Burevestnik i Posejdon simboli geopolitičkog pritiska: Da li počinje nova era nuklearnih testova?

U nedelji obeleženoj geopolitičkim napetostima, Rusija je izvela testiranja dva strateška oružja na nuklearni pogon – krstareće rakete Burevestnik i podvodnog autonomnog plovila Posejdon. Ovi potezi dolaze nakon odlaganja samita u Budimpešti i uvođenja američkih sankcija ruskim naftnim kompanijama, a izazvali su oštru reakciju američkog predsednika Donalda Trampa, koji je naložio Pentagonu da nastavi sa testiranjem nuklearnog oružja nakon 33 godine pauze.

Ruski predsednik Vladimir Putin saopštio je vest o testiranjima u neformalnom okruženju, uz čaj i kolače, u društvu veterana rata u Ukrajini, naglašavajući time simboličku poruku snage.

Raketa Burevestnik, poznata i kao "vesnik bure", predstavlja niskoleteću krstareću raketu koja se kreće na visini od 50 do 100 metara, što otežava njeno presretanje protivvazdušnim sistemima odbrane. Njen domet procenjuje se između 10.000 i 20.000 kilometara, dovoljan da dosegne ciljeve u kontinentalnom delu SAD. Rusija radi na ovom oružju od 2001. godine, a zapadni stručnjaci navode da su od 14 poznatih testova samo tri bila uspešna. Poslednje testiranje, sprovedeno 21. oktobra na arhipelagu Nova Zemlja, trajalo je 15 sati, pri čemu je raketa preletela 14.000 kilometara, kako je izvestio načelnik Generalštaba Valerij Gerasimov.

Pored Burevestnika, testiran je i Posejdon – podvodno autonomno plovilo na nuklearni pogon, dužine 20 do 24 metra, prečnika 1,8 do 2 metra i težine oko 100 tona. Analitičari ga opisuju kao oružje nove kategorije, sa dometom od oko 10.000 kilometara i brzinom do 185 kilometara na sat, što ga čini neprimetnim za postojeće protivpodmorničke sisteme. Posejdon je sposoban da izazove radioaktivne cunamije i masovno uništenje duž priobalnih područja. Razvoj oba sistema poznat je još od Putinovog obraćanja Federalnoj skupštini 2018. godine, kada je predstavio šest novih strateških oružja.

AP/Mark Schiefelbein, Alexander Zemlianichenko, Volodymyr Horbovyy/Alamy /Profimedia

S druge strane, Tramp je naredio nastavak američkih nuklearnih testiranja, prvi put od 1992. godine, kada je bivši predsednik Džordž Buš stariji uveo moratorijum. Ova odluka dolazi nakon što je Tramp prvobitno kritikovao Rusiju da se fokusira na okončanje rata u Ukrajini umesto na testiranja oružja. Rusija je upozorila da bi mogla preduzeti slične korake, ističući da njihova testiranja nisu uključivala nuklearne eksplozije.

U isto vreme, SAD povlače deo snaga sa istočnog krila NATO-a: Pentagon će iz vazduhoplovne baze Mihail Kogalničanu u rumunskoj Konstanci povući oko 800 vojnika. Baza se rekonstruiše od prošle godine sa ciljem da do 2040. postane jedna od najvećih u Evropi, kapaciteta do 10.000 vojnika.

Južnije, u Bugarskoj, nemački proizvođač oružja Rheinmetall gradi fabriku za proizvodnju baruta i artiljerijske municije kalibra 155 milimetara, u saradnji sa bugarskom kompanijom VMZ. Fabrika bi trebalo da bude završena za 14 meseci, što signalizira pojačanu proizvodnju municije na istoku Evrope.

"Političke poruke iza vojnih testiranja"

Profesor Svetozar Rajak sa Londonske škole ekonomije i političkih nauka (LSE) komentariše da Trampova odluka o nuklearnim testiranjima šalje poruku konzistentnu sa njegovim stilom vođenja politike, gde se stvari menjaju brzo i često kontroverzno. On naglašava da testiranja nisu novost i da je era dogovora o nuklearnom oružju verovatno završena.

Govoreći o ruskim testiranjima, Rajak se slaže sa vojnim analitičarima da oni nisu primarno vezani za trku u naoružanju, već za političku poruku. Ističe da je fokus na trouglu Ukrajina–Rusija–Tramp, gde Putin pokušava da zadrži Trampovu pažnju i vrati priču na pregovore.

"Pre svega to je usmereno na to šta se događa u trouglu Ukrajina, Rusija i Tramp i njegov pokušaj obezbeđivanja prestanka neprijateljstava u Ukrajini", citira Rajak, dodajući da postoji element "čikanja" gde svaka strana demonstrira snagu, ali i Putinov pokušaj da nametne dijalog.

O "Koaliciji voljnih" koja se okuplja u Londonu, Rajak ocenjuje da su njene mogućnosti ograničene zbog problema sa finansiranjem i isporukama oružja Ukrajini. Navodi da je to više način za političke poene unutar zemalja i održavanje podrške Ukrajini po svaku cenu, nego realna snaga. Poslednji sastanak EU o korišćenju zamrznutih ruskih sredstava potvrđuje te ograničenja, a Evropa je slaba u izvozu oružja.

Na pitanje da li koalicija pomaže Ukrajini da zadrži teritoriju ili indirektno slabi Rusiju, Rajak potvrđuje da koncept iznurivanja Rusije nije nov i postoji decenijama.

"Apsolututno jeste tačno", kaže on, ističući da Evropa želi da održi otpor Ukrajine prema ruskoj invaziji, iako se suočava sa problemima u finansiranju i isporukama.

east2west news/WillWest News/Profimedia, Zoonar/GRAZVYDAS JANUSKA, Zoonar GmbH/Alamy/Profimedia

Strahovi od ruske pretnje po Evropu, prema Rajaku, preuveličani su u nekim zemljama. Istorijski rusofobične države na istoku uvek vide opasnost, ali nijedan ozbiljan političar u Zapadnoj Evropi ne veruje u napad na celu Evropu.

"Pre svega je očigledno da se sejanje straha od moguće ruske invazije Zapadne Evrope koristi u funkciji domaće politike", objašnjava on, naglašavajući da razlozi variraju po zemljama.

Smatra i da Evropa nije spremna da samostalno odgovori na izazove, jer 65 odsto njenog oružja dolazi iz SAD, posebno ono visokog kvaliteta. Rajak predviđa da Evropa neće moći da zameni američko naoružanje pre 2040. godine, zbog nedostatka političke volje i podrške SAD. Plan Ursule fon der Lajen o 800 milijardi evra za odbranu nije realan – samo 150 milijardi dolazi iz EU budžeta, a ostalo zavisi od članica.

"Mogućnost Evrope što se toga tiče su vrlo ograničene u narednih 10-15 godina", zaključuje Rajak.