Igre 
"Relativna" izolacija "stalne" pretnje: Brejvik traži da se okonča njegova izolacija u zatvoru
Komentari09/01/2024
-17:15
Masovni ubica ultra desničar Anders Brejvik, koji je ubio 77 ljudi u bombaškom napadu i pucnjavi u Norveškoj 2011. godine, svedočiće danas na sudu u okviru svoje tužbe u kojoj zahteva da se okonča njegova izolacija u zatvoru. Brejvik (44) je u tužbi koju je podneo protiv države tražio i ukidanje ograničenja na prepisku sa spoljnim svetom, navodi Rojters.
Brejvikovi advokati tvrde da Norveška krši evropsku Konvenciju o ljudskim pravima, uključujući delove u kojima se kaže da niko ne treba da bude podvrgnut "mučenju ili nečovečnom ili ponižavajućem tretmanu ili kažnjavanju".
Predviđena su pojavljivanja na sudu u okviru Brejvikove tužbe do petka, a sudije će presudu doneti u narednim sedmicama.
Brejvik je 2011. godine u Oslu najpre ubio osam ljudi automobilom, a zatim je ubio još 69, uglavnom tinejdžera, u omladinskom kampu Laburističke partije na ostrvu Utoja i to se smatra najgorim zločinom počinjenim u Norveškoj.
On se nalazi u visoko obezbeđenom zatvoru Ringerike, 70 kilometara severozapadno od Osla, a prostor koji koristi poseduje kuhinju, TV salu i kupatilo.
Dozvoljeno mu je da drži tri papagaja kao kućne ljubimce i oni slobodno lete u tom području, prenosi Rojters pozivajući se na lokalnu agenciju.
Brejvikov advokat izjavio je da je više od decenije u izolaciji "bez značajne interakcije" imalo razarajuće posledice po njegovog klijenta i dodao da je Brejvik samoubilački nastrojen i zavisan od leka za depresiju "prozak", koji koristi da bi preživeo zatvorske dane.
Povezane vesti
"Stalna" bezbednosna pretnja
Advokati koji zastupaju Ministarstvo pravde kažu da Brejvik mora da bude odvojen od ostalih zatvorenika zbog stalne bezbednosne pretnje koju on predstavlja, kao i da je njegova izolacija "relativna", s obzirom na to da ima kontakte sa čuvarima, sveštenikom, zdravstvenim radnicima i, donedavno, spoljnim volonterom, koga Brejvik više ne želi da vidi.
Brejvik viđa i dva zatvorenika po sat vremena svake druge nedelje. Advokati tvrde da je kontrola nad Brejvikovim kontaktima sa spoljnim svetom opravdana rizikom da će inspirisati druge da počine nasilna dela.
Tanjug/Ole Berg-Rusten/NTB scanpix via AP, File
Konkretno, to se odnosi na kontakte sa krajnje desničarskim krugovima, uključujući ljude koji žele da uspostave kontakt sa Brejvikom kao rezultat terorističkih akata 22. jula 2011. godine, rekli su advokati i kao primer naveli Brentona Taranta koji je 2019. gidine, inspirisan Brejvikovim zločinom, ubio 51 osobu u dve džamije u Krajstčerču na Novom Zelandu.
Brejvik je osuđen na 21 godinu zatvora, što je najduža kazna koju norveški sud može da izrekne i koja može da se produži sve dok se smatra da predstavlja pretnju po društvo.
On je 2016. godine tužio Norvešku tvrdeći da krši Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, uključujući delove u kojima se kaže da niko ne treba da bude podvrgnut "mučenju ili nehumanom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju".
Prvo je dobio slučaj, ali je to poništeno u žalbenom postupku godinu dana kasnije.
Preporuka za vas
Komentari (0)