Zapadni Balkan u "predsoblju" EU: Šta Mercov predlog znači za region i da li se menjaju pravila igre u Briselu?
Komentari
22/05/2026
-20:55
Evropska komisija potvrdila je da je primila pismo nemačkog kancelara Fridriha Merca u kojem predlaže dodeljivanje statusa "pridružene članice" Ukrajini, kao i statusa posmatrača državama Zapadnog Balkana. Portparol Evropske komisije Gijom Mersije izjavio je da Komisija pozdravlja činjenicu da se ova diskusija vodi među državama članicama i da ovo pokazuje da postoji snažna posvećenost država članica da proširenje što pre postane stvarnost.
Šta Mercov predlog znači za zemlje regiona i da li se menjaju pravila igre u Briselu?
Fridrih Merc predlaže model po kojem bi Ukrajina ušla u institucije Evropske unije i prije punopravnog članstva, bez prava glasa, ali sa stvarnim mestom za stolom. Za Zapadni Balkan - status posmatrača: više evropskog novca i postepeno uključivanje u tržište, ali i dalje bez odlučivanja.
"Zamisliv je povlašćeni pristup unutrašnjem tržištu i bliže veze s evropskim institucijama u svakodnevnom procesu donošenja odluka, status promatrača u svim relevantnim institucijama EU-a te održavanjem zajedničkih sednica Evropske komisije ili Evropskog parlamenta s predstavnicima zemalja Zapadnog Balkana o pitanjima koja se izravno tiču te regije", rekao je Merc.
Srbija je kandidat već više od decenije. Otvorila je 22 od 35 poglavlja, ali proces stoji u mestu. Kočnice su: spoljna politika, vladavina prava i dijalog sa Prištinom. Jedan od izazova novog pristupa, upozorava se, je što bi zemlje mogle ostati u svojevrsnoj čekaonici bez jasnog datuma ulaska.
"Pristup jedinstvenom tržištu i slobodnije kretanje građana, usluga i roba, to je nešto što bi svakako imalo veliki efekat po našu privredu pre svega a verujem da bi imalo efekta i po evrooptimizam građana kada bi uvideli konkretne benefite. Ovo je zahuktavanje one politike koja je već do sada negde bila sprovođena a to je politika postepene integracije država kandidata u EU. Mercov predlog je samo platforma oko koje dalje treba da razgovaraju države članice", poručio je Marko Todorović iz Centra za evropske politike.
Euronews
Crna Gora je najdalje otišla. Otvorila je sva poglavlja, zatvorila više od 14 i dalje cilja 2028. godinu kao mogući ulazak u Evropsku uniju.
Povezane vesti
"Mislim da na Crnu Goru se to ne odnosi ili se ne bi trebalo odnositi zato što imamo jasne pokazatelje kako je Crna Gora ispunjavala sve neophodne uslove i išla u taj proces pregovaranja po jednim kriterijumima. Mislim da ni EU ne bi išlo na ruku da menja ta pravila a da li bi se to odnosili na druge države koje su jako daleko od ovog procesa kao što su Kosovo ili BiH , moguće da da", rekla je politikolog Nikoleta Đukanović.
Bosna i Hercegovina dobila je kandidatski status prije četiri godine, potom i zeleno svetlo za pregovore, koji nikada nisu počeli. Reforme kasne, a evropski uslovi ostaju neispunjeni. Poznavaoci prilika u zemlji ocenjuju da Mercov predlog ne donose suštinski zaokret, već je pokušaj da se ublaži dugotrajno čekanje zemalja u „predsoblju” Evropske unije.
"Konkretno BiH je kroz sve ove godine uslovljavana, kako se koja faza završavala stizali su neki uslovi , tako da BiH kao ovako složena struktura neke stvari čak ne može da reši pogotovo one koje zadiru u ustavna uređenja a i to je negde očekivano od EU tako da to potvrđuje ono što smo rekli da će taj proces trajati duže vreme", rekao je Bojan Šolaja iz Centra za međunarodne odnose.
EU suočava se i sa unutrašnjim izazovima i sve češće se postavlja pitanje ima li kapacitet da primi nove članice, ocenjuju pojedini sagovornici.
Ostaje i dilema postoji li politička volja među svim liderima za Mercov predlog, ali poruke o novim modelima proširenja pojedini pak vide kao pokušaj da se proces pridruživanja EU oživi i ubrza.
Komentari (0)