Izbori u senci političke krize: Glasanje u Rumuniji koje će odrediti dalji pravac unutrašnje i spoljne politike zemlje

Savremena politička istorija Rumunije deli se na period pre i posle pada komunističkog diktatora Nikolaea Čaušeskua 1989. godine. Po mišljenju mnogih Rumuna, aktuelna politička situacija u zemlji najkontroverznija je u poslednjih 36 godina. Polazna tačka političkih previranja je 24. novembar 2024. godine, odnosno prvi krug predsedničkih izbora. Mimo očekivanja anketa, pobedio je evroskeptik Kalin Đorđesku, autsajder i nezavisni kandidat, osvojivši 23 odsto glasova. Đorđeskuova kampanja bila je bazirana na društvenoj mreži TikTok, a ovaj kandidat tvrdio je da u predizbornoj kampanji nije potrošio nijedan jedini lej. Ipak, dve nedelje kasnije, Ustavni sud Rumunije poništio je rezultate prvog kruga zbog, kako je navedeno, niza nepravilnosti i mešanja Rusije u izborni proces.

"Ovo je prekretnica u političkom životu Rumunije. Do sada je postojao konsenzus u vezi sa podrškom zapadnoj orijentaciji Rumunije, uprkos svim domaćim problemima. Uprkos korupciji i nedostatku upravljanja, konsenzus je bio jasan: ka Zapadu, ka Evropskoj uniji i NATO-u. Sada, ovaj konsenzus se raspao. Takođe, politički sistem je kolabirao", rekao je Ovidiu Nahoi, urednik Radija "Frans Internešenel". 

Rumunske vlasti objavile su dokumenta bezbednosnih službi koja navodno dokazuju izborne nepravilnosti i mešanje Rusije u izborni proces. U dokumentima se navodi da je izvršeno više od 85.000 sajber napada na sajt Rumunske izborne komisije tokom izbornog dana i dan kasnije. Takođe, navodi se i da je Moskva koordinisala Đorđeskuovu TikTok kampanju.

Mreža naloga inicijalno je formirana od 25.000 naloga na TikTok-u, koji su postali veoma aktivni dve nedelje pre izbora. Kampanja je bila izuzetno dobro organizovana, sa značajnim porastom broja pratilaca. Primetno je da je 797 naloga koji su činili osnovu mreže podrške kreirano još 2016. godine. Ovi nalozi su bili veoma neaktivni sve do 11.11.2024, kada je cela mreža aktivirana na pun kapacitet.

Identifikovan je Telegram kanal @propagatorcg, koji je koordinirao korisnike u pogledu objava i video sadržaja. Pratioci kanala dobijali su jasna uputstva o načinu delovanja naloga, preporukama za ponašanje na TikTok-u, porukama koje je trebalo promovisati, uključujući korišćenje posebnih emodžija i imena kandidata kako bi se iskoristili TikTok algoritmi.

profimedia

Ekipa Euronjuza kontaktirala je Đorđeskua, ali on nije prihvatio poziv. Nakon poništavanja prvog kruga izbora, predsednik Klaus Johanis je pod pritiskom desničarskih stranaka podneo ostavku. Po mišljenju Sorina Jonice iz NVO "Expert Forum", nije problem u transparentnosti dokumenata, već u tajmingu objavljivanja.

"Dokumenti su objavljeni kasno. Nije problem u transparentnosti već u sadržaju, koji je prilično tanak. Da li je bilo ruskog mešanja, verovatno jeste, jer ruski uticaj je prisutan svuda, zašto bi poštedeli Rumuniju? U deklasifikovanim dokumentima nema mnogo toga. Postoje neki dokazi, bilo je nekih istraga od novembra. Neki dokazi su se pojavljivali ali je veliki problem što su vlasti i naše obaveštajne službe uradile veoma malo pre novembarskih izbora", rekao je Jonica. 

Rumunski sajt Snup objavio je krajem decembra članak u kojem navodi da su vladajuće stranke, Nacionalna liberalna stranka i Socijaldemokratska stranka, finansirale Đorđeskuovu kampanju kako bi odvukle glasove od drugog ultradesničara Đorđija Simiona koji je prema anketama još 2024. bio favorit. Mirča Tome iz NVO "ActiveWatch" koja se bavi slobodom medija smatra da potez tadašnje vladajuće koalicije ne umanjuje rusko mešanje u izbore.

"To ne objašnjava i ne zamenjuje rusku intervenciju, to je dodalo snagu onome što su uradili liberali, ali nije samo to. Socijaldemokrate su takođe donirale glasove Đorđeskuu u prvom krugu. Ignorisali su šta su Rusi radili i ignorisali su obim glasača koji su podržali Đorđeskua", naveo je Mirča Tome. 

Ubedljiva pobeda Simiona 

Đorđesku je priveden krajem februara ove godine zbog sumnji da je učestvovao u predizbornoj prevari i zbog povezanosti sa ekstremističkim organizacijama, a odlukom Ustavnog suda zabranjeno mu je da se kandiduje na ponovljenim izborima 4. maja.

Kandidat iz ultradesničarske Unije za ujedinjenje Rumuna Georgi Simion kritikovao je ovu odluku i na biračkom mestu pojavio se u pratnji Đorđeskua. Kao favorit anketa, Simion je ubedljivo pobedio osvojivši 40 odsto glasova. Poput Đorđeskua, u predizbornoj kampanji istakao se kritikovanjem EU, NATO i podrške Ukrajini.

"Koreni leže u načinu na koji je koaliciona vlada upravljala državom, u njenoj političkoj agendi, načinu na koji se igra sa datumom izbora, pokušaju da stekne korist i aroganciji koja ih distancira od biračkog tela. Zbog svega toga smo videli antisistemsko glasanje i mnoge protestne glasove. Simion je uspeo da preuzme Đorđeskuovu glasačku bazu što je za njega bio odličan učinak. Posle prvog kruga prvi put u istoriji Rumunije imate ekstremno desničarskog kandidata koji je u ubedljivoj prednosti", ističe Jonica.

Tanjug/AP/Andreea Alexandru

Kandidat vladajuće koalicije Krin Antonesku ostao je bez drugog kruga izbora, što je za posledicu imalo pad rumunske vlade. Premijer Marsel Čolaku podneo je ostavku, rekavši da su rezultati izbora pokazali da njegova vlada nema legitimitet.

"Videli smo kako su Rumuni glasali, a to znači da vladajuća koalicija nema legitimitet. Zato predlažem mojim kolegama da napuste koaliciju što podrazumeva moju ostavku na mesto premijera", naveo je Čolaku. 

Da li će doći do konsolidacije?

Usled produbljivanja političke krize uoči drugog kruga izbora, sagovornici nisu optimistični kada je reč o konsolidovanju političke scene.

"Poenta cele priče je da odbranimo nesavršenu demokratiju koja je i dalje demokratija. S druge strane imamo neofašističkog predsedničkog kandidata i podeljeni parlament. Izgledi su loši za Rumuniju, geopolitička pozicija, evroatlantska orijentacija, podrška Ukrajini i posebno odnosi sa Moldavijom. Sve ove oblasti su veoma osetljive u spoljnopolitičkom smislu i mislim da ako izbori krenu po zlu i dobijemo krajnje desničarskog predsednika, bićemo na neistraženom terenu na kakvom nikada nismo bili ranije i niko ne zna šta će se desiti", smatra Jonica. 

"Ako konsolidacija znači stabilnost šanse su nikakve. Imamo dva scenarija. Prvi je pobeda populista. U tom slučaju imaćemo nestabilno okruženje, a ako izgube imaćemo takođe nestabilno okruženje", kaže Mirča Tome. 

Tanjug AP/Vadim Ghirda

18. maj je dan "D" koji će odrediti dalji pravac unutrašnje i spoljne politike zemlje. Sve oči uprte su u Đorđija Simiona i proevropskog kanidata i gradonačelnika Bukurešta Nikušora Dana. Dan se zalaže za jačanje evroatlantskih odnosa, bezuslovnu podršku Ukrajini i povećanje vojnog budžeta Rumunije.

Po mišljenju analitičara i dobrog dela rumunske javnosti trenutna politička kriza u zemlji najveća je još od pada komunizma 1989. godine. Dok Rumuni strahuju od dodatnih podela i dodatne destabilizacije, Evropa strahuje od rumunskog zaokreta udesno i erozije strateški važnog istočnog krila NATO. Za Euronews Srbija iz Bukurešta, Nikola Krunić.