65 godina od Berlinskog zida: Da li podele iz Hladnog rata i danas oblikuju geopolitičku Evropu?

Komentari

65 godina od Berlinskog zida: Da li podele iz Hladnog rata i danas oblikuju geopolitičku Evropu? - Copyright AP Photo/Eddie Worth

Autor: Euronews Srbija

19/08/2026

11:49

Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u

veličina teksta

Aa Aa

Navršava se 65 godina od podizanja Berlinskog zida, događaj kojim je nemački grad fizički podeljen na zapadni i istočni deo. Iako je padom komunizma došlo i do rušenja zida, mnogi smatraju da pomenuta podela i dalje sačinjava geopolitičku stvarnost Evrope.

Na pitanje da li je Berlinska kriza, šest decenija kasnije, bila prvi nagoveštaj pravca širenja geopolitičkih uticaja na evropskom kontinentu, odnosno sa Zapada na Istok, i da li se može reći da ta kriza zapravo nikad nije prestala, odgovor za Euronews Srbija je dao Mile Obrenović, doktorand Fakulteta za bezbednost.

"Postoje neke sličnosti sa događajima iz tog perioda sa ovim danas, ali postoje izvesne razlike. Dakle, prevashodno bih krenuo od tih razlika. Tu bih rekao da je više išlo u kontrasmeru, dakle da je istočni uticaj se širio ka zapadu, s obzirom da je kriza nastupila u zapadnom Berlinu. Dakle, govorimo o 1948. i 1949. godini, kada je Sovjetski Savez blokirao drumski i železnički saobraćaj, što je kasnije, ovaj, rešeno avionom, odnosno takozvanim avionskim mostom. A onda imamo i narednu krizu, 1958. do 1961. godine, kada je Nikita Hruščov uputio ultimatum zapadnim državama, dakle da se povuku iz zapadnog Berlina, što je kulminiralo izgradnjom sovjetskog, ovaj, zida, dakle u Berlinu, koji je tada delio istočni i zapadni deo grada", rekao je Obrenović i dodao:

"Tako da tu vidimo da je ipak glavni uticaj imao Sovjetski Savez, da smanji uticaj zapadnih sila u, da kažemo, sovjetskoj sferi interesa. Danas se sličnost ogleda, sa druge strane, u tome da Ruska Federacija danas teži da takođe smanji uticaj zapadnih sila u svojoj sferi uticaja, ali to je danas Ukrajina, za razliku od tada", ističe Obrenović.

Na pitanje da li je Zapadna Evropa tokom Hladnog rata imala bezrezervnu podršku Sjedinjenih Država i da li se isto može reći i danas, kada je reč o Ukrajini Obrenović je rekao:

"To je izuzetno zanimljivo od kada je Tramp došao na vlast. Dakle, kad govorimo o ekonomiji, ona ne može da se poredi sa tom podrškom iz perioda 1961. godine, kada je usledio Maršalov plan i sve druge mere koje su Sjedinjene Američke Države preduzimale. Dakle, danas ta ekonomska podrška nije toliko primetna, šta više, vidimo i neka ekonomska razmimoilaženja: carine, tarife, sankcije i tome slično. S druge strane, kada je reč o političkim, isto, nekim aktivnostima, danas ta politička podrška Sjedinjenih Američkih Država takođe nije toliko snažna", kaže on i nastavlja:

"O tome svedoči i dešavanja oko Grenlanda, o tome svedoči i retorika Donalda Trampa, koji često kritikuje svoje evropske saveznike. Ali ako bih se vratio na suštinu te podrške u vidu vojne pomoći, ona je i dalje prisutna. Dakle, Sjedinjene Američke Države i danas imaju 68.000 aktivnih vojnika u Evropi. Kada tome pridodamo i civilno osoblje, 86.000 pripadnika Ministarstva odbrane u Evropi, 30 redovnih vojnih baza, odnosno stalno stacioniranih, i uz to imaju prisustvo u 19 vojnih baza širom Evrope, dakle u 49 vojnih baza", zaključio je Obrenović.