Oružani sukobi migranata: Zašto su sve češći bezbednosni incidenti povezani sa krijumčarenjem ljudi?

Jedna osoba je ubijena, a jedna teško povređena nakon nedavnog sukoba migranata u Rvaticama kod Obrenovca, potvrđeno je u MUP-u. Nakon toga pokrenuta je policijska akcija "Vihor 3" koja je zvanično završena. Istragu je preuzelo Više javno tužilaštvo u Beogradu. O sukobima migranata za Euronews Srbija govori Radoš Đurović, predsednik upravnog odbora Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

"Ovaj incident, nažalost, predstavlja jedan u nizu sličnih događaja koji se dešavaju na obodima mesta gde se nalaze prihvatni centri za ljude koji su u migraciji. Prema dostupnim informacijama, najverovatnije je reč o sukobima oružanih grupa krijumčara unutar migrantske populacije, koje se bore za kontrolu teritorije i nad ljudima koje dalje pokušavaju da prokrijumčare ka Evropskoj uniji", kaže Đurović..

Sagovornik objašnjava da se ne radi o izolovanom slučaju, već o obrascu koji se već duže vreme ponavlja, ali u promenjenim okolnostima vidljivosti i kontrole migracionih tokova.

"U tom smislu, ne radi se o novom obrascu, već o nastavku već postojećih kriminalnih struktura i načina delovanja. Međutim, ono što se menja jeste vidljivost migracija, one su danas manje prisutne u javnosti, institucijama i medijima, a istovremeno je smanjen i broj aktivnih centara. To otvara prostor da krijumčarske grupe deluju van radara sistema i da nesmetano sprovode svoje aktivnosti", kaže on.

Berit Kessler / Panthermedia / Profimedia

Govoreći o strukturi migracionih tokova, Đurović pojašnjava iz kojih zemalja najčešće dolaze ljudi koji prolaze kroz Srbiju.

"Kada govorimo o ljudima koji iregularno prolaze ovim rutama, oni najčešće dolaze iz Avganistana, Iraka i Sirije, ali i iz Severne Afrike, poput Maroka i Tunisa, kao i iz drugih delova Afrike, uključujući i subsaharske zemlje poput Južnog Sudana. U zavisnosti od konflikata u svetu, ta struktura se menja", navodi naš sagovornik.

Napominje da krijumčarenje ljudi nije prestalo. Prema njegovim rečima, migranti i dalje prolaze kroz Srbiju, često se zadržavaju vrlo kratko, u proseku jedan do dva dana, pre nego što nastave dalje. On objašnjava i glavne pravce kretanja i način na koji se krijumčarske mreže organizuju.

"Svi oni dolaze preko Turske, koja predstavlja glavno sabirno i tranzitno čvorište za krijumčarske mreže. Put dalje vodi preko Grčke ili Bugarske, a zatim prema Srbiji. U zavisnosti od rute, ulazak u zemlju se odvija ili preko istočne Srbije, iz pravca Bugarske, ili preko Severne Makedonije i Kosova, ka jugu i jugozapadu zemlje", kaže on.

Euronews

Sagovornik objašnjava da se nakon ulaska u Srbiju, migracioni pravci dalje granaju ka Mađarskoj i Hrvatskoj, ali i ka Bosni i Hercegovini. U tom smislu, mesta poput Obrenovca predstavljaju tačke okupljanja na tom putu, odakle se ljudi dalje usmeravaju ka Loznici, Šapcu, Šidu ili drugim prelaznim pravcima.

Poseban problem, kako ističe, predstavlja organizacija samih krijumčarskih grupa.

"Ono što dodatno komplikuje situaciju jeste činjenica da se krijumčarske grupe često organizuju po etničkom principu. Na taj način dolazi i do sukoba između različitih grupa koje kontrolišu različite delove rute ili različite profile migranata. Važno je jasno reći da se ne radi o običnim migrantima, već o kriminalnim grupama koje potiču iz tih zajednica", dodaje on.

Iregularni i legalni radni migranti

Dodaje da treba napraviti jasnu razliku između iregularnih migracija i legalnih radnih migranata. U Srbiji danas imamo i veliki broj stranih radnika koji dolaze iz Filipina, Nepala, Šri Lanke i drugih zemalja, i koji su deo legalnog sistema rada i boravka.

Govoreći o sistemu prihvata, Đurović ukazuje na smanjenje kapaciteta centara. Od nekadašnjih 19 centara, danas je aktivno svega nekoliko - u Preševu, Bujanovcu, Obrenovcu i Sjenici. Oni rade sa relativno malim brojem ljudi.

Tanjug AP/Gregory Bull, File

"U Obrenovcu, na primer, trenutno boravi oko 50 osoba. Međutim, važno je razumeti da prisustvo ljudi van centara i dalje postoji, jer se mnogi ne zadržavaju u sistemu, već nastavljaju put uz pomoć krijumčarskih mreža", smatra on.

Prema njegovim rečima, legalni migranti dolaze pre svega zbog rada i zapošljavanja, a njihov položaj je često osetljiv, posebno u kontekstu mogućnosti eksploatacije i potrebe za integracijom. Prošle godine izdato je više od 100.000 radnih dozvola, što pokazuje obim ove pojave i potrebu za sistemskim pristupom.

"Povremeno dolazi do tenzija između lokalnog stanovništva i stranih radnika, uglavnom zbog nedostatka informacija i loše komunikacije u zajednicama gde se oni nalaze", kaže sagovornik.

Na pitanje o mogućem novom migrantskom talasu usled sukoba u regionu Bliskog istoka, sagovornik ne smatra da će doći do novog priliva izbeglica.

"Za sada ne postoje indikacije da bi sukobi u Iranu i Libanu doveli do značajnog povećanja migracionog talasa ka Srbiji. Iran i Turska i dalje kontrolišu kretanje ljudi, dok se u slučaju Libana migracioni tokovi uglavnom zadržavaju u regionu. U ovom trenutku ne može se govoriti o scenariju sličnom onom iz 2015. godine", kaže on.

Detaljan prilog pogledajte u videu iznad teksta.