Emisija "Despot Stefan": Krize na KiM i u BiH su povezane, a mogle bi rešenje i epilog da dobiju u paketu
Komentari30/04/2025
-22:10
Na Kosovu i Metohiji vlada politički zastoj, jer parlament još nije konstituisan, što dovodi u pitanje formiranje vlade i pokreće spekulacije o novim izborima. Pitanje koje se postavlja je kakvu vladu možemo očekivati i kako ova situacija utiče na budućnost normalizacije odnosa sa Beogradom. S druge strane, u Bosni i Hercegovini traje permanentna kriza. Najnoviji sukobi vlasti Srpske sa državnim institucijama postavljaju pitanje da li se nazire redefinisanje odnosa između Banje Luke i Sarajeva ili nova politička eskalacija, kao i koja su moguća rešenja.
Situaciju na Kosovu i Metohiji i Bosni i Hercegovini za Euronews Srbija analizirali su Despot Kovačević i Stefan Surlić.
Politički galimatijas na Kosovu i Metohiji: Uzroci i posledice
Parlament privremenih institucija tzv. Kosova po osmi put nije konstituisan, a kandidatkinja za predsednika Skupštine Aljbuljena Hadžiju se pokazala kao neko za koga prištinska opozicija ne želi da glasa, bez obzira na insistiranje Aljbina Kurtija i Samoopredeljenja.
"Situacija je krajnje dramatična, pregovori o vladi skoro i da ne postoje, glasa se iz dana u dan, suštinski se glasa za izbor predsednice Skupštine, to ne uspeva da prođe. Imamo jedan problem i u procedurama, s obzirom da bi se raspisali novi izbori, mora da dođe do konstituisanja parlamenta, odnosno procedure su veoma složene", kaže Kovačević i nastavlja:
"Samim tim vidimo jednu vrstu eskalacije određene krize koja već dugo nije vezana za Srbe, nego je vezana za unutaralbanski korpus na Kosovu i Metohiji, odnosno njihove političke snage. Imamo tu jednu podeljenost i mislim da je sve ovo posledica izbora kakve smo imali u februaru i rezultati tih izbora su dali ovakve okolnosti. Ja trenutno ne vidim jasan izlazak iz ove krize na ovakav način, sve dok neki međunarodni faktor utiče na to", kaže Kovačević.
On naglašava ulogu Srpske liste u ovom trenutku.
"Ono što je ohrabrujuće, ako ima prostora za ohrabrivanje, jeste da će zaista ovaj put od Srba, pre svega Srpske liste, da zavisi neki dogovor. Ako njih nema, teško će doći do dogovora među albanskim partijama", kaže Kovačević.
Euronews Srbija
Povezane vesti
Međutim, smatra da trenutna situacija nije ohrabrujuća kada je u pitanju Kosovo i Metohija kao celina.
Ono što se takođe dovodi u pitanje u trenutnoj situaciji je odsustvo autoriteta za rešavanje krize, s obzirom da je, kako objašnjava Surlić, Aljbin Kurti, iako i dalje vodi najjaču političku snagu, izgubio i da nema stabilnu koaliciju.
"Kurti je doživeo debakl na prethodnim izborima, zato što je očekivao da će imati preko 50 odsto glasova. U ovom slučaju on nema stabilnu koaliciju i mislim da mu ne idu naruku ni unutrašnji, ni spoljašnji faktori. Spoljni faktor je jasan. Svi uticaji, pre svega američki, su takvi da oni žele koaliciju unutar opozicije i tu je veoma teško postići dogovor, jer imamo zapravo vrlo suprotstavljene političke opcije, ideološki različite, iako nama deluje kada oni govore o Srbima, o Beogradu, da su jedinstveni, suštinski kada govore o društvu na Kosovu, mi vidimo velike razlike između, naprimer, Demokratskog saveza i Demokratske partije Kosova", kaže Surlić i primećuje da bi realizacija tog plana uključila potiranje međusobnih razlika i uključenje Srpske liste u dogovor.
S druge strane, on ukazuje na Kurtijev nacionalistički narativ kao prepreku.
"Kurti je ipak nametnuo jedan nacionalistički okvir i pobedio sa tim okvirom u kome je Srpska lista predstavljena kao saradnik terorista i neke opcije koja je potpuno antisistemska. Onda je, sledstveno tome, izdajnik svako ko sarađuje ili na bilo koji način želi da uspostavi politički dijalog sa Srpskom listom", kaže Surlić, objašnjavajući da će presudnu ulogu za rešenje krize na kraju imati međunarodni faktor, koji mora da obuzda Kurtijeve poteze i akcije.
Međunarodni faktor i novi prevremeni izbori kao izlaz?
Kovačević ističe i to da je "međunarodni faktor najuticajniji u izgradnji institucija na Kosovu", pa da stoga ni "najveći pesimisti kada se počelo stvarati nešto od tih nekih institucija na Kosovu nisu očekivali ovako loš ishod, jer imamo jedu nerešenu situaciju na mnogo nivoa sa popriličnim uplivom nacionalističke politike u nešto što ne može da bude tako po samoj strukturi kako su i zamišljali zapadni kreatori situacije na Kosovu i Metohiji".
Takođe, prva administracija Donalda Trampa je već oborila jednu vladu Aljbina Kurtija, a pitanje koje se nameće je da li trenutna administracija ne želi da dođe do dogovora u kome bi Kurti ponovo bio pobednik.
Povezane vesti
"Oni ne žele dogovor s Kurtijem, ali su poučeni iskustvom da ne mogu uticati na sve političke procese. Nama deluje da stranci mogu da diktiraju apsolutno sve na Kosovu, ali situacija se drastično promenila od 2013. godine. Zašto je došlo do Briselskog sporazuma i celog ovog dijaloga koji zovemo normalizacija odnosa? Zato što su akteri sa zapada želeli da se povuku sa Kosova i da daju veća ovlašćenja onima koji zaista upravljaju na Kosovu. I to je sada posledica, da ne mogu tek tako kao što je bilo nekada da američki ambasador pozove premijera, predsednika, čak i odredi ime za predsednika, a utiče itekako na odluke premijera", kaže Surlić i dodaje:
"Situacija je dosta promenjena i ukoliko bude očigledno da su akteri protiv Kurtija, to se može ponovo obiti o glavu onima koji kreiraju vlast".
Euronews Srbija
Surlić predviđa da će ipak birači na Kosovu i Metohiji doneti presudnu odluku, jer je jasno da politički akteri ne mogu da se dogovore.
Povezane vesti
"Izlazak iz situacije, mislim da jesu izbori i da je ovo jedna prećutna koalicija vlasti i opozicije u kojoj ne mogu da konstituišu parlament, optužuju jedni i druge, a Kurti želi da kupi vreme, da što duže traje tehnička vlada, da sačeka neki bolji trenutak i da eventualno napravi dogovor sa zapadnim partnerima", kaže on i nastavlja:
"Sa druge strane opozicija je ta koja želi da pokaže sav besmisao ove političke igre i da kaže da su izbori jedino rešenje, jer već neke ankete pokazuju da bi oni ostvarili možda i bolji rezultat i smanjili ovu veliku podršku koju uživa Kurti".
Osim očite koristi za opoziciju kada su u pitanju novi izbori, postavlja se i pitanje da li oni odgovaraju i Kurtiju.
"Moguće, ali neke ankete pokazuju da ipak opozicioni akteri mogu, pogotovo što postoji dovoljno medija koji su opoziciono orijentisani i koji napadaju Kurtija i on je, kao što sam rekao na početku, doživeo čak i ovaj izborni rezultat kao debakl u odnosu na ono šta je očekivao", kaže Surlić i upozorava da Kurtijev nacionalistički pristup možda više ne donosi glasove:
"Ne donosi glasove sve ono što radi na severu Kosova i protiv srpske zajednice. Naprosto, to je neki maksimum nacionalističkog biračkog jezgra koji će glasati zbog severa Kosova za njega", kaže on.
Permanentna kriza u BiH: Tri scenarija za njeno rešenje
Krize na Kosovu i Metohiji i u BiH su nesumnjivo povezane, a problemi Zapadnog Balkana mogli bi da se rešavaju u paketu. Određeni domino efekat jedne situacije na drugu postoji i to smo mogli da vidimo u nekim porukama sa Zapada.
Ipak, kriza u BiH je dostigla svakodnevni nivo, a čini se da se tenzija ne spuštaju, iako je tako bilo ranije kada bi se odnosi zaoštravali.
"U post-dejtonskoj Bosni, a sada je 30 godina od Dejtona i ovo je posebna godina koja će biti zanimljiva i specifična, dinamika stvari na početku je bila dosta turbulentna. Rat se u glavama ljudi nije završio nekoliko godina. Onda smo ušli u dinamiku da imamo krize na šest meseci i godinu dana, pa krize na tri meseca, a sad su sa nedeljnog nivoa došle na svakodnevni. Mi svaki dan u BiH imamo na neki način novu krizu. Stvari su se ubrzale, pozicije su se udaljile", kaže Kovačević.
Tanjug/SRNA/Borislav Zdrinja
On izdvaja dva moguća ishoda za rešenje situacije vezane za predsednika Republike Srpske Milorada Dodika.
"Postoje dva jasna ishoda trenutno. Milorad Dodik može biti uhapšen i da se krene u sprovođenje te vrste zakona. Ja takav scenario ne mogu jasno da vidim kako bi se sproveo. Videli smo i neke pokušaje ili bar neke pretnje u Istočnom Sarajevu da može do toga da dođe, čisto da se pokaže određena snaga. Tako da, taj scenario je dosta teško sprovodiv, ali postoji kao scenario", kaže on i nastavlja:
"Drugi je scenario da Milorad Dodik ne bude uhapšen i da zapravo uspe njegov pokušaj određenog restartovanja Dejtona, dakle da sud i tužilaštvo BiH ne rade na teritoriji Republike Srpske".
Takođe, on navodi i još opcija koje su moguće.
"Ja verujem u neke treće opcije, verujem u rešenja koja će u određenom smislu abolirati Milorada Dodika za stvari koje ga optužuju iz Sarajeva, a s druge strane da neće doći do povlačenja, restartovanja ili poništavanja institucija koje su nastale posle Dejtonskog sporazuma".
"Dodik igra na kartu geopolitičkih promena, ali može dosta izgubiti"
Problemi u BiH su na raznim instancama predstavljeni su kao borba Milorada Dodika i visokog predstavnika Kristijana Šmita, a Surlić smatra da je potrebno razjasniti situaciju.
"Ovde ljudi predstavljaju da će Milorad Dodik ići u zatvor. On vrlo lako može da izbegne pravno tu mogućnost, plaća se određena kazna, ovde u stvari suštinski problem je to što se on isključuje iz politike na šest ili pet godina. To su neke posledice koje pre svega mogu da ga koštaju, gde siguran sam bošnjačka strana neće posustati i tražiće od njega da se skloni iz političke sfere", kaže on i nastavlja:
"Da li je moguće da će on preživeti i ovo kao i one ranije krize, videćemo u budućnosti, ali nekako mi deluje po porukama koje čujemo iz inostranstva da su oni čvrsti u tome da žele koncept zapravo Dejtona koji je sada uspostavljen zajedno sa institucijama kao što su sudstvo i tužilaštvo i da ne priznaju sve ovo što je usvojila Republika Srpska", kaže Surlić.
Tanjug/Strahinja Aćimović
Poredeći situaciju u BiH oko predsednika Srpske sa književnim delom, Surlić dočarava momenat u kojem Dodik želi da se oslobodi jarma, a mogao bi "da izgubi sve".
"Dodik računa na geopolitički moment da se on promenio, ali to me ne malo podseća, treba čitati pisce, oni su najbolji politikolozi, ona priča o Kmetu Simanu, koji nije dao da Turčin ubire plodove njegovog rada, smatrajući da je Turska imperija pala, a onda je na kraju na sudu izgubio sve", kaže on i nastavlja:
"Geopolitičke promene nadolaze, naravno, i bićemo svesniji njih, ali ako u ovom trenutku, to je moje mišljenje, Dodik igra na kartu toga, može dosta izgubiti jer već vidimo diplomatsku sujetu i Britanije i Nemačke i drugih sila koje su uložile upravo ovakav koncept Bosni i Hercegovini, a koji se još uvek itekako pitaju".
Emisiju u celosti pogledajte u video prilogu.
Komentari (0)