Dejtonski sporazum 30 godina kasnije: Kako najvažniji mir u bivšoj Jugoslaviji i dalje oblikuje političke tenzije u BiH?
Komentari17/11/2025
-20:21
Dejtonski mirovni sporazum najmanji je zajednički sadržalac zemlje koja je prošla vihor rata i stradanja, a gde je animozitet među političkim liderima sva tri naroda i dalje ogroman. 30 godina kasnije sve su češći pokušaji njegove revizije, neretko se spominje Dejton 2 ili ti veća unitarizacija Bosne i Hercegovine.
Tim povodom je SPS, partija čiji je bivši lider stavio potpis na sporazum, organizovala konferenciju na kojoj je, između ostalog, tema bila kako održati postignut mir u trenutku sve većih pritisaka visokog predstavnika na nadležnosti Republike Srpske.
Pregovori u vojnoj bazi nadomak grada Dejtona u Sjedinjenim Američkim Državama počeli su prvog novembra, ali bez vremenskog ograničenja. Preciznije, plan je bio da delegacije koje su predvodile Franjo Tuđman, Alija Izetbegović i Slobodan Milošević ostanu na pregovorima sve dok se ne postigne konačan dogovor.
Glavna tačka sporenja na kraju je bilo razgraničenje dva entiteta, priseća se šef kabineta tadašnjeg srpskog predsednika.
Kaže da su pregovori bili na ivici neuspeha, jer bošnjačka stranka nije prihvatala podelu: 51 odsto teritorije Federaciji, 49 odsto Republici Srpskoj.
"Na sastanku sa Tuđmanom, Milošević mu je predložio da njih dvojica potpišu predloženi sporazum nezavisno od volje Izetbegovića čije mesto za stolom, ako to on želi, može da ostane i upražnjeno. Šef hrvatske delegacije Tuđman složio se sa ovim predlogom. Državni sekretar Voren Kristofer primio je sa velikim odobravanjem ove informacije svestan da ne postoji više nijedan razlog za dodatnu toleranciju da se bošnjačkoj strani pružala šansa za odlaganje odluke da se zaključi mir", izjavio je Goran Milinović, učesnik pregovora u Dejtonu.
Dejtonskim sporazumom predviđeno je i postojanje funkcije Visokog predstavnika za Bosnu i Hercegovinu, a njemu su ovlašćenja 1997. godine znatno proširena, pa mu je omogućeno da "preduzme akcije" protiv zvaničnika u BiH za koje smatra da krše Dejtonski sporazum ili sprečavaju njegovu primenu.
profimedia
Povezane vesti
Međutim, te akcije se neretko ocenjuju kao nedemokratske i sa ciljem političkog uticaja na Republiku Srpsku.
"Visoki predstavnici su osuđivali na vrlo teške oblike oduzimanja građanskih, političkih i ekonomskih prava stotine i stotine ljudi u BiH bez prethodno postojanja zakona, bez suda i sudskog postupka, jer su bili, što kaže naš narod, i kadije i sudije. Imamo potonji takav slučaj sa eliminacijom Milorada Dodika sa položaja predsednika RS, sa tendencijom eliminacije iz političkog života", kazao je Radomir Lukić, član delegacije na mirovnim pregovorima u Dejtonu.
TANJUG/ RADE PRELIĆ
Izuzev rezolucije 1244 za Kosovo i Metohiju, Dejtonski mirovni sporazum je za Socijalističku partiju Srbije najveće diplomatsko dostignuće u periodu 90-ih, kaže njen sadašnji predsednik.
"Ovim sporazumom ostvarane su viševekovne želje srpskog naroda da srpski narod dobije svoju Republiku. To je prvi put da postoji međunarodno priznati entitet srpskog naroda preko Drine", rekao je Ivica Dačić.
Na Aranđelovdan 21. novembra 1995. godine stavljen je paraf na Dejtonski sporazum, da bi 14. decembra iste godine usledilo svečano potpisivanje u Parizu.
Time je zaustavljen najkravaviji sukob na teritoriji bivše Jugoslavije, ali su godine posle pokazale da sporazum nikada nije učinio Bosnu i Hercegovinu funkcionalnom državom.
Komentari (0)