Migracije jedna od glavnih tema u Granadi: Evropski lideri imaju različite stavove, za Srbiju situacija već komplikovana

Ove godine je oko 186.000 migranata i izbeglica stiglo u zemlje na jugu Evrope, saopšteno je iz Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice. Dodaje se da je najveći broj njih ušao u Italiju - više od 130.000, što je povećanje od 83 odsto u odnosu na prošlu godinu. Ostali su otišli u Grčku, Španiju, na Kipar i Maltu. 

Migracije su i jedna od glavnih tema susreta evropskih zvaničnika u Granadi u Španiji. Međutim, oko ovog pitanja, evropski lideri imaju različite stavove. Dok se zvaničnici EU nadaju da će doći do nekog pomaka i jedinstva, mađarski premijer Viktor Orban je rekao da su neke odluke oko rešavanja ovog problema donete bez Mađarske i Poljske, i da će se zbog toga osetiti značajne posledice.

Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović kaže za Euronews Srbija da je za pitanje migracija kompleksno, da se ne rešava preko noći i da je za to potrebna solidarnost, evropska pre svega. Kaže i da migracija ne može da se zaustavi dodavanjem novih punktova ili fizičkim odgurivanjem ljudi sa prelaza nazad u zemlju iz koje pristižu. 

"Situacija je jako teška da izazovi koji predstoje bi trebalo da podrazumevaju opštu solidarnost koje na žalost nema. EU reaguje na sve to, poziva na borbu za zaustavljanjem migracije što je gotovo nemoguće. Ovde bi trebalo da se razvijaju koncepti podrške zemljama koje već prihvataju veliki broj izbeglica, kao što su Turska i Iran, pa i Tunisu. Međutim, ovde se govori o barijerama i zaustavljanju brodova koji dolaze sa izbeglicama. Jedan restriktivan pristup koji ne daju rezultate. Sada je ugrožen i sam Šengen. Evo, Slovenija je najavila uvođenje nekih barijera sa Hrvatskom zbog priliva izbeglica. U svakom slučaju, pitanje solidarnosti provejava i nije na pravi način rešeno i ako je EU na pragu da usvoji jedan paket propisa i strategiju u vezi azila", rekao je on.

Na pitanje o mogućnosti o ravnomernom deljenju tereta migrantske krize između malih i velikih, Đurović kaže da je ovaj problem jako teško raspodeliti, jer su, kaže, na prvoj liniji fronta uvek zemlje koje se nalaze pored mora.

"Kako je postavljen koncept sada, izgleda da najveći teret migracije preuzimaju zemlje koje su na evropskim obodima: Italija, Španija, Malta, Grčka. To je jedna nepravedna podela tereta a po propisima zemlje centralne EU ostaju, na neki način, zaštićene. Prva zemlja koja primi migranta mora da se i bavi tim licem kada ga prihvati. Tu najviše dolazi do razmimoilaženja gde novi pakt nudi mogućnost zemljama da ukoliko ne žele da prime određenu kvotu, onda bi trebalo da plate za svako lice oko 20.000 evra i da se oslobode te obaveze. To onda odmah izaziva konfrotiranje zemalja koje su na obodima EU. Jedno je dati 20.000 evra i osloboditi se zaštite, a drugo je da se to lice prihvati i u narednim godinama da se uključi u društvo. U tom smislu to pitanje rađa", kaže on.

Kako dodaje, ovo pitanje dalje rađa mnoge druge probleme i ako ima niz tehničkih mera koje se uvode kako bi se migracija zaustavila, tu nisu, kaže, izostavljene i zemlje Balkana.

"Za nas je već situacija komplikovana bez internih graničnih kontrola. Na granicama kod nas, ljudi se praktično guraju nazad. Da bi se zaustavio priliv izbeglica koje dolaze, mi imamo faktičko guranje. Mađarska to radi svakodnevno. Mi smo imali situacije da je poslednjih nedelja i do 1.000 ljudi dnevno gurnuto nazad u Srbiju. Na taj način se reaguje na zemlje u susedstvu. Jedno je kada ste vi u Evropi, kao što je Srbija, a drugo je šta se dešava u zemljama kao što je Tunis gde nema velike pažnje medija. Za nas najave restriktivnog pristupa je samo još jedan teret na već postojeću tešku situaciju", kaže.

Kako dodaje, nekoliko dodatnih graničnih kontrolnih punktova ili graničnih prelaza ne može da zaustavi migraciju.

"Pa migracija ide često preko glavnih saobraćajnica, to znaju svi koji se bave ovom temom", kaže. 

EU deportovala 29 odsto više migranata u drugom kvartalu 2023.

Broj imigranata deportovanih iz zemalja Evropske unije porastao je za 29 odsto u drugom kvartalu 2023. godine, uglavnom vraćenih iz Francuske i Nemačke, saopštila je agencija za statistiku Evrostat.

Od 105.865 državljana koji nisu iz EU kojima je naređeno da napuste zemlje EU, 26.600 je deportovano u neku drugu zemlju, što je povećanje od 29 procenata u odnosu na drugi kvartal prošle godine, preneo je Rojters.

Te brojke uključuju ljude vraćene u druge zemalje EU, ali je većina od 76 odsto poslata van granica evropskog bloka, saopštio je Evrostat.

Prema podacima agencije za statistiku, najveći broj deportovanih su bili Gruzini - devet procenata, zatim Albanci - osam odsto, Moldavci i Turci - po pet procenata i Indijci - četiri odsto.

Nemačka je deportovala najveći broj ljudi koji nisu državljani EU u ovom tromesečju, vratila je 3.805 osoba u druge zemlje, a slede Francuska sa 3.005 i Švedska sa 2.690 osoba, saopštio je Evrostat.