprinese. Najavio je da će među prvim njegovim posetama biti Briselu i Beogradu", navodi on.

Izjavma Milatovića zadovoljan je i istoričar Živković.

"Milatović govori pozitivno o Otvorenom Balkanu, on govori da je ekonomski interes i Srbije i Crne Gore bliska saradnja. Potvrdio je da će doći u Beograd. Kada je u pitanju Kosovo on govori da je to gotova stvar koja se ne može menjati, ali ne govori da je to dobro", objašnjava on.

Zbog poruka Milatovića u prvom govoru po objavljivanju rezultata izbora, Knežević, kada je odnos prema Srbiji u pitanju, ne očekuje neke suštinske promene, ali da očekuje umerenije tonove iz Podgorice, kao i da se za sve što se loše dešava unurtar države ne okrivljuje Srbija. Dodaje i da očekuje da Milatović prvo poseti Beograd.

"Moja očekivanja od Milatovića su da ipak u spoljnopolitičkom pravcu napravi određene pomake dominantno u odnosu sa Srbijom jer mi nemamo bliže i bratske države nego što je Srbija. Odnos sa Srbijom treba da bude sadržajniji i izraženiji", zaključuje on.

Tridesetogodišnja zaostavština Đukanovića

Nakon poraza na predsedničkim izborima i ostavke Đukanovića na mestu čelnog čoveka DPS-a ovoj partiji, prema oceni pavićevića, sledi totalni krah.

Dodaje da je Đukanović propustio neke prilike da se pomeri iz politike mnogo ranije, kada su momenti bili takvi da su mu obezbeđivali da u istoriju bude upisan kao neki velikan.

"Međutim, on je sam uredio da danas to više nije slučaj. Njegovo delovanje dovelo je dotle da ga svi danas posmatraju kao političkog gubitnika", kaže Pavićević.

Kada je u pitanju politička zaostavština Đukanovića knežević ipak smatra da je njegova odluka da mirno prizna rezultate izbora i da se povuče sa mesta predsednika partije veoma odgovorna, ozbiljna i, kako je rekao, državnička, te da je dao doprinos smanjivanju tenzija u izbornoj noći.

Živković ističe da je odnos građana prema bivšem predsedniku podeljen.

"Postojanje nezavisne Crne Gore je nešto zbog čega će ga jedan deo građana slaviti, ali drugi deo će više pamtiti visoki stepen kriminalizacije društva i produbljivanje tradicionalnih crnogorskih podela", zaključuje Živković.