"Despot Stefan": Šta sve stoji na putu trajnom miru u Ukrajini i nazire li se kraj rata nakon tri i po godine stradanja?
Komentari07/05/2025
-21:15
Dok ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ističe istorijski sporazum sa SAD o eksploataciji minerala, Rusija odbacuje ideje o trajnom prekidu vatre. S druge strane američki predsednik Donald Tramp obećavao je okončanje rata za jedan dan, no ni posle sto dana vlasti nije ispunio obećanje. Pregovori se sve manje spominju, dok 9. maj, tj. Dan pobede dodatno podiže tenzije.
Postoje li pobednici za Dan pobede i u kom pravcu se kreće svet, o tome su za Euronews Srbija govorili Despot Kovačević i Stefan Surlić, autori emisije "Despot Stefan".
Otežavajuće okolnosti za kraj rata
Surlić je u uvodu izrazio skepticizam prema skorom okončanju rata, ističući velike uloge i žrtve obe strane.
"Ja sam veoma skeptičan kada je reč o kraju rata, zato što mislim da su ulozi veliki i da su i ruska i ukrajinska strana do sada u ovom ratu imale velike žrtve i te žrtve obavezuju. Stoga nije lako napraviti velike ustupke i nemoguće je čak i za Trampa, koji želi da ponudi neke 'šargarepe' i Rusima i Ukrajincima da postigne tako brzo dogovor. Iako je mislio da će moći, Ukrajinci naprosto ne žele da odustanu od svojih teritorija, žele da se bore do kraja", kaže on i dodaje:
"Rusi, sa druge strane, to doživljavaju kao pitanje njihove časti i pitanje opstanka, onoga što oni smatraju borbom za imperijalni status. Tako da ne mislim da će tako lako doći do dogovora, zato što je teritorija tako ključna. Da li će Ukrajina na kraju dati teritoriju, da li će se Rusi zadovoljiti ovim linijama koje do sada drže, mislim da je tu ključ za neki konačni sporazum", rekao je Surlić.
Kovačević dodaje da nedostatak zvaničnih podataka otežava procene gubitaka na frontu.
"Zanimljivost ovog rata je u tome što mi nemamo zvanične brojke o poginulima, stradalima, povređenima, izbeglicama. O izbeglicama čini se ima možda i najpreciznije brojke. Čak je i Donald Tramp rekao da su brojke mnogo lošije od onih koje mi znamo", istakao je Kovačević i dodao:
Povezane vesti
"Kada Ukrajina govori o ruskim žrtvama, to deluje relevantnije nego kada ih Rusi iznose. Isto tako, kada Rusi govore o ukrajinskim žrtvama, to je možda tačniji podatak nego oni koje će izneti Ukrajina. Pravo pitanje je da li su stotine hiljada mrtvih ili desetine hiljada, a može se doći i do miliona. Kao što je Staljin rekao: 'Smrt jednog čoveka je tragedija, smrt miliona je statistički podatak'. Nažalost, to nama tako izgleda. Iz dana u dan brojimo mrtve, povređene, migrante, odnosno izbeglice iz Ukrajine, širom Evrope".
Euronews Srbija
Kovačević postavlja pitanje kako možemo uopšte videti kraj rata u situaciji gde su pozicije mnogo udaljenije nego na početku rata. Većina ratova koja se završila primoravanjem, i u regionu i u svetu, zapravo je napravila nefunkcionalan mir, smatra on.
Surlić kroz analitu viđenog predstavlja šta su uzroci ovako dugotrajnog rata.
"Krilatica da nema pobednika u ratu ostvaruje se upravo na bojnom polju između Rusa i Ukrajinaca. Ruska invazija na Ukrajinu krenula je pre svega na Kijev i mislili su da će okupirati celu zemlju u kratkom roku, pre svega da će Kijev lako pasti. Bajden je posredstvom Poljaka ponudio Zelenskom azil. Želeli su Zelenskog da evakuišu u Varšavu. Zelenski je, bez obzira na kritike da je glumac u politici koji je zalutao, načinio ključan korak. Rekao je: 'Ja ne idem, ostajemo ovde.' Mislim da je to bila prelomna tačka da se odbrani Kijev i da tok rata bude potpuno drugačiji", ističe Surlić.
Surlić je dodao da trenutna situacija u Rusiji pokazuje slabosti, uprkos njenom statusu nuklearne sile.
"Da li su Rusi pobednici? Pa evo oni slave sada Dan pobede, a juče smo imali situaciju da su sva četiri aerodroma u Moskvi zatvorena. Nakon više od tri godine od početka rata, Rusija se suočava sa time da se tretira kao svetska nuklearna sila, a aerodromi su zatvoreni zato što postoji opasnost da će biti gađani ukrajinskim dronovima", ističe Surlić.
Da li Tramp može da ponudi trajno rešenje?
Kovačević je, s druge strane, podsetio na prodor ukrajinske vojske u oblast Kurska, ističući da se rat vodi na teritorijama obe države.
Povezane vesti
"Tokom dugotrajnog ulaska ruske vojske na teritoriju Ukrajine, došlo je do ulaska ukrajinske vojske na ruske teritorije, u oblast Kurska. Rat se vodi na teritoriji jedne i druge države. Vraćajući se na početno pitanje moramo da ponovimo da je Tramp rekao da rat može rešiti za 24 sata. Sto dana Trampove administracije je bilo 30. aprila, a vidimo da sada govori drugačije poruke. Dogodilo se ono u Beloj kući kada je Zelensku, u jednom pseudo-događaju, bio napadnut, nije imao odgovore, branio se, i to je bilo porazno i za američku diplomatiju i za Ukrajinu", smatra Kovačević.
On ponavlja i to da je predsednik Tramp rekao da činjenje prethodnih administracija nema veze sa njim i da dešavanja nisu produkt njegove politike.
Surlić kao tezu postavlja i pitanje da li je Ukrajina pobednik u ratu i da li nakon svih tih godina može da bude pobednik.
Povezane vesti
"Sporazum o mineralima jeste dokument koji Tramp želi da predstavi kao menadžer. Kao da kaže: 'Imamo korist od ulaganja u Ukrajinu i milijardi koje smo potrošili, i ja ću taj novac vratiti'. Ali to postavlja pitanje da li je Ukrajina pobednik u ovom ratu i da li može biti pobednik nakon svih ovih godina", kaže on i dodaje:
"Sa protokom vremena, nakon tri do četiri godine, izbeglice su se integrisale u druga društva. Biće potrebne decenije da se Ukrajina obnovi. Ne vidim da su ni Ukrajina ni Rusija pobednici. Ovde se ide do kraja. Neki kažu da je sporazum sa Trampom karta koju je Kijev kupio za nastavak rata. Navodno je dogovor bio: 'Ne tražite od nas ustupke u teritoriji, dajemo energente da bismo produžili sukob'", istakao je Surlić.
Euronews Srbija
On naglašava da obe strane traže čvrste garancije, što otežava pregovore.
"Tramp ne može da ponudi trajno rešenje, iako je želeo da podvuče crtu i kaže: 'Ovo je definitivan, trajan sporazum, koji prihvataju obe strane'. On traži privremeno rešenje, za koje Rusi nisu zainteresovani, a nisu ni Ukrajinci. Zašto nakon toliko godina rata i žrtava da sada pristanu na nešto što će biti samo kupovina vremena do obnavljanja sukoba. Potrebne su čvrste garancije, a Rusima to niko ne može dati. Oni žele da zadrže osvojenu teritoriju i da Ukrajinci to priznaju", kaže on i nastavlja:
"U teoriji to nas dovodi do zaključka da autonomija više nije tema. Minski sporazumi, koji su ranije dogovarani kao akomodacija razlike i prihvatanje za rusku manjinu u Ukrajini, više ne važe. Niko ne želi poseban model autonomije jer smatra da je to samo nastavak agonije. Žele se čista teritorijalna rešenja, na koja ni jedna ni druga strana ne pristaju", smatra Surlić.
Kakva će biti socijalna slika Ukrajine po završetku rata?
S druge strane, Kovačević ističe da su stavovi evropskih lidera bitno različiti kada je sukob u Ukrajini u pitanju.
"Meni je zanimljivo što je, recimo, Robert Fico, slovački premijer, rekao da je Zelenski potpisao pakt sa đavolom, upoređujući neka ranija slovačka rešenja iz sporazuma sa Sjedinjenim Američkim Državama, gde je rekao da je bilo potrebno da učestvuje u bombardovanju Srbije, odnosno Jugoslavije, kako bi dobili članstvo u NATO-u", kaže Kovačević i dodaje:
"I dosta je zanimljivo zapravo kako se i drugi političari, lideri iz Evrope, odnose prema ovom pitanju. Tramp je čak rekao da evropski lideri od njega traže da poziva Putina na razgovor", kaže on.
Kovačević kao o izuzetno važnoj stavci govori o socijalnoj slici Ukrajine i problemu u kojem se ona sada nalazi.
"Međutim, meni je ovde vrlo važno da razumemo da pričamo o velikom ukrajinskom narodu, o velikoj državi, jednoj od najvećih na prostoru Evrope u svakom smislu, i kulturnom, i umetničkom, i sportskom, i istorijskom, o velikoj državi. Vrlo je važno da razumemo kakva je socijalna slika. Milioni ljudi su otišli, možda sedam i više miliona je napustilo zemlju. Veliki broj poginulih, stradalih, uništena infrastruktura", kaže on i dodaje:
"Pravo pitanje je kako vidimo budućnost Ukrajine kada se rat završi, čak i ako pristanu na sve ustupke. Kako će da izgleda taj narod koji izlazi iz traume poslednjih jedanaest godina, posebno poslednjih tri i po godine. Ukrajina se praznila i pre rata, ljudi su se selili na zapad. Sada deluje kao bezperspektivno mesto, poput balkanizacije ili bosnizacije, jedan nefunkcionalan mir", objašnjava Kovačević.
AP/Ukraine's 65th Mechanised Brigade, profimedia
On primećuje i da druge okolnosti, koje zapravo povezuju dva naroda, dodatno komplikuju stvari.
"Postoji ogroman broj stanovnika Ukrajine koji znaju samo ruski, tek uče ukrajinski. Harkov je podeljen na pola – pola su Rusi, pola Ukrajinci, ili svi govore ruski. Čini mi se da ne razumemo čitavu kulturnu sliku. Kako vidimo izgradnju institucija i mira u ovakvim okolnostima?", upitao je Kovačević.
Surlić dodaje i to da je moguće da samo jedan deo Ukrajine uđe u EU i da Evropa na taj način, kada ga učini uspešnim, pokaže da je Rusija izgubila u Ukrajini.
"U jeku rata, Ukrajina je sprovela ključne reforme za evrointegracije. Mnogi su to sa podsmehom posmatrali, ali pokazalo se da je normativno moguće. Usvojeni su zakoni koji je približavaju Evropskoj uniji. Veliko pitanje je obnova Ukrajine posle rata za Evropsku uniju. To je pitanje njihovog kredibiliteta – da li će imati plan od nekoliko milijardi evra za potpunu obnovu, kako bi pokazali da je Rusija poražena u Ukrajini", kaže on i nastavlja:
"Onaj ostatak Ukrajine, u zavisnosti od eventualno nekih teritorijalnih rešenja ili dogovora, bio bi mnogo napredniji i sigurno deo Evropske unije. Čak možda i za rusku stranu to jeste u nekim dogovorima prihvatljivo, da oni ne budu deo NATO-a, ali da budu deo Evropske unije i to je više geopolitičko pitanje za Brisel i ostale zemlje".
Surlić smatra i da je moguća podela Ukrajine, kao i da ukrajinska strana prećutno prihvati nešto što nikada neće trajno i javno priznati.
"Predloženi mir može ličiti na Bosnu, može ličiti na Kosovo. Na Bosnu mislim da neće ličiti zato što je to bio scenario sa ovim ranijim sporazumima, da se Donbasu i Krimu da neka vrsta statusa Republike Srpske, sa vetopravima, izvršnom, zakonodavnom, sudskom vlašću. Ruska strana više nije zainteresovana za to, ali interesantno je da Amerikanci ne pominju Donbas", kaže Surlić i dodaje:
"Oni kažu da se pomire Ukrajinci da Krim više nije deo Ukrajine. Što ne isključuje mogućnost zapravo da ove teritorije koje je ruska strana osvojila ipak budu vraćene Ukrajini, a da je Krim nešto što sigurno Rusija neće pristati da vrati i da su na tu aneksiju stavili tačku. Kosovizacija je termin koji koristim. Rusi neće odustati od nekih teritorija, a Ukrajinci, bez obzira na pritisak, možda će prećutno prihvatiti, ali neće priznati gubitak, kao što Beograd kaže: 'Nemojte tražiti od nas da mi priznamo nezavisnost Kosova", objašnjava Surlić.
Emisiju "Despot Stefan" u celosti pogledajte u video prilogu.
Komentari (0)