Politička kriza u Rumuniji: Dan posle predsedničkih izbora, premijer Čolaku podneo ostavku
Komentari05/05/2025
-19:00
Dan nakon što je kandidat vladajuće koalicije u Rumuniji nije uspeo da uđe u drugi krug predsedničkih izbora, rumunski premijer Marsel Čolaku podneo je ostavku. Na jučerašnjim predsedničkim izborima desničar Džordž Simion je osvojio najviše glasova, a kandidat vladajuće koalicije Krina Antonesku završio je na trećem mestu sa oko 20 odsto glasova birača.
Nakon što su objavljeni rezultati predsedničkih izbora u Palati Viktoria, gde je sedište rumunske vlade, održan je sastanak vladajuće koalicije, koju čine Nacionalna liberalna stranka, socijaldemokrate i Stranka mađarske zajednice u Rumuniji. Nakon tog sastanka zaključena je ostavka premijera Marsela Čolaku, ali i socijalista koji su u njegovoj vladi. Reč je o osam ministara, javio je reporter Euronews Srbija iz Bukurešta Nikola Krunić.
"U decembru je formirana vladajuća koalicija sa dva cilja: da se obezbedi stabilna vlada i da se obezbedi kandidat koji će pobediti na predsedničkim izborima u Rumuniji. Nismo uspeli da ostvarimo jedan od ta dva cilja. Videli smo glasanje Rumuna juče, to znači da vladajuća koalicija nema legitimitet", naveo je Čolaku, preneo je rumunski portal Digi24.
Čolaku je rekao da je predložio kolegama iz Socijaldemokratske partije Rumunije (PSD) da napuste vladajuću koaliciju, što implicitno vodi njegovoj ostavci na mestu premijera.
Takođe je najavio da PSD neće zvanično podržati nijednog kandidata u drugom krugu.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
O previranju u vladajućoj koaliciji govorila je Arina Delča iz Euronews Rumunija.
"Predsednik države će sada reći ko će biti šef vlade privremeno za narednih 45 dana i ništa se neće dešavati, koliko mi znamo prema izjavama političara, pre izbora. 18. maja imamo drugi krug predsedničkih izbora i tada će biti formirana nova vlada, odnosno to je prvi zadatak novoizabranog predsednika.
Povezane vesti
E sad, zašto se sve to desilo, zašto nemamo u ovom trenutku vladu? Jer je Marsel Čolaku, predsednik vlade, podsetio sve nas da je glavna svrha te koalicije, tri najveće stranke u Rumuniji, Socijaldemokrata, Liberala i Jedinstvene partije manjinskih Mađara, da budu svi zajedno u vladi. Oni su napravili tu alijansu da bi imali većinu u parlamentu, pošto su naši izbori prošle godine završeni, ali i da bi se obezbedilo da se jedan predsednički kandidat nađe u poziciji da pobedi na izborima, taj kandidat je bio Antonesku, bivši lider Liberalne stranke i završio je na trećem mestu posle jučerašnjih izbora. Zato je Marsel Čolaku rekao, dosta moramo da raspravimo koaliciju i vlada pada", rekla je Delča.
Euronews Srbija
Ona je dodala da ima glasača koji su zadovoljni što ova vlada više ne postoji.
"Ako pogledamo kako su glasali, videćemo da je to bio glas koji poručuje da ta struktura sa tradicionalnim političkim strankama više ne funkcioniše. Možda su neki od tih glasača zadovoljni što ova vlada više ne postoji, ali sa druge strane ima i drugih komentara, posebno profesora, nekih analitičara koji kažu da dobijamo najbolje. Možete sada zamisliti, imamo prelaznog predsednika, večeras ćemo imati prelaznu nekakvu privremenu vladu, a mi smo u sred procesa glasanja za novog predsednika, pošto su poništeni predsednički izbori prošle godine. Tako da nisam siguran kako će sada Rumunija eventualno drugačije da glasa za dve nedelje kada imamo završni krug predsedničkih izbora zbog onoga što je odlučio Marsel Čolaku".
Izlazne ankete (opet) nisu bile ni izbliza tačne
Sinoć je završen prvi krug ponovljenih predsedničkih izbora u Rumuniji, a prema zvaničnim rezultatima, lider desničarske Alijanse za ujedinjenje Rumuna (AUR), Džordž Simion, osvojio je ubedljivih 40,96 odsto glasova, potvrđujući uspon desničarskih snaga u zemlji.
Za njim slede gradonačelnik Bukurešta, Nikušor Dan, sa 20,9 odsto, koji je u izuzetno tesnoj trci izgurаo kandidata vladajuće koalicije (PSD-PNL-UDMR) Krina Antoneskua (20 odsto), prema podacima Centralne izborne komisije nakon prebrojanih 97,59 odsto glasačkih listića, prenosi Digi24.
Simionov uspeh označava značajan pomak u rumunskoj politici, jer je uspeo da kapitalizuje nezadovoljstvo eliminacijom Kalina Đorđeskua iz trke za predsednika, okupljajući desničarske glasove i mobilizujući široku bazu birača.
Rekordna izlaznost i uloga dijaspore u izbornom procesu
Na ove izbore izašlo je ukupno 9.571.740 birača, tj. 53,21 odsto, pokazuju podaci Izborne komisije. Rezultati pokazuju rast od 106.000 onih koji su odlučili da iskoriste svoje biračko pravo u odnosu na izbore 24. novembra prošle godine, kada je 52,55 odsto, tj. 9.465.257 birača glasalo.
Povezane vesti
Takođe, značajno je i to da je na novembraskim izborima biračko pravo iskoristilo ukupno 821.703 Rumuna iz dijaspore, dok je juče glasalo njih 973.129.
Trend rasta zainteresovanih u dijaspori, koja broji više od sedam miliona nosilaca rumunskog državljanstva, za politička dešavanja u zemlji, primetan je i kada se pogledaju rezultati izbora.
Naime, pobednik novembarskih izbora desničar Kalin Đorđesku je uspeo da odnese više od 43 odsto glasova dijaspore na tim izborima, dok je Simion juče sa oko 590.000 glasova dijaspore odneo više od 60 odsto njihovih glasova.
Povezane vesti
Pažnju evropske javnosti je privukao uspeh Đorđeskua kada je u pitanju dijaspora, a o tome je pisao i britanski "The New Statesman", primetivši da se uspon desnice u rumunskoj dijaspori dešava u kontinuitetu od 2020. godine.
O značaju dijaspore za izbore govorio je i Remus Štefureak, direktor "Inscop Research-a".
"Oko 11 odsto od ukupnog broja glasova je iz dijaspore. Ogromno. Udeo dijaspore 2024. godine je bio 8,7 odsto od ukupnog broja glasova. Ishod prvog kruga, a najverovatnije i drugog, biće ispisan perom dijaspore. Istorija koju ćemo čuvati kroz nekoliko generacija", napisao je on na društvenoj mreži "Facebook".
Uverenje da su političke elite, levičarske i centrističke provinijencije, koje su vladale nakon revolucije 1989. godine, krive za njihov odlazak iz zemlje, dijasporu je u dobroj meri okrenulo desničarskim kandidatima.
Rumunska novinarka Elena Stanču nakon prvog kruga poništenih izbora prošle godine govorila je o dijaspori, navodeći da postoje dve grupe unutar rumunske zajednice.
"Videli smo kolika je frustracija dijaspore. Tu postoje dve grupe, obrazovana dijaspori u potrazi za boljim mogućnostima za posao ili iskustvom drugačije kulture i dijaspora koja je bila primorana da ode zbog siromaštva iz svojih sela i da radi poslove koje zapadnjaci više ne žele da rade", navela je ona i dodala:
"Nacionalistička retorika suzbija osećaj poniženja koji ovi ljudi doživljavaju svakodnevno. Rumunija je kriva što je izneverila ove ljude, ali su krive i zapadne zemlje gde se ovi ljudi tretiraju kao inferiorni i kao puka radna snaga", navela je ona za "The New Statesman".
Kada se reči Elene Stanču prenesu na teren, vidljivo je da je po zemljama, na izborima u novembru, Rumuni iz Velike Britanije, i to oko 150.000 njih, glasalo na predsedničkim izborima, oko 145.000 iz Nemačke i oko 123.000 iz Italije, pisao je "Radio Romania International".
Sve (možda) zavisi od izlaznosti u drugom krugu?
Zabrana kandidature Kalinu Đorđeskuu od strane Ustavnog suda naterala je desničarske stranke i lidere da veoma ozbiljno pristupe ovim izborima.
Dogovorom između Džordža Simiona (AUR) i Anamarije Gavrile, liderke Partije mladih, nakon sastanka sa Đorđeskuom, odlučeno je da oboje podnesu zahtev za kandidaturu. Zajedničkim snagama skupljeni su potrebne potpisi u rekordnom, ali kratkom, roku.
Gavrila je objasnila zašto je donesena odluka da se oboje kandiduju.
"Džordž Simion i ja, Anamarija Gavrila, ćemo podneti naše kandidature. Potrebno nam je da stanete uz nas. Kada naše kandidature budu validirane, jedno od nas dvoje će odustati. Moramo da pružimo svaku šansu ovom suverenističkom pokretu. Budite uz nas jer bez vas to ne možemo da uradimo. Mi samo predstavljamo to što ste vi i kako vi živite", rekla je Gavrila.
Simion je tada dodao da su "zajedno, nema drugog rešenja. Idemo do kraja kako smo obećali vama, rumunskom naroda".
Upravo ta taktika, kada se posmatraju rezultati jučerašnjih izbora, pokazala se kao ispravna. Tome svedoče i reči Štefureaka, koji je u svojoj analizi rezultata govorio o šansama Nikušora Danua da pokvari slavlje Simiona i desničara u drugom krugu.
"Iako nije nemoguće, biće izuzetno izazovno za Nikušora Dana da izgradi široku koaliciju birača sposobnu da nadmaši Džordža Simiona, ukoliko izlaznost birača ostane na istom nivou u drugom krugu", napisao je on na "Facebook-u" i dodao:
"Simion ima koristi od šireg spektra biračkih baza i čini se da je u boljoj poziciji da privuče podršku, posebno imajući u vidu da je njegov početni broj glasova bio skoro dvostruko veći. Danov jedini realan put do pobede zahtevao bi značajno povećanje izlaznosti birača u drugom krugu u poređenju sa prvim krugom".
Koliko je moguće da izlaznost bude veća od rekordne koja je juče zabeležena, u direktnoj je vezi i sa drugim faktorima koji na značaju dobijaju kada se uporede rezultati prethodnih izbora. Tada je, naime, zajedno sa rastom izlaznosti upravo rasla podrška desnici.
Na parlamentarnim izborima 2020. godine usled pandemije COVID-a 19 izlaznost je bila tek nešto viša od 31 odsto, a svoj veliki uspeh je zabeležio upravo AUR, koji je osvojio 9,08 odsto glasova. Rezultati su opisani kao "veliki uspeh" jer je stranka osnovana prethodne 2019. godine.
Na lokalnim izborima 2020. na izlaznosti od oko 46 odsto AUR ipak nije zabeležio rast, te su osvojili mali broj mesta u gradskim i opštinskim većina. Taj podatak je doveo do uverenja da desnica ne može značajnije da raste.
Ipak, predsednički izbori iz novembra prošle godine, uz izlaznost od 52,55 odsto i apsolutnog autsajdera Kalina Đorđeskua koji je pobedio, doveli su i Simiona i njegov AUR na oko 14 odsto podrške. Podatak koji se često zanemaruje govori da su Đorđesku i Simion u zbiru imali podršku više od 36 odsto birača.
Prava kapitalizacija te podrške usledila je na parlamentarnim izborima 1. decembra usred kontroverzi oko Đorđeskuove pobede. Na izlaznosti od oko 50 odsto, tri desničarske opcije, AUR, SOS Rumunija i upravo Partija mladih osvojile su oko 34 odsto glasova.
Drastične razlike između izlaznih anketa i zvaničnih rezultata
Po nepisanom pravilu podrška pobedniku uvek raste, bez obzira na predviđanja, a ona su u slučaju Rumunije u oba procesa predsedničkih izbora omanula, i to drastično.
Naime, pobedom Kalina Đorđeskua u novembru prošle godine šok nije izazvao njegov krajnji procenat, s obzirom da desnica evidentno raste u Rumuniji, koliko činjenica da je pobednik bio upravo on.
Izlazne ankete su tada Đorđeskuu davale od 5-7 odsto podrške, u najboljem slučaju, a on je osvojio dodatnih 16-18 odsto glasova.
Razlike između predviđanja i analize sa terena sa stvarnim rezultatima u slučaju Džordža Simiona dovele su do iste, ako ne i drastičnije situacije, s obzirom da je Simion zabeležio najbolji rezultat desnice ikada.
Izlazne ankete, poput one koju je sprovela agencija Avangard, predviđale su da će Simion osvojiti oko 30 odsto glasova, dok su Krin Antonesku i Nikušor Dan bili projektovani na 21–23 odsto, s tim da je Antoneskuu data prednost.
Dan je na kraju i osvojio projektovani broj glasova, dok je Antonesku podbacio, a Simion je uspeo da privuče čak 10 odsto glasova više.
Ova diskrepancija rezultata može se delimično pripisati snažnoj mobilizaciji dijaspore i ruralnih glasača, koji nisu bili adekvatno zastupljeni u anketama, primećuju analitičari. Ipak, u ovom slučaju ne treba zanemariti ni Simionovu sposobnost da privuče birače koji su prethodno bili neodlučni.
Tanjug AP/Vadim Ghirda
Njihova odluka da izađu i da glasaju za desničara može da bude povezana sa nizom faktora.
Na prvom mestu, tokom kampanje, Simion je dosledno izražavao lojalnost prema Kalinu Đorđeskuu, čija je diskvalifikacija izazvala gnev među desničarskim biračima. Opisivao ga je kao "žrtvu političkog progona" i "glas naroda", optužujući vladajuće elite za "krađu demokratije".
Najavio je i to da bi, u slučaju pobede, Đorđeskuu ponudio značajnu ulogu, uključujući mogućnost da postane premijer putem formiranja parlamentarne većine, raspisivanja vanrednih izbora ili referenduma.
On je naglašavao i to da njegova misija nije samo lična pobeda, već "vraćanje narodne volje", čime je Đorđesku pozicioniran kao simbol otpora protiv establišmenta.
Na kraju, insistiranje Simiona na ispravnosti politike američkog predsednika Donalda Trampa donelo mu je i nadimak "Evropski Tramp", a tu su i pokušaji da svoj AUR pozicionira slično Trampovom pokretu MAGA (Make America Great Again".
Zalaganje za prekid vojne pomoći Ukrajini, nacionalizacija resursa, evroskepticizam, konzervativne i porodične vrednosti, pa i borba protiv korupcije (posebno važna srednjem sloju građanstva i dijaspore) politike su koje ga pozicioniraju kao "narodnog kandidata".
S druge strane, Nikušor Dan je kandidat establišmenta, pro-evropski i pro-NATO orijentisan, zalaže se za punu podršku Ukrajini i progresivne politike, koje uključuju inkluzivnost manjinskih seksualnih grupa.
Na kraju, 18. maja mogla bi da odluči suva politika, ili ipak ne, to ostaje da se vidi.
Komentari (0)