EU pooštrava migraciona pravila: Strože mere, više deportacija i sve veće političke tenzije u Briselu
Komentari
22/05/2026
-07:02
Broj migranata i tražilaca azila u Evropskoj uniji je u padu, dok istovremeno rastu nalozi za povratak, deportacije i odbijanja na granicama, pokazuju najnoviji podaci Eurostata, u trenutku dok traju pregovori o novim migracionim pravilima u EU. Paralelno sa tim, Evropski parlament i države članice ušle su u žestok spor oko ključnog zakona o povratku migranata, koji bi trebalo da uvede strože i ubrzane procedure deportacija, ali je njegova primena i dalje otvoreno političko pitanje.
Prema podacima Eurostata, broj novih migranata koji ulaze u EU kontinuirano opada od 2022. godine - sa 5,4 miliona na 4,5 miliona u 2024. godini, što predstavlja pad od 24 odsto. Istovremeno, tokom 2025. godine dodatno je smanjen broj tražilaca azila kojima je odobrena zaštita, na 361.000, što je najniži nivo od 2019. godine.
Evropska unija poručuje da se nalazi u fazi duboke promene migracione politike i da ide ka "najmodernijem sistemu upravljanja granicama na svetu".
Više deportacija i naloga za povratak
Iako broj dolazaka opada, podaci pokazuju jačanje sistema povratka migranata.
Nalozi za repatrijaciju dostigli su gotovo pola miliona u 2024. godini, što je najviši nivo od 2019. godine. Međutim, samo deo tih odluka se zaista realizuje - prošle godine sprovedeno je 155.000 deportacija, što je najveći broj od 2020. godine.
Evropski komesar za unutrašnje poslove i migracije Magnus Bruner poručio je da je EU "na završnoj etapi najveće reforme sistema azila i migracija do sada", uz najavu jačanja kontrole spoljnih granica kroz novi Entry/Exit sistem.
On je dodao da EU intenzivira saradnju sa trećim zemljama kako bi se smanjile ilegalne migracije i krijumčarenje ljudi, ali i da "još mnogo posla ostaje da se uradi".
Volodymyr Melnyk / Alamy / Profimedia
Povezane vesti
Ko se najčešće vraća i koje zemlje predvode deportacije
Među najčešće repatriranim grupama u 2025. godini bili su državljani Turske (više od 13.000), zatim Gruzije (10.475), Sirije (8.370) i Albanije (8.020).
Kada je reč o sprovođenju deportacija, najviše ih je realizovala Nemačka - skoro 30.000, zatim Francuska sa gotovo 15.000 i Švedska sa više od 11.000.
Značajan jaz postoji između broja izdatih naloga za povratak i broja stvarno sprovedenih deportacija. Francuska je izdala čak 138.000 naloga za povratak, dok je Nemačka izdala 55.000. Španija je zabeležila 54.000, a Holandija 32.000.
Velika većina osoba koje dobiju nalog za povratak u Francuskoj zapravo ne napušta zemlju. Razlozi su različiti - od nemogućnosti utvrđivanja zemlje porekla, do zdravstvenih prepreka ili slučajeva maloletnika bez pratnje.
Pored deportacija, raste i broj odbijanja ulaska u EU. Tokom 2025. godine zabeleženo je 133.000 takvih slučajeva, više nego prethodnih godina.
Najčešći razlozi su nedostatak validnog osnova za boravak (30 odsto), prekoračenje dozvoljenog boravka od tri meseca u periodu od šest meseci (17 odsto), nedostatak vize (15 odsto) i bezbednosna upozorenja u sistemima EU (13 odsto).
Poljska prednjači sa gotovo 30.000 odbijenih migranata na granici, dok Francuska beleži nešto više od 12.000.
ISTVAN RUZSA / AFP / Profimedia
Povezane vesti
Pregovori o novom zakonu o povratku bez dogovora
Evropski parlament i Savet EU nisu uspeli da postignu dogovor o novom zakonu o povratku migranata, nakon što su pregovori zapeli oko roka primene.
Novi propis, poznat kao "uredba o povratku", predviđa ubrzane deportacije, duži pritvor, zabrane ulaska i mogućnost formiranja deportacionih centara van EU. Nakon tri runde razgovora u Strazburu, pregovori su obustavljeni i biće nastavljeni 1. juna.
Parlament traži hitnu primenu, dok države članice žele period od dve godine za prilagođavanje sistema. Prema nacrtu zakona, maksimalni period pritvora za neregularne migrante povećava se sa šest meseci na dve godine, dok za osobe koje se smatraju bezbednosnim rizikom može biti neograničen.
Zabrane ulaska u EU produžavaju se sa pet na 10 godina, uz mogućnost doživotne zabrane za bezbednosno rizične osobe. Takođe se ukida automatska suspenzija deportacije tokom žalbenog postupka - odluku bi donosili sudovi od slučaja do slučaja.
Tanjug/AP/Pascal Bastien
Sporna tačka: deportacije u treće zemlje i "centri za povratak"
Jedna od ključnih odredbi omogućava vraćanje migranata u treće zemlje, čak i ako nisu njihova zemlja porekla, uz bilateralne sporazume o tzv. "centrima za povratak".
Ovaj model već primenjuju neke članice EU, uključujući Italiju kroz projekat u Albaniji. Takođe se razmatra mogućnost deportacije i porodica sa decom, uz izuzetak maloletnika bez pratnje.
Međutim, povučena je kontroverzna odredba o pregovorima sa nepriznatim entitetima, koja je kritikovana zbog mogućnosti saradnje sa režimima poput talibana u Avganistanu.
Pregovori su dodatno podelili evropske institucije. Poslanica Zelenih/ESA Melisa Kamara ocenila je razgovore kao "parodiju pregovora", optužujući aktere da zanemaruju ljudska prava.
U Evropskom parlamentu se očekuje da će Evropska narodna partija podržati tekst zajedno sa desnim grupama, dok će levičarske stranke glasati protiv, uz upozorenja o kršenju osnovnih prava.
Novi okvir EU migracione politike
Evropska komisija poručuje da su države članice "značajno napredovale" u sprovođenju Pakta o migracijama i azilu, usvojenog 2024. godine.
Cilj pakta je jačanje spoljne granice EU, uz balans između solidarnosti i odgovornosti država članica.
Prema podacima, oko 28 odsto migranata kojima je naložen povratak zaista bude vraćeno van Evrope.
Komentari (0)