Noćne smene u domovima zdravlja: Rasterećenje hitne pomoći ili kozmetička mera?

Najava Ministarstva zdravlja o uvođenju noćnih smena u domovima zdravlja trebalo bi da smanji gužve u urgentnim centrima i omogući građanima brži pristup lekarima. Međutim, iz Udruženja pacijenata Srbije poručuju da ta mera neće rešiti ključne probleme domaćeg zdravstva. Predsednik udruženja Savo Pilipović ocenjuje za Euronews Srbija da je reč o "pogrešnom pristupu", jer je suština problema u zapuštenom sistemu primarne zdravstvene zaštite.

Takođe, po njegovim rečima, reforme u toj oblasti su skupe, dugotrajne i politički nepopularne - ali jedine koje mogu da spasu zdravstveni sistem od kolapsa.

"Pre nego što počnem da kritikujem, moram da kažem da je Ministarstvo zdravlja u prethodnim godinama uradilo mnogo dobrih stvari. Međutim, ovo nije dobra ideja. Ako već bude sastanak sa direktorima domova zdravlja, ministar bi trebalo da iskoristi priliku da razgovara s njima o tome šta lekari rade u prvoj i drugoj smeni", rekao je on.

On naglašava da je ključni problem domaćeg zdravstva upravo u primarnoj zaštiti, koja bi trebalo da bude osnov funkcionisanja sistema.

"Moramo da napravimo ozbiljnu reformu primarne zdravstvene zaštite. To jeste skupo, dugo traje i nije politički popularno, ali je neophodno ako želimo da sistem opstane“, objašnjava Pilipović.

Kako dodaje, građani se u ogromnoj meri leče u bolnicama i kliničkim centrima, što nijedan zdravstveni sistem ne može da izdrži na duže staze.

Uvođenje treće, noćne smene u domovima zdravlja, po njegovom mišljenju, ne donosi rešenje, već dodatne komplikacije.

"Ako će u domove zdravlja noću dolaziti ljudi sa temperaturom ili kašljem, to je besmisleno. Takvi pacijenti će, kao i do sada, otići u apoteku, uzeti nešto protiv temperature i odspavati. Problem je što se 97 odsto građana u toj fazi bolesti leči upravo u apotekama“, upozorava Pilipović.

On dodaje da domovi zdravlja nisu ni kadrovski ni infrastrukturno spremni za noćni rad.

"Oni nisu spremni ni za dnevni rad. Danas nemamo gužvu u domovima zdravlja ne zato što sistem dobro funkcioniše, već zato što su oni postali samo protočni bojler ka specijalističkim ustanovama“, ocenjuje Pilipović.

Tanjug/Rade Prelić

Predsednik Udruženja pacijenata ukazuje i na dublje sistemske probleme – od nedostatka dijagnostike i obuke za lekare opšte prakse, do nejednake raspodele sredstava između državnog i privatnog sektora.

"Četrdeset odsto novca koji se troši u zdravstvu završava u privatnim klinikama. To je ogroman procenat. Nismo protiv privatnog zdravstva, ali moramo pošteno da razgovaramo o tome kako se deli taj kolač“, poručuje on.

Pilipović smatra da je neophodno ojačati domove zdravlja, obezbediti im savremenu dijagnostiku i vratiti lekarima opšte prakse poverenje i ulogu koju su nekada imali.

"Moramo da modernizujemo domove zdravlja i da ih opremimo aparatima koji će omogućiti lekarima da veliki broj usluga obave na licu mesta, bez slanja pacijenata dalje. To je jedini način da pacijent ponovo bude u centru zdravstvenog sistema“, zaključuje on.

Kompletno gostovanje i detaljnije o ovoj temi pogledajte u videu koji se nalazi iznad teksta.