Albanija menja pravila usred evrointegracija: Ko će kontrolisati imovinu obaveštajaca?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Albanija je u procesu pristupanja Evropskoj uniji napravila značajan napredak, ali izmene zakona o Državnoj obaveštajnoj službi otvaraju pitanje kontrole imovine zaposlenih i transparentnosti rada službe, dok Brisel od Tirane traži efikasnije mehanizme u borbi protiv korupcije.
Skupština Albanije izglasala je izmene zakona o Državnoj obaveštajnoj službi 2. jula 2026. godine, sa 72 glasa. Predlog je potekao od albanske Vlade, koja ga je usvojila 20. maja i uputila Skupštini na razmatranje.
Izmenama je predviđeno više promena u radu službe, među kojima su proširenje nadležnosti na ekonomske, sajber i hibridne pretnje, kao i na rizike po kritičnu i važnu infrastrukturu. Predviđeno je i pravo pristupa državnim bazama podataka, uz ograničenja definisana zakonom i međuinstitucionalnim sporazumima. Izmenama je promenjen i naziv institucije - iz Nacionalne obaveštajne službe u Državnu obaveštajnu službu (SHISH).
Šire nadležnosti i promena sistema kontrole
Kada je reč o kontroli imovine, posebno je značajna izmena člana 10. Predlogom izmena zakona, koji je Vlada usvojila 20. maja, predviđeno je da se zaposleni u SHISH-u izuzmu iz sistema prijavljivanja i kontrole imovine i finansijskih obaveza, kako je navedeno u predlogu:
"Zaposleni u SHISH-u izuzimaju se od obaveze prijavljivanja prihoda ostvarenih od zarade, kao i od prijavljivanja i kontrole imovine i finansijskih obaveza izabranih funkcionera i dela javnih službenika. Njihova godišnja kontrola sprovodi se u posebnoj strukturi Državne obaveštajne službe, prema procedurama utvrđenim internim aktom direktora SHISH-a.“
Time se kontrola imovine zaposlenih izmešta iz nadležnosti Visokog inspektorata za prijavljivanje i kontrolu imovine i sukoba interesa (HIDAACI) i poverava posebnoj strukturi unutar same obaveštajne službe.
Werner LEROOY / imago stock&people / Profimedia
Izmene idu i dalje od kontrole imovine. Dopunom člana 10, usvojenom u istom zakonu 2. jula, zaposleni SHISH-a izuzimaju se i od obaveza koje proizlaze iz Zakona o pravu na informisanje, pa služba nije dužna da odgovara na zahteve za pristup informacijama po istim pravilima kao ostale javne institucije.
Povezane vesti
Vlada je takvo rešenje obrazložila praksom britanske, nemačke i američke obaveštajne službe, uz tvrdnju da i podaci koji deluju administrativno ili finansijski mogu imati operativnu vrednost i da bi njihovo objavljivanje moglo da ugrozi nacionalnu bezbednost.
Poverenik: Izuzimanje od prava na informacije sporno
Kancelarija poverenika za pravo na informisanje i zaštitu podataka o ličnosti dostavila je Vladi 16. februara 2026. mišljenje broj 391/1 na nacrt izmena. Poverenik Besnik Derviši ocenio je da izuzimanje službe od Zakona o pravu na informisanje nije usklađeno sa važećim okvirom ni sa Tromsoškom konvencijom Saveta Evrope.
Obaveštajni organi, navodi se, ne mogu biti opšte i apsolutno izuzeti, jer se pristup sme ograničiti samo kada postoji stvaran i dokaziv rizik po nacionalnu bezbednost, obaveštajni rad, izvore i metode, klasifikovane podatke ili međunarodne odnose. Predloženo je da izuzeće bude zamenjeno takvim ograničenjem, ali ta primedba nije ušla u tekst usvojen 2. jula.
Tokom parlamentarne rasprave opozicija je izrazila zabrinutost zbog izuzimanja zaposlenih SHISH-a iz postojećeg sistema kontrole. Služba i Vlada obrazlagale su da je takvo rešenje povezano sa zaštitom identiteta i podataka zaposlenih, uz obrazloženje da se i visina njihovih zarada smatra klasifikovanim podatkom.
Poslanica Demokratske partije Jorida Tabaku zatražila je da obaveza prijavljivanja ostane na snazi, ali da se sprovodi u klasifikovanom postupku, kako bi se istovremeno zaštitili podaci zaposlenih i zadržala spoljna kontrola imovine. Za izuzeće od Zakona o pravu na informisanje zatražila je da se ono ograniči na osetljive informacije, uz zadržavanje minimalnog nivoa transparentnosti za administrativna i finansijska pitanja.
Kontrola prijava imovine jedna je od oblasti koju Evropska komisija prati u okviru procene napretka Albanije u borbi protiv korupcije i jačanju vladavine prava. U izveštaju o Albaniji za 2025. godinu Komisija je pozvala Tiranu da provere prijava imovine koje sprovodi HIDAACI učini efikasnijim i transparentnijim, ažuriranjem procedura, obezbeđivanjem dovoljnih sredstava, rešavanjem neprijavljene ili prikrivene imovine i obezbeđivanjem javne dostupnosti prijava imovine politički izloženih lica na internetu.
U međuvremenu, 22. septembra 2026. godine, Specijalno tužilaštvo Albanije (SPAK) saopštilo je da je direktorka SHISH-a Vlora Hiseni stavljena u kućni pritvor i suspendovana zbog sumnje da je odala tajnu istrage i pomagala učiniocu krivičnog dela u slučaju koji se odnosi na tender Nacionalne agencije za informaciono društvo (AKSHI).
Povezane vesti
Hiseni je do suspenzije bila na čelu službe čiji direktor, prema izmenama usvojenim 2. jula, internim aktom utvrđuje procedure godišnje kontrole imovine zaposlenih. SPAK, međutim, nije saopštio da je istraga protiv Hiseni povezana sa odredbama člana 10 niti sa sistemom kontrole imovine zaposlenih u SHISH-u.
Komentari (0)