Rumunija bira predsednika: Zašto je veliki broj birača frustriran "mejnstrim" politikom i traži promenu kursa

Komentari

Euronews Srbija

Autor: Euronews Srbija

18/05/2025

17:36

veličina teksta

Aa Aa

Velika izlaznost beleži se u drugom krugu predsedničkih izbora u Rumuniji, koji bi mogli da promene politički kurs zemlje unutar Evropske Unije, ali i da utiču na nastavak pomoći Ukrajini.

Građani biraju između desničara Đorđa Simiona, koji pozivao na prekid pomoći Ukrajini i proevropskog kandidata centra, aktuelnog gradonačelnika Bukurešta Nikušora Dana.

Simion, poznat po nacionalističkoj retorici i kritikama EU, obećava reforme i "povratak demokratiji", dok Dan zagovara proevropski kurs, podršku Ukrajini i institucionalne reforme. Ovi izbori dolaze nakon što su prethodni izbori poništeni zbog navoda o ruskom mešanju i nepravilnostima u finansiranju kampanje, što je izazvalo duboku političku krizu.

"Mislim da imamo dva krivca za polarizaciju u rumunskom društvu. Prvo, glavne političke partije koje nisu bile u stanju da ravnomerno raspodele korist koji je Rumunija imala od Evropske unije. Najpre smo imali frustracije elitama na vlasti i nisu se dobro nosile sa više kriznih situacija, od Ukrajine koju nisu objasnile, do pandemije tokom koje takođe nisu objasnili zašto, na primer, ljudi treba da ostanu kod kuće. Tu je i inflacija. Istovremeno, u Rumuniji su velike nejednakosti, imamo snažan privredni rast koji nije značio napredak za svakog Rumuna", rekao je za Euronews Srbija politički analitičar Razvan Petri.

Izlaznost birača do 17 časova bila 55,71 odsto. Prema podacima koje je objavio AEP (Stalna izborna vlast), broj birača je prešao prag od 10 miliona.

Glasalo je 8.568.760 Rumuna, od čega 4.903.712 u gradskim i 3.665.048 u ruralnim područjima.

Što se tiče velike izlaznosti i analize dešavanja na biralištima, iz cele Rumunije stižu slike redova. Treba biti veoma oprezan s obzirom na to da su u prethodnim nedeljama i mesecima ankete i ispitivanja donosile dosta pogrešnih informacija.

Analitičari koji prate današnji izborni dan primećuju da je veća izlaznost u urbanim sredinama, među mladima i među obrazovanijom populacijom, te se tako smatra, uz ogradu, da bi to moglo da ide u korist Nikušoru Danu, javlja reporter Euronews Srbija iz Bukurešta.

Kada govorimo o važnosti ovih izbora, možda najbolje pokazuje i činjenica da je Rumunija članica NATO, članica EU, zemlja koja se nalazi na granici sa Ukrajinom, čija se crnomorska obala nalazi nedaleko od poluostrva Krima koje je Rusija anektirala 2014. godine, ali to je samo jedan set objašnjenja.

Isto tako treba napomenuti da su brojni lideri, uključujući i predsednika Francuske Emanuela Makrona, ali i neke druge lidere poput italijanske premijerke Đorđe Meloni ili poljskog premijera Donalda Tuska, reagovali kada je reč o ovom izbornom procesu.

Kada se prođe kroz TikTok nalog Đorđa Simiona, može se videti da je on zagrljen sa italijanskom premijerkom, koja mu je pružila podršku pred početak izborne tišine. Može se videti poruka podrške francuske desničarke Marin Le Pen i sve to pokazuje u kom društvu se nalazi Đorđe Simioni, kakvu poruku želi da pošalje.

On je političar koji koristi na sve načine pristup društvenim mrežama, što je dosta kontroverzno kada se ima u vidu zbog čega su prošlogodišnji izbori poništeni nakon što je Kalin Đorđesku osvojio najviše glasova, a potom Ustavni sud oborio taj izborni proces.

Oba kandidata su se oglašavala na TikToku, a više se oglašavao Nikušor Dan i pozivao ljude da glasaju. Čini se da je bio zadovoljan činjenicom da veliki broj ljudi dolazi na birališta.

Sve to bi moglo eventualno da stavi tačku, opet uz veliku ogradu, na tu tešku političku krizu koja je nastupila nakon poništavanja prošlogodišnjih predsedničkih izbora, te tako građani Rumunije od prošle godine zapravo treći put biraju predsednika i ovoga puta bi trebalo da se zaokruži izbor predsednika koji bi mogao da znači i velike promene kada je reč o NATO-u i Evropskoj uniji, ali pre svega pomoći Ukrajini.

Podsećamo, Simion je imao velike rezerve prema slanju pomoći Ukrajini, sa druge strane, Niku Šordan je kandidat koji je pominjao da je zapravo pomoć Ukrajini pomoć sopstvenoj bezbednosti, odnosno bezbednosti Rumunije.

Kroz ove izbore vidi se velika polarizacija u društvu, velika podeljenost koja se vidi i u razgovoru sa ljudima. Ova dvojica kandidata predstavljaju zapravo dva viđenja kuda Rumunija treba da ide.