“Čekaonica” sa pogledom na Brisel: Da li je pridruženi status zamka ili prečica za Srbiju?

Predlog predsednice Evropskog parlamenta Roberte Metsole o uvođenju pridruženog statusa za zemlje kandidate izazvao je brojne polemike u stručnoj javnosti. Ova ideja, koja podrazumeva institucionalno učešće država kandidata u radu Evropske unije bez prava glasa, ima za cilj da povrati nadu građanima zemalja koje godinama sprovode zahtevne reforme.

O tome kakve bi implikacije ovakav model imao na proces evrointegracija Ukrajine i Srbije, za Euronews Srbija govorio je Marko Todorović iz Centra za evropske politike.

Govoreći o samoj suštini predloga, Todorović ističe da se njime ne narušava dosadašnja praksa pristupanja, jer proces ostaje zasnovan na individualnim postignućima svake države. On naglašava da kriterijum reformi ostaje ključan za dobijanje bilo kakvih pogodnosti.

"Ne bih rekao da bi ovaj model narušio dosadašnju praksu, s obzirom na to da bi predlog Roberte Metsole i dalje bio zasnovan na zaslugama. Nikako se ne bi mogao prenebregnuti kriterijum da država mora sprovoditi reforme kako bi ostvarila određene benefite", objašnjava Todorović.

Prema njegovim rečima, novina je fokus na institucionalnoj participaciji, prvenstveno kroz pristup jedinstvenom tržištu, što predstavlja intenziviranje politike postepene integracije koja je već ranije trasirana.

Ipak, svaka promena modela pristupanja nosi i određene opasnosti. Jedna od najvećih je rizik da države kandidati ostanu zarobljene u svojevrsnom međuprostoru, bez jasnog datuma punopravnog članstva. Todorović upozorava da bi previše komforni privremeni benefiti mogli demotivisati vlade da nastave sa korenitim promenama.

"To svakako jeste jedan od potencijalnih rizika, naročito ukoliko bi ponuđeni benefiti bili dovoljno privlačni državama kandidatima da više ne osećaju potrebu za daljim reformama. Na taj način bi mogle ostati u svojevrsnoj čekaonici", navodi on, dodajući da je na državama članicama EU da kreiraju mehanizme koji će takve negativne efekte svesti na minimum.

Konkretni ekonomski pomaci na Zapadnom Balkanu?

Kada je reč o Ukrajini, ubrzanje njenih evrointegracija Todorović smatra potpuno opravdanim, kako iz moralnih, tako i iz čisto strateških razloga. On podseća da je Ukrajina trenutno u ratu i da njena uloga u evropskoj bezbednosnoj arhitekturi nikada nije bila značajnija.

"Ukrajina brani ne samo sebe, nego i celu Evropu. Sa strateškog stanovišta, neophodno je njeno učešće u evropskim mehanizmima, pogotovo ako se uzme u obzir da ona trenutno poseduje najjaču vojsku na kontinentu", ističe Todorović. Prema njegovom mišljenju, EU je izuzetno zainteresovana da Ukrajinu što čvršće veže za svoj blok pre nego što se steknu uslovi za formalno članstvo.

Za Srbiju i ostale zemlje Zapadnog Balkana, Metsolina inicijativa mogla bi doneti konkretne ekonomske pomake, pre svega kroz dublje povezivanje sa jedinstvenim tržištem. Iako status posmatrača u telima EU još uvek nije do kraja razrađen, pretpostavlja se da bi on omogućio predstavnicima našeg regiona da učestvuju u diskusijama i iznose svoje stavove, iako bez prava konačnog odlučivanja.

Todorović ocenjuje da bi to proizvelo pozitivne efekte na domaću privredu i kvalitet života građana, što je nedavno istakla i predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić, naglašavajući da je članstvo u Uniji prioritet zbog ekonomskog razvoja.

Todorović smatra da bi slobodnije kretanje ljudi, robe i usluga dalo snažan vetar u leđa domaćoj ekonomiji, ali i samom evrooptimizmu koji je u Srbiji često u padu.

"Jasno je da građani i sada uviđaju određene koristi, ali uz dalju i konkretniju integraciju, Srbija bi bila trajno vezana za evropski politički i ekonomski blok", zaključuje on.