Igre 
Promena retorike u Bundestagu: Nemačka sve ozbiljnija sa planovima da vojsku učini "sposobnom za rat"
Komentari20/11/2023
-08:57
S obzirom na to da nakon skoro dve godine još uvek traje rat Rusije i Ukrajine, i da je veliki izraelsko-palestinski sukob u toku, Evropska unija i NATO osećaju da moraju da se prilagode novom haotičnom svetskom poretku, a najveću evropsku ekonomiju decenijama proganja pitanje uloge njene vojske u međunarodnim odnosima.
Kada je rat u Ukrajini počeo, Nemačka je bila oprezna kada je Kijevu ponudila direktnu vojnu pomoć. Ali kako Rusija nije odustajala od "invazije", kancelar Šolc je dramatično promenio moralne obaveze Nemačke, s ciljem da se Kijev odupre ruskoj agresiji.
U svom obraćanju Bundestagu, Šolc je o "prekretnici" bezbednosne politike napisao da je "Putinov rat" u Ukrajini, rat koji rizikuje da Evropu vrati u "mračne dane" pre 1940-ih, aludirajući na istoriju Nemačke, a sve sa ciljem pritiska na parlamentarce njegove zemlje da podrže isporuku oružja Ukrajini.
"Mnogi od nas se još uvek sećaju priča o ratu svojih roditelja ili baka i dedova“, rekao je tom prilikom Šolc, dodajući da je "za mlađe skoro nezamisliv rat u Evropi".
"Suštinsko pitanje je da li je dozvoljeno da moć prevlada nad zakonom. Da li dozvoljavamo Putinu da vrati sat na devetnaesti vek i doba velikih sila. Za to je potrebna naša snaga, kako bismo to izbegli", istakao je tom prilikom Šolc.
AP Photo/Stefanie Loos
Njegov govor je bio velika prekretnica ne samo u ukrajinskom sukobu, već i u načinu na koji Nemačka vlada razgovara o vojnoj strategiji, koja je s obzirom na istoriju zemlje do 1945. dugo bila teška tema.
Nemačka je doprinosom svetskoj bezbednosti preko NATO-a, umesto samostalnih poteza u tom domenu, izbegla otvaranje, za nju, neprijatnih diskusija o "značaju jake Nemačke za Evropu".
Povezane vesti
Od Šolcovog govora, nemačka pomoć Ukrajini značajno je bila slabija nego što je najavljeno, uz pritužbe Kijeva i drugih evropskih partnera da "Berlin nedovoljno brzo ispunjava svoja obećanja".
Fundametalne pomene u vojnoj strategiji Nemačke
I dok se Ukrajina bori da potisne Rusiju nazad, Nemačka pravi iskorak u bezbednosnoj politici.
A Šolcov ministar odbrane, Boris Pistorijus, sada govori o odbrambenom stavu Nemačke u terminima koji se razlikuju od bilo čega što se čulo od ponovnog ujedinjenja zemlje 1990. godine.
U svom nedavnom obraćanju, Pistorijus je pozvao na "fundamentalne promene" nemačke vojske, Bundesvera, za koju je rekao da joj je potrebna velika strukturna reforma "da bi bila efikasna i spremna za rat u budućnosti".
Tanjug AP/Moritz Frankenberg/dpa via AP
Ta formulacija se uveliko razlikuje od relativno bojažnjivog pristupa kakav su Nemačke vlade imale posledjih decenija kada je reč o vojnoj snazi te zemlje, a u svom poslednjem javnom nastupu, Pistorijus je izazvao nelagodu među mnogim misliocima i kreatorima politike u Berlinu.
"Potrebna nam je promena mentaliteta ne samo u Bundesveru, već i u politici i društvu", izjavio je Pistorijus, navodeći da je "u pitanju bezbednost naše zemlje, a samim tim i temelj društvenog suživota, napretka i ekonomskog rasta. Kao država i društvo moramo da budemo u stanju da se odbranimo i da budemo otporni da bismo mogli da nastavimo da živimo u miru, slobodi i sigurnosti u budućnosti".
Promena retorike u Bundestagu
Prema rečima nemačke stručnjakinje za bezbednosnu politiku Mine Alander, Pistorijusove reči su naišle na izvesno zaprepašćenje, kao i na odbijanje levo orijentisanih u njegovoj stranci, socijaldemokrata. Mnoge njegove partijske kolege dele duboku averziju prema "normalizaciji rata" i uznemireni su što je Pistorijus spreman da koristi ovakvu terminologiju.
Povezane vesti
Međutim, Mina je takođe izjavila za Euronews da su strukturni problemi sa kojima se Bundesver suočava "previše ozbiljni da bi ih vlada izbegavala s obzirom na to koja obećanja je već dala". profimedia
"Postojao je osećaj opadanja zamaha posle leta, ali Nemačka je pod velikim pritiskom da ispuni obećanje o slanju brigade od 4.000 vojnika u Litvaniju, kao što je Pistorijus obećao", rekla je Alander.
"Trenutno Bundesver nije u stanju to da ispuni i verovatno će proći nekoliko godina dok brigada ne bude u potpunosti spremna i opremljena. To nije sjajno za zemlju veličine Nemačke", ističe Alander, dodajući da je to donekle i pitanje prestiža te zemlje.
"Osim toga, Nemačka je dala zaista velika obećanja o vojnim kontigentima – 30.000 vojnika, 85 brodova i aviona - tako da je sve ovo veliki izazov s obzirom na stanje Bundesvera u ovom trenutku", zalkjučuje ona.
Vreme je za naplatu
Nad promenom Nemačke strategije nadvija se zahtev NATO-a o potrošnji, odnosno obavezi svih članica sporazuma da troše najmanje 2% svog godišnjeg BDP-a na odbranu.
Nemačka istorijski nije ispunjavala ovaj uslov, a Šolc je aludirao na to da se to ispravi u govoru o prekretnici, ali to tek treba da bude deo dugoročnog budžeta. Šolc je sada ponovo potvrdio ovo obećanje, rekavši da će Nemačka početi da ispunjava cilj ove i naredne decenije, to obećanje bi moglo pomoći da se spreči veliki rizik po narušavanje legitimiteta alijanse.
Umanjen doprinos evropskih članica NATO-a upao je u oko i Donaldu Trampu, koji se tokom predsedničkog mandata žalio da Nemačka nedovoljno ulaže u odbranu, zapretivši da će povući hiljade vojnika koji su stacionirani u toj zemlji.
"Oni zarađuju bogatstvo na našim trupama", rekao je Tramp za Fox news 2020. godine, navodeći da Nemačka izgrađuje gradove na grbači američkih trupa.
Tanjug/AP/Charlie Neibergall
S obzirom na to da se Tramp kandidovao za još jedan predsednički mandat, njegovi bivši savetnici, koji su u međuvremenu postali kritičari Trampa, upozoravaju da bi ukoliko ponovo bude izabran, Tramp mogao da ispuni prethodne najave o povlačenju američkih trupa iz te zemlje.
"Napuštanje američkih trupa doveo bi do nereda u evropskom bezbednosnom poretku", ističe Alander, navodeći da nije samo rat u Ukrajini ono što zaoštrava bezbednosnu situaciju.
Alander ukazuje na to da sukob Izraela i Hamasa koji se trenutno događa u Pojasu Gaze ima značajan uticaj na nemačko društvo i politiku, te da je to razlog desničarske retorike koja se trenutno može čuti od čelnika Nemačke vlade.
Alander napominje da ne bi trebalo da nas iznenade novi sukobi koji bi izbili u blizini Evrope, te da moramo biti svesni toga da stari bezbednosni poredak više ne postoji.
Komentari (0)