Porvrđeno više od 20.000 deportacija: Zajednički apel ambasadora u Beogradu - zaštita dece mora biti iznad geopolitike

Više od 20.000 dece deportovano je ili prisilno premešteno iz Ukrajine od početka sukoba, navodi se u zajedničkom saopštenju ambasadora Evropske unije, Kanade i Ukrajine u Srbiji, koji upozoravaju da zaštita dece mora ostati izvan političkih podela i geopolitičkih interesa.

Potpisnici kolumne su Andreas fon Bekerat, ambasador i šef Delegacije Evropske unije u Srbiji, Mišel Kameron, ambasador Kanade u Srbiji, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji i Oleksandr Litvinenko, ambasador Ukrajine u Srbiji.

U tekstu se ističe da u vreme sukoba, ali i u vreme mira, dečja prava moraju da ostanu najvažnija briga svakog naroda. Bez obzira na nacionalnost, politiku ili geografiju, svako dete ima ista osnovna prava – na bezbednost, porodicu, obrazovanje i budućnost bez straha. Ovi principi, kako se navodi, ugrađeni su u međunarodno pravo i zajedničke moralne tradicije brojnih kultura.

Kada deca postanu žrtve rata, njihova zaštita, ističu ambasadori, nije samo nacionalna odgovornost, već i dužnost celokupne međunarodne zajednice.

FADEL SENNA / AFP / Profimedia

Za Ukrajinu, kako se navodi, ovaj princip postao je bolna realnost. Prisilno premeštanje ukrajinske dece nije počelo sa sveobuhvatnom invazijom 2022. godine, već nakon okupacije Krima 2014. godine. Već do 2015. postojali su, kako se navodi, dokazi da su deca odvođena sa okupiranih teritorija i prebacivana preko granice ili dublje u područja pod ruskom kontrolom.

Ono što je počelo kao zabrinjavajući obrazac, vremenom je preraslo u, kako se ocenjuje, sistematski problem velikih razmera. Ministarstvo pravde Ukrajine potvrdilo je više od 20.000 slučajeva deportacije i prisilnog premeštanja dece. Za svu tu decu, navodi se, to nije značilo samo raseljavanje, već i odvajanje od porodica, gubitak zajednica i ugrožavanje identiteta, jezika i veze sa domom.

Ukrajinske institucije i civilno društvo, ističe se dalje, suočavaju se sa ogromnim izazovima u praćenju sudbine dece. Nedostatak sveobuhvatnih podataka o njihovoj lokaciji dodatno otežava identifikaciju i povratak, dok i kada se deca pronađu, proces repatrijacije može biti dug i složen.

Zbog toga je međunarodna saradnja, kako se naglašava, od ključne važnosti, jer nijedna država ne može sama da odgovori na takav izazov.

U tom kontekstu, pokrenuta je inicijativa predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog „Vratimo decu Ukrajini“, kao i Međunarodna koalicija za povratak ukrajinske dece, formirana 2. februara 2024. godine u Kijevu. Danas koalicija okuplja 49 vlada i partnera posvećenih povratku dece, njihovoj rehabilitaciji i reintegraciji.

Evropska unija, koja je od juna 2024. bila posmatrač, postala je punopravni član koalicije u septembru 2025. godine.

Kroz diplomatske, humanitarne i pravne napore do sada je, kako se navodi, vraćeno i podržano u procesima rehabilitacije i reintegracije 2.133 ukrajinske dece. Za svako od njih, povratak znači povratak porodici, jeziku, kulturi i osećaju pripadnosti.

Međutim, ambasadori upozoravaju da su to samo pojedinačni primeri, dok se na stotine hiljada dece i dalje nalazi na teritorijama pod kontrolom Rusije ili u privremeno okupiranim oblastima.

Rešavanje ovog pitanja, ističe se, zahteva globalni odgovor i zajedničku odgovornost, jer zaštita dece u sukobima nije zadatak jedne strane, već univerzalna obaveza zasnovana na ljudskim vrednostima.

Zbog toga Međunarodna koalicija poziva države širom sveta da se pridruže ili učestvuju kao posmatrači. Srbija je, kako se navodi, jedina zemlja na Zapadnom Balkanu, osim Bosne i Hercegovine, koja se do sada nije priključila ovoj inicijativi.

Caro / Matzel / Sipa Press / Profimedia

Koalicija ističe da brojne zemlje, uključujući i Srbiju, imaju dragocena iskustva u zaštiti dece i posleratnoj reintegraciji, od procesa pomirenja do izgradnje sistema podrške ranjivim grupama.

Učešće u Koaliciji, kako se naglašava, omogućava razmenu iskustava i jačanje međunarodnih standarda zaštite dece, kao i razvoj pravnih i institucionalnih okvira koji mogu pomoći u različitim sukobima širom sveta.

Najnoviji sastanak na visokom nivou održan je 11. maja u Briselu, u organizaciji Evropske unije, Ukrajine i Kanade, gde su partneri razmatrali dosadašnje rezultate i naredne korake.

Na kraju, u kolumni se poručuje da zaštita dece ne sme biti predmet političkih podela.

„Povratak razdvojene dece nije samo pitanje rata, već i obaveza da se zaštite buduće generacije“, navodi se u tekstu.

Međunarodna koalicija za povratak ukrajinske dece, kako se zaključuje, predstavlja važan korak ka globalnom sistemu u kojem nijedno dete neće biti prepušteno zaboravu.