Požar u zoni Černobilja nakon pada drona: SRBATOM za Euronews Srbija objašnjavaju koliki je rizik
Komentari
13/05/2026
-13:23
Pre nekoliko dana u Černobiljskoj zoni isključenja u Kijevskoj oblasti izbio je veliki šumski požar koji je zahvatio 1.200 hektara. Prema informacijama ukrajinskih službi, požar je izbio 7. maja nakon pada bespilotne letelice, pa je ovaj incident još jednom upalio alarm zbog opasnosti od ratnih sukoba u zoni u kojoj se dogodila najveća nuklearna katastrofa u istoriji.
Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova Ukrajine, situacija na teritoriji Ukrajine, uključujući sever Kijevske oblasti, stabilna je i nivoi gama zračenja nalaze se u granicama normale uprkos požaru.
"Početkom maja 2026. mediji su izvestili o velikom šumskom požaru u Zoni isključenja oko Černobilja, nakon pada drona. Ukrajinske vlasti navele su tada da su nivoi radijacije ostali normalni, dok su vatrogasne službe radile na lokalizaciji požara", rečeno je za Euronews Srbija iz Direktorata za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije (SRBATOM).
Tanjug/AP/Ukrainian Emergency Service
Podsećaju da je poslednja veća zvanična reakcija Međunarodne agencije za atomsku energiju objavljena u decembru 2025. godine, kada je ova agencija nakon inspekcije saopštila da je zaštitna konstrukcija u Černobilju "izgubila svoju primarnu bezbednosnu funkciju", odnosno sposobnost potpunog zadržavanja radioaktivnog materijala, iako noseća struktura nije trajno oštećena.
SRBATOM je tada saopštio da nije došlo do povećanja nivoa radioaktivnosti na teritoriji Republike Srbije i da se vrednosti jačine ambijentalnog ekvivalenta doze gama-zračenja kreću u uobičajenim granicama.
Tanjug AP/Ukrainian Emergency Service via AP
Područje oko nuklearne elektrane Černobilj uglavnom je napušteno od 1986. godine, kada se dogodilo katastrofalno topljenje jezgra nuklearnog reaktora. Na pitanje koliko su generalno ovakvi incidenti, kao što je šumski požar, opasni za okolinu, Branislav Maričić iz SRBATOM-a kaže za Euronews Srbija da se šumski požar u Zoni isključenja smatra najvećim rizikom za prostiranje kontaminacije u šire područje, pogotovo ako je požar praćen jakim vetrom.
"Pretpostavka je da bi glavni kontaminanti bili cezijum i stroncijum. Imajući u vidu postojanje svesti o ovom riziku, u Zoni isključenja preduzete su sve mere koje omogućavaju kontrolu požara, prvenstveno time što su prosečeni putevi kako bi se izbeglo nekontrolisano širenje požara. Takođe su ustanovljena stalna dežurstva, u kojima se sprovodi praćenje eventualnih požara i organizuju hitne intervencije u slučaju potrebe", rekao je on.
Povezane vesti
Kako je dodao, urađene su i sprovedene i analize nuklearne sigurnosti koje su pretpostavile najgori mogući scenario, što podrazumeva šumski požar praćen tornadom treće kategorije.
AP Photo
"I pri takvom scenariju, nije ustanovljeno da bi porast doza zračenja morao rezultovati merama evakuacije naseljenih mesta, odnosno doze zračenja bile bi povećane, ali ne u meri koje iziskuju evakuaciju", navode iz SRBATOM-a.
Černobilj je, međutim, na trasi ratnog sukoba koji traje u Ukrajini. U februaru 2022. godine, Černobilj su zauzele ruske trupe prvog dana invazije na Ukrajinu. Prema rečima osoblja bivše elektrane, trupe su se povukle oko mesec dana kasnije.
Peřina Luděk/ČTK/Profimedia
Na pitanje koliko aktuelni sukob ugrožava sigurnost nuklearne zone, Maričić kaže da ne postoji jednostavan i konzistentan odgovor jer uzroci i posledice sukoba na teritoriji Zone isključenja mogu biti potpuno različiti. U svakom slučaju, kako dodaje, duži boravak u Restriktivnoj zoni (10 kilometara u perimetru) u okviru Zone isključenja nije preporučljiv ni za koga.
"U Zoni isključenja nalaze se skladišta radioaktivnog otpada i u toku je izgradnja kontejnera za istrošeno gorivo iz svih nuklearnih elektrana u Ukrajini. Ratna dejstva koja bi eventualno oštetila ova postrojenja svakako bi imala za posledicu širenje kontaminacije na tlo, površinske i podzemne vode. S druge strane, ako pobrojana postrojenja ne bi bila oštećena, sigurnost Zone isključenja ne bi bila ugrožena. Eventualni sukob koji bi uključio oštećenje novog sigurnosnog kontejnera ili stare konstrukcije sarkofaga u Bloku 4 nuklearne elektrane u Černobilju, kojim je ona pokrivena, takođe bi mogao da rezultira nekontrolisanom širenju kontaminacije. Isto se odnosi na različita skladišta nuklearnog otpada i istrošenog goriva na teritoriji nuklearne elektrane", navode iz SRBATOM-a.
Komentari (0)